Игуманија Хиландарска-Tројеручица

0

Од када је византијски цар Алексиј III Анђел златнопечатним словима (хрисовуљом) лета Господњег 1198 дао Хиландар “… да буде Србима на поклон вечни…” – намастир је имао своје игумане ( старешине ). Цар Душан ( Силни Душан I Стефан III, Урош IV, Немањић VIII ) одлазећи из Хиландара ( у коме се сакрио од куге са царицом Јеленом и сином Урошем ) јуна 1348 односи икону Богородице Тројеручице.
Али …. необјашњивим чудом једног јутра почетком XV века , недалеко од намастира монаси угледаше магаре и на самару привезану икону Тројеручицу .
Негде пред крај XV века игуман намастира умире а монаси никако да се договоре ко ће га наследити. И док су препирке трајале , монаси одоше на службу у Цркву. Кад тамо – на игуманском трону – икона Богородице Тројеручице. Вратише је на њен место , али и наредна два јутра затекоше икону на игуманском трону. Схватише да Богородица жели да реши проблем избора и тада је прогласише за игуманију Хиландара. Хиландаром су , све до недавно , управљала два епитропа ( управник Православног црквеног имања ) и Сабор стараца. На позадини иконе Богородице Тројеручице насликана је чувена икона Светог Николе.

Српска историја

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*