ИЛИ СУ ГА ВОЛЕЛИ, ИЛИ МРЗЕЛИ: Прочитајте најбоље цитате Александра Тијанића

    0

    Једна од легенди српског новинарства и бивши директор Радио-телевизије Србије Александар Тијанић, који је изненада је преминуо у октобру 2013. , данас би напунио 67. година. Тијанић је остао упамћен као особа јаке индивидуалности и новинар упечатљивог стила, а његовим прераним одласком српско новинарство изгубило је значајног, аутентичног аутора.

    Александар Тијанић је био познат као бескомпромисна особа бритког новинарског стила, без длаке на језику, коју су други или волели или мрзели. Као млад новинар писао је лепршаво, маштовито и неконвенционално, да би касније је постао политички колумниста и незгодан полемичар. Још у првим годинама новинарске каријере, тадашњи главни уредник НИН-а га је, због његове кошаркашке висине и корпуленције, помало цинично назвао „горостасом српског новинарства“. Неки су тај надимак прихватили са сарказмом, а сам Тијанић са мешавином самоуверености и аутоироније.

    Сматран је и последњим бардом југословенског новинарства, јер је стекао популарност широм некадашње Југославије. Бројне контроверзне фазе кроз које је пролазио наводе да је био убеђен да је новинарство веома важна професија. У идеолошкој политичкој конфузији у последњих двадесет година налазио се на разним странама, али је на свему што је радио оставио лични печат. Стекао је много противника, али и уважавање оних која га нису волели.

    Његове најпознатије колумне објављиване су у Дневном телеграфу, бројним дневним и недељним новинама. Преносимо неке од најпознатијих цитата.

    – Сваки пут кад сам дигао перо на неког, дизао сам руку на себе.

    – Кад већ тврде да сам тешко болестан, нека виде да сам на самрти здравији него за живота, рекао је Тијанић у интервјуу Недељнику и нагласио да је намерно обукао црну мајицу као део аутоожаљивања.

    – Да Србија нема РТС, какав год да је, све ћерке биле би као Стоја, а сви синови као заштићени сведоци. Није случајност. То је нечији политички пројекат да се све у Србији сведе на вечне непродуктивне сукобе и исконски рат нашег Шојића и њиховог султана Сулејмана.

    – Дајте ми папир и оловку, и јебаћу вам матер, рекао је кад је дошао у НИН

    – Србији не треба јак, стабилан и утицајан Јавни сервис. Србији која себи жели добро Јавни сервис је неопходан.

    – Мој карактер који воли борбу победио је моју интелигенцију.

    – Фотеља новом директору РТС биће електрична столица.

    – Грђи посао од директора Јавног сервиса не знам да ли постоји у Србији.

    – За бављење новинарством данас није потребна писменост, само мобилни и крвожедност.

    – Скромно је моје новинарско умеће да у седам дана истовремено полемишем с актуелним и почасним председницима некад велике и важне странке. Па ипак, не вуци ме превише за перо. Можда ћеш се пријатно изненадити.

    – Што је криза дубља – укус гледалишта је плићи. Лек није телевизијски, медицина је мешавина економског, социјалнопсихолошког и политичког опоравка.

    – Није проблем патриотизам, већ његов најцрњи дериват за 21. век, а то је национализам. То је увек формула. Све што се не уклапа у формулу, није наше. Све што није наше, туђе је. А туђе мрзимо или га се бојимо. Патриотизам, у нашој једначини, увек је утеривање у тор, једначење према најгорима, хорско блејање, лавеж шарпланинаца и батина чувара. Прави патриотизам уједињује око циљева који унапређују нацију и не терају је у погибију већ у спас. Иначе, сваки политичар који нам соли памет, соли себи бифтек.

    – Шта су данашња деца? Неодољиви монструми, који с две године тапкају по таблету и пуштају себи спотове, цртаће и музику.

    – Јавна српска политика је пука халуцинација; избори су фарса; парламент је привид; држава је параван. Наш живот представља само илузију. Ми смо експонати у формалину на патолошком одељењу Континента. Смештени у тегле, као зимница за демоне које смо сами дозвали.”

    – Практично, нема српског политичара који не мисли да су Срби стока. Теоријски, нема Србина који не мисли да су овдашњи политичари прва генерација својих породица којима је отпао реп. Сви су у праву.

    –Оно што није урадила српска мудрост, урадиће, као и обично, српска немоћ.

    –Србија није скупа кад су јој Срби јефтини.

    –Са аждајом нема заједничког становања, нема трајног примирја. Она тражи сталне жртве, месо, крв и ко јој то ускраћује мора да буде Свети Ђорђе или покојник без наде у беатификацију.

    –У претходној деценији разорени су сви национални митови.

    –Албанци могу да чекају, јер настају. Ми немамо времена, јер нестајемо.

    -Овај режим је националну пропаст узео за сопствену идеологију.

    –Вредност сваке власти се, баш као и вредност сваког човека, цени по броју ствари којих се стиди или одбија да учини.

    –Конзилијум доктора који се против канцера борио градећи гробља.

    –Наиме, српски политичари који Ђинђића приморавају да их после смрти брани, онако како их је за живота правио или штитио, чланови су циганске банде која краде цвеће са гробља и увече га продаје по Мадери и Калемегданској тераси.

    –Независност медија је услов без којег неће престати отоманизација земље и друштва.

    –Овде се, баш данас, заправо, бије битка против примитивизма који прети да постане пандемијска смртоносна епидемија.

    –Нисам хтео да ловорови венци расту из људских лобања.

    –На истоку не би ни Сунце излазило на време кад би од Истока зависило.

    –Може ли јеж, којег на путу прегази аутомобил, да схвати шта је мотор са унутрашњим сагоревањем? Такав је однос историје и Срба.

    –Којем је народу све што вреди или испод земље или у другој држави? Србима.

    –Ниједан убица тајне Србије није демобилисан.

    –Факат да неке демократе иду уз криминал као кечап уз хамбургер.

    –Како владајуће политике виде просечног Србина? То је, по њима, глупо, неписмено створење збијено у крдо, то је лаковерна, плашљива и поводљива креатура, то је хуманоид који не говори, не види и не чује, то је црнац у ритама, бос, гладан и одан свом Божанству које га убеђује како је наше стадо највеће, најхрабрије, најстарије, најсрећније.

    –Политика која најпре остане без срца, а затим се лиши интелигенције, на крају, обавезно, остане и без територија.

    –Као нација која је одувек више волела своје болести него своје лекаре, Срби ни сад нису искрени.

    –Отац нације је решио да нам јебе матер јер су деца открила да само страх више није довољан за срећу.

    –Тражити од наших влада да победе корупцију комичан је захтев наивних. Такви траже од Дракуле да не буде вампир, од папе да не буде католик.

    –Човек без савести је звер. Странка без карактера је зверињак.

    –Зар су ова ропска чорба коју кусамо и овакав живот довољна надница за ропство, за страх?

    –Држава никада нема право на освету, само на правду.

    –Чјемо ли звук спуштања колективне надгробне плоче над нацијом која је живела у апатији, а умрла од страха?

    –За мене је касно да изабарем нешто друго. Прво, никад нисам имао храбрости да будем кукавица, друго, и кад бих хтео да будем мрчо и јадо – Тијанић ми не би дозволио. Јебо му ја матер.

    –Далеко од тога да сам невин. Дуго пишем, дуго људима вадим зубе без анестезије и научен сам да не јаучем кад их мени ваде.

    КУРИР

    ПОСТАВИ ОДГОВОР

    *