Хуманост на делу: Чачанин поклонио стан ратном војном инвалиду

У стан рањеног борца из Чачка Дејана Стевановића уселио се Никола Маљковић из Госпића, водник Војске РСК, такође ратни инвалид

0

Двојица ратних војних инвалида и браћа по оружју делили су радост са укућанима. Дејан Стевановић из Чачка поклонио је свој стан саборцима, а ту се иза поднева, као закупац, уселио Никола Маљковић (64) са својима.

Овакви дани, за невољу ретки у нашој збиљи, сведоче да и у рањеној души човековој има много части, можда и више него што слутимо.

„Од срца захваљујем свима који су допринели да данас будемо овде са вама и међу вама”, казао је Никола на вратима, примајући кључеве од Владана Милића, помоћника градоначелника Чачка. „Са поносом смо поклонили стан, и ви можда можете да се поносите нама”, узвратила је Дејанова супруга Милка Стевановић.

Дејан (47) и Милка купили су нови свој у чачанском насељу Љубићки кеј и 5. јула 2013. уселили се на ту адресу у Његошевој 14. Стевановић је, убрзо, 29. августа те године испоручио својим ратним друговима кључеве дотадашњег стана у Книћаниновој 18, укњиженог на његово име и удаљеног само 200 метара.

Био је добровољац у пешадијској јединици Војске СРЈ, рањен у борби недалеко од Брчког 1993. Пресечен је рафалом из аутоматске пушке и чудом преживео, захваљујући личној снази и младости од 24 године, али је остао инвалид прве групе.

У Книћанинову се уселио 14. августа 2001. тек пошто је зграда била довршена.

„Тај стан од 48 квадрата добио сам на трајно коришћење захваљујући председнику Удружења РВИ Чачка Мирославу Вуковићу (данас почивши, нап. новинара), користио га поштено 12 година, и враћам га поштено. Недавно сам купио свој стан и сматрам да ми је дужност да овај вратим. То је моја жеља, нека припадне некоме другом из круга ратних војних инвалида или породица погинулих у ратовима 1991–1999”, рекао је Дејан Стевановић за „Политику” 29. августа 2013. године, у свом новом стану.

Тог дана кључеве старог ратник је предао Вуковићу а овај Милану Драшкићу, директору Градске стамбене агенције у Чачку чији је оснивач овај град. Агенција је у најкраћем року уписала право коришћења у листу непокретности код Републичког геодетског завода – Служба за катастар непокретности Чачак – и од тада се ГСИ – и дозвољава коришћење стана. Али, од онда до данас остао је закључан и празан, ево 44 месеца. Зашто?

Најпре је уследила израда правилника о давању у закуп стана свим заинтересованим лицима, у првом реду породицама ратних војних инвалида и палих бораца са подручја Чачка. Затим је УО Агенције крајем августа 2014. усвојио одлуку о давању у закуп поменутог стана, засновану на реченом правилнику и документ је септембра те године достављен на писарницу градске управе Чачка, а затим био заробљен.

„На тој тачки нисмо добили сагласност Градске управе за урбанизам да наставимо поступак јер је тадашњи начелник захтевао да Влада Србије, што се иначе никада не би могло догодити, донесе посебан програм за расподелу овог стана. И сматрао је да УО Агенције није надлежан да се у овој области појављује као предлагач одлуке, иако је тај документ прошао јавну расправу. Тако је све било у чекању док нови градоначелник Чачка, Милун Тодоровић, није предложио неку врсту посебне одлуке и тиме омогућио да се случај реши”, наводи Милан Драшкић.

Никола Маљковић био је водник Војске Републике Српске Крајине, инвалид је 60 процената и овде ће живети са супругом Миленом и ћерком Николином (35). Још три њихове кћери, Санела (38), Десанка (37) и Верица (27) већ имају породице овде. Сви су дошли у Чачак као прогнаници у „Олуји” августа 1995, а Никола и данас обрађује нешто земље у поморавском селу Катрги, низводно од Чачка, и чека поштара са инвалидском пензијом од 14.500 динара.

„У Госпићу сам 20 година био шеф аутобуске станице, и ту ми је остао стан у ког су се уселили Хрвати. Двадесет километара даље, у Могорићу, имам родну кућу и земљу, нит ко живи, нит ко оре. Ево, 22 године су како нисам био ниједаред – вели Маљковић за „Политику”.

Он се једини јавио за закуп овог стана, али још не зна колика је кирија. Наиме, Пореска управа проценила је да стан вреди 4.231.440 динара или 716 евра по квадрату, иако се тек саграђени, најмодернији станови у овом насељу продају за 600 евра по метру. Због те процене, борац би морао да плаћа кирију од чак 14.000 динара месечно, али ће у мају становати бесплатно а градска управа пронаћи ће у међувремену неко боље, по њега повољније решење.

ПОСТАВИ ОДГОВОР


*