Humanost na delu: Čačanin poklonio stan ratnom vojnom invalidu

U stan ranjenog borca iz Čačka Dejana Stevanovića uselio se Nikola Maljković iz Gospića, vodnik Vojske RSK, takođe ratni invalid

0

Dvojica ratnih vojnih invalida i braća po oružju delili su radost sa ukućanima. Dejan Stevanović iz Čačka poklonio je svoj stan saborcima, a tu se iza podneva, kao zakupac, uselio Nikola Maljković (64) sa svojima.

Ovakvi dani, za nevolju retki u našoj zbilji, svedoče da i u ranjenoj duši čovekovoj ima mnogo časti, možda i više nego što slutimo.

„Od srca zahvaljujem svima koji su doprineli da danas budemo ovde sa vama i među vama”, kazao je Nikola na vratima, primajući ključeve od Vladana Milića, pomoćnika gradonačelnika Čačka. „Sa ponosom smo poklonili stan, i vi možda možete da se ponosite nama”, uzvratila je Dejanova supruga Milka Stevanović.

Dejan (47) i Milka kupili su novi svoj u čačanskom naselju Ljubićki kej i 5. jula 2013. uselili se na tu adresu u Njegoševoj 14. Stevanović je, ubrzo, 29. avgusta te godine isporučio svojim ratnim drugovima ključeve dotadašnjeg stana u Knićaninovoj 18, uknjiženog na njegovo ime i udaljenog samo 200 metara.

Bio je dobrovoljac u pešadijskoj jedinici Vojske SRJ, ranjen u borbi nedaleko od Brčkog 1993. Presečen je rafalom iz automatske puške i čudom preživeo, zahvaljujući ličnoj snazi i mladosti od 24 godine, ali je ostao invalid prve grupe.

U Knićaninovu se uselio 14. avgusta 2001. tek pošto je zgrada bila dovršena.

„Taj stan od 48 kvadrata dobio sam na trajno korišćenje zahvaljujući predsedniku Udruženja RVI Čačka Miroslavu Vukoviću (danas počivši, nap. novinara), koristio ga pošteno 12 godina, i vraćam ga pošteno. Nedavno sam kupio svoj stan i smatram da mi je dužnost da ovaj vratim. To je moja želja, neka pripadne nekome drugom iz kruga ratnih vojnih invalida ili porodica poginulih u ratovima 1991–1999”, rekao je Dejan Stevanović za „Politiku” 29. avgusta 2013. godine, u svom novom stanu.

Tog dana ključeve starog ratnik je predao Vukoviću a ovaj Milanu Draškiću, direktoru Gradske stambene agencije u Čačku čiji je osnivač ovaj grad. Agencija je u najkraćem roku upisala pravo korišćenja u listu nepokretnosti kod Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Čačak – i od tada se GSI – i dozvoljava korišćenje stana. Ali, od onda do danas ostao je zaključan i prazan, evo 44 meseca. Zašto?

Najpre je usledila izrada pravilnika o davanju u zakup stana svim zainteresovanim licima, u prvom redu porodicama ratnih vojnih invalida i palih boraca sa područja Čačka. Zatim je UO Agencije krajem avgusta 2014. usvojio odluku o davanju u zakup pomenutog stana, zasnovanu na rečenom pravilniku i dokument je septembra te godine dostavljen na pisarnicu gradske uprave Čačka, a zatim bio zarobljen.

„Na toj tački nismo dobili saglasnost Gradske uprave za urbanizam da nastavimo postupak jer je tadašnji načelnik zahtevao da Vlada Srbije, što se inače nikada ne bi moglo dogoditi, donese poseban program za raspodelu ovog stana. I smatrao je da UO Agencije nije nadležan da se u ovoj oblasti pojavljuje kao predlagač odluke, iako je taj dokument prošao javnu raspravu. Tako je sve bilo u čekanju dok novi gradonačelnik Čačka, Milun Todorović, nije predložio neku vrstu posebne odluke i time omogućio da se slučaj reši”, navodi Milan Draškić.

Nikola Maljković bio je vodnik Vojske Republike Srpske Krajine, invalid je 60 procenata i ovde će živeti sa suprugom Milenom i ćerkom Nikolinom (35). Još tri njihove kćeri, Sanela (38), Desanka (37) i Verica (27) već imaju porodice ovde. Svi su došli u Čačak kao prognanici u „Oluji” avgusta 1995, a Nikola i danas obrađuje nešto zemlje u pomoravskom selu Katrgi, nizvodno od Čačka, i čeka poštara sa invalidskom penzijom od 14.500 dinara.

„U Gospiću sam 20 godina bio šef autobuske stanice, i tu mi je ostao stan u kog su se uselili Hrvati. Dvadeset kilometara dalje, u Mogoriću, imam rodnu kuću i zemlju, nit ko živi, nit ko ore. Evo, 22 godine su kako nisam bio nijedared – veli Maljković za „Politiku”.

On se jedini javio za zakup ovog stana, ali još ne zna kolika je kirija. Naime, Poreska uprava procenila je da stan vredi 4.231.440 dinara ili 716 evra po kvadratu, iako se tek sagrađeni, najmoderniji stanovi u ovom naselju prodaju za 600 evra po metru. Zbog te procene, borac bi morao da plaća kiriju od čak 14.000 dinara mesečno, ali će u maju stanovati besplatno a gradska uprava pronaći će u međuvremenu neko bolje, po njega povoljnije rešenje.

POSTAVI ODGOVOR

*