И српско „јес“ за Брегзит

0
Карикатура Горана Дивца

РЕЗУЛТАТИ референдума у Великој Британији показали су да су Срби на Острву заправо – прави Енглези! Према истраживању које је објавио Би-Би-Си, наши сународници, који живе и раде у Уједињеном Краљевству, гласали су баш као и острвљани – 52 за, а 48 против „брегзита“. Иако Срби немају никакве привилегије у Великој Британији, у односу на друге мигранте, испоставило се да их је много више подржало отцепљење. Исто истраживање, објављено на британском јавном сервису, показало је су друге мањинске заједнице двотрећински биле за останак у Европској унији, а тек једна трећина подржала је раскид са Бриселом.

Срби су, међутим, били подељени, као и сами Британци. Како већина наше дијаспоре у овој земљи живи и ради у Лондону, тако су се и њихови гласови поклопили са расположењем становника престонице – већином су били за останак у Унији. Наши земљаци са којима смо разговарали живе у Лондону и гласали су против „брегзита“.

– И СРЦЕМ и разумом сам гласала за останак – каже нам Слађана Вучковић Грант, научница. – Брегзит-кампања се, нажалост, базирала на дискриминацији и национализму: за све недаће су одједном постали криви странци. То није нити ће икада бити прича у којој се проналазим, напротив. То је прича против које дижем свој глас. Ја живим у Лондону 17 година, овде сам засновала и дом и породицу, па ме одлазак моје Британије подсећа на крах Југославије. То ме и растужује и плаши. И даље на личном, сентименталном нивоу, доживљавам резултате референдума као ружан сан: несхватљиво ми је да се то догодило.

За останак у ЕУ гласао је и Алекс Крунић, који је са породицом у Лондон дошао као дете 1982. године а који је радио као директор у Bank of New York, JP Morgan i Citi. Алекс који је завршио економију и магистрирао бизнис и финансије 1990. године на Брунел факултету у Лондону провео је скоро 18 година у City of London и прошле године је био у супервизури борда Московске берзе и трезора.

– ГЛАСАО сам за останак у ЕУ, јер сматрам да је економски Велика Британија у далеко бољем положају као део заједничког тржишта од 500 милион људи – оцењује Крунић за наш лист. – Британска економија зависи од сектора услуга и финансијског сектора. Лондон је један од најзначајнијих финансијских центара у свету, који се налази у временској зони која покрива цео свет, са изузетно јаком инфраструктуром, традицијом и висококвалификованим стручњацима. На заједничком тржишту, велике финансијске институције и друга предузећа која се баве продајом услуга имају могућност да продају своје услуге у свим земљама чланицама ЕУ, без обавезе да буду регистроване и физички присутне на територији било које државе у којој послују. Тако нешто омогућује само чланство у ЕУ.

А Иван Милетић, пи-ар стручањак и члан српског Сити клуба, који у Лондону живи од 2007. године, овако наводи разлоге због којих је гласао против Бегзита:

– Ми смо мигранти. Логично ми је да сви који долазе из других европских држава и који су везани за Европу гласају за останак у Унији. Друго су староседеоци на северу Енглеске који су мање везани за остатак Европе.

Описујући атмосферу у Великој Британији, наши саговорници кажу да владају велика неизвесност и конфузија, и да је очигледно да прави план за „брегзит“ није ни постојао.

Како каже Слађана Вучковић Грант, откако су објављени резултати референдума, политика је постала тема која се сервира и уз доручак, ручак и вечеру.

– ВЛАДАЈУ љутња, шок и осећај неизвесности, чак и међу онима који су гласали за излазак – описује нам атмосферу Алекс Крунић. – Гласачи који су били за излазак из ЕУ нису ни сами веровали да ће њихова опција да победи, и велики број њих ових дана изјављује у медијима да би сада променили свој глас.

Иван Милетић додаје:

– Ово је улазак на непознату територију. Нико не зна шта се дешава и у ком смеру ће све ово ићи.

Наши земљаци слажу се и у томе да су за победу заговорника „брегзита“ постојала два разлога – страх од миграната и запостављеност тзв. малих људи изван великих градова.

Слађана Вучковић Грант наглашава да је Уједињено Краљевство и дан-данас изузетно класно друштво и наводи:

– Бројчано, изузетно велики проценат бирачког тела припада популацији коју су, нажалост, деценијама занемаривали лабуристи и конзервативци. То су људи из нижих друштвених слојева, махом необразовани и, самим тим, политички изузетно неуки. Ово није глас против Брисела, ово је глас необразованог националистичког елемента овог друштва а уперен против странаца. У томе лежи велика трагедија исхода референдума, као и у неозбиљности овдашњих политичара из оба табора да овај референдум и кампању која је претходила олако схвате.

А НА питање како ће се „брегзит“ одразити на проширење ЕУ од чега зависи и будућност Србије, наши саговорници наводе да чланство у ЕУ треба и даље да буде циљ Србије.

Алекс Крунић каже да шок самих Британаца након изгласавања „брегзита“ указује да би било врло ризично да власт и медији у Србији, као и у било којој другој земљи која је на путу приступања ЕУ, подлегну сличним популистичким притисцима и започну деструктивне јавне дебате против ЕУ, које нису засноване на чињеницама.

Иван Милетић то сликовито описује следећим речима:

– „Брегзит“ је земљотрес који се догодио негде у свету. Ако Србија није осетила потрес, не треба ни да га привлачи.

МИГРАНТИМА НЕИЗВЕСНА БУДУЋНОСТ

СТЕФАН Стојановић, менаџер за односе са јавношћу, није гласао јер нема британско држављанство. Како каже, глас би да је могао вероватно дао за останак у ЕУ.

– Што се тиче држављана земаља које нису у ЕУ, укључујући ту и Србију, и њиховог статуса, ситуација је занимљива. Када би Велика Британија преко ноћи напустила ЕУ тада би, хипотетички, сви који немају дозволу морали да оду. На држављане Србије ово не би утицало, јер да би били овде легално ми морамо да имамо неки важећи документ издат од стране имиграционог, била то виза, или радна дозвола. Али, ми традиционално имамо проблема да у Британију дођемо, да ту радимо, живимо, па чак и да је посетимо туристички. Иако можда страхујемо да ће иступање из ЕУ још више угрозити наше шансе да радимо и живимо у Британији, уколико дође до укидања принципа слободног тржишта рада, то значи да би сваки држављанин Србије потенцијално имао једнаке услове као и држављани ЕУ.

КАМЕРОН БИ СЕ ПРЕДОМИСЛИО

АЛЕКС Крунић сматра да је „брегзит“ најутицајнији догађај од 1939. године који доводи целу државу у ризик, а младим генерацијама предстоје године нестабилности и несигурности које проистичу из економских потешкоћа и продубљујућег социјалног и класног јаза:

– У овом тренутку, знајући резултате референдума, чини се да ни сам премијер Дејвид Камерон, када би имао прилику за поправни, не би овако важну одлуку препустио вољи народа.

Извор: Новости

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*