ИНТЕРВЈУ: реис-ул-улема Исламске заједнице Србије: За велико зло довољан је и један човек

0

За себе каже да је европски муслиман и да је поносан на свој идентитет. Исламски теолог и педагог, филолог србиста/босаниста Сеад Насуфовић (37) пре неколико дана званично је постао нови реис-ул-улема, поглавар Исламске заједнице Србије. У њој је присутан више од двадесет година, као уредник црквених медија, имам у Бару и Новом Пазару, професор у новопазарској медреси, предавач на Факултету исламских наука у Београду, члан владине комисије за веронауку. Ожењен је, има четворо деце. Рођени Бјелопољац, живи у Новом Пазару, граду који сматра својим домом. Реис Насуфовић први интервју за штампане медије дао је „Политици”, а разговарали смо дан пре терористичког напада у Ници.

– Део исламског веровања је да човек треба да уклони са пута оно што путнику смета. Замислите колико су ван тог правог пута они који постављају сметњу која ће имати фаталне последице за путнике, пролазнике. Зато је незамисливо да ико може сматрати представником наше вере неког ко држи у страху цео свет. Муслиман је онај који обожава Бога, а исламиста онај којем је пут ка Богу најважнији, и такви су изабрали да воле погрешну ствар – каже реис-ул-улема Сеад Насуфовић.

Народ у Србији страхује од појаве вехабизма, селафизма. Код младих људи које привлаче такви покрети проблем је што верују да прави ислам носи обележја арапске нације и арапског национализма. А није тако.

У нашој јавности често се, не без страха, говори о ширењу вехабијског покрета, о томе да имају своја упоришта широм Србије, па и у неким деловима Београда.

Народ страхује од појаве вехабизма, селафизма. Али, у основи није ту проблем питање веровања. Код младих људи које привлаче такви покрети више је проблем што су прихватили арапску културу и арапски национализам. Ми се разумемо, исту књигу читамо, исте молитве обављамо. Али где се нисмо разумели? Нисмо се разумели управо у погледу традиције и културе. Они верују да прави ислам носи обележја арапске нације и арапског национализма. А није тако. Ислам је један, али је кроз историју прихватао традицију многих народа и култура и не треба га поистовећивати са само једном нацијом.

Да ли имате слику о томе ко су људи који приступају разним параверским покретима?

Знам неке који су били мало радикалнији, па их је та упала прошла. Проблем су они који то раде смишљено, вероватно за новац и којима је то, могуће, и задатак. Међутим, никада не бих рекао: видео сам 500 људи са брадама и сви су они такви. Можда бих рекао од тих 500, само је петоро таквих. Али, опасно је што је за велико зло довољан и један човек.

Зашто је реис црногорски општеприхваћен, а србијански реис није? Бојим се да је то начин на који Исламска заједница у БиХ жели да се обрачунава са Републиком Србијом због Републике Српске.

Има ли, према вашим сазнањима, у нашој земљи група које заговарају идеологије из којих се рађа то велико зло?

Зна се да је међу борцима на блискоисточним ратиштима било је и држављана Србије, појавили су се чак и видео-клипови у којима се нашој земљи прети терористичким нападима.

То је тешко питање. Ако бих рекао да таквих идеологија овде нема, онда сам одговоран за одговор који сам вам дао. Ако кажем да има: како да докажем? Сећам се једног дивног, младог човека који је страдао у Сирији. Био је један од најбољих ученика гимназије, честит, добар друг. Нико није знао да он има идеју да оде на ратиште. То је било велико изненађење за цео град. Шта се то десило да један такав живот изгубимо из свог друштва? Не знам, али видимо да нема правила. Добра ствар је што се ни у једној џамији за коју ја знам јавно не позива на такву врсту живота. Не знам ни за једног верског службеника који младе позива на пут који сматрамо погрешним. Међутим, зло никада није јавно и ту су на потезу људи који се баве очувањем реда и мира, да они то контролишу. Наша улога је да својим понашањем учимо људе како се треба владати као муслиман. И да о томе говоримо стално и на сваком месту.

Непосредно пошто вам је уручена меншура, чиме сте и званично постали поглавар Исламске заједнице Србије, огласио се Сабор Исламске заједнице у Босни и Херцеговини саопштењем да је за њих једина легитимна верска заједница муслимана у нашој земљи она са Мевлудом Дудићем на челу, Исламска заједница у Србији.

Врло је тенденциозно када ИЗ у БиХ каже: ми смо исламска заједница свих Бошњака, па и ових који живе у Санџаку. Реалност каже овако: Санџак је делом у Црној Гори, делом у Србији. Босна и Херцеговина нема никаквог утицаја на верски живот муслимана у Црној Гори који се декларишу као Бошњаци. А зашто то упорно покушавају да чине према Бошњацима који живе у српском делу Санџака?

У допису који је дошао из Босне наводи се и да једино Босна има право да има институцију реис-ул-улеме. Ко им је то право дао? Где то пише?  Меншуру коју добија Босна, добија је и Србија, добија је и Црна Гора. Зашто је реис црногорски, који је поглавар знатно мањег броја муслимана него што је то поглавар у Србији, општеприхваћен, а србијански реис није? Неко је прокоментарисао, и бојим се да је то прави одговор, да је то начин на који Исламска заједница у БиХ жели да се обрачунава са Републиком Србијом због Републике Српске. Мислим да није коректно да се преко леђа и судбина Бошњака врше политички обрачуни. Нека правосудни органи раде своје, нека политика ради своје, али немојмо то да ради верска заједница.

Годинама постоје две верске заједнице муслимана у нашој земљи: Исламска заједница Србије и Исламска заједница у Србији. У више наврата говорило се о могућности њиховог уједињења. Колико је оно сада могуће?

Саопштења Већа муфтија и Сабора Исламске заједнице у БиХ умногоме су тај дијалог отежала и прекинула нашу жељу за помирењем исламских заједница. Срећа у несрећи је што између исламских заједница у Србији не постоји теолошка разлика, него су наше размирице организационе природе. Новинари често то дефинишу тако што наведу да је ИЗуС изабрао да њихов центар буде у Сарајеву, док ИЗС има седиште у Београду. Људи који национално и политички промишљају искористили су то да кажу да су Бошњаци из Санџака узели за своје седиште Београд, а да су они као бољи Бошњаци одлучили да остану верни Сарајеву. А центар свих муслимана није ни Сарајево ни Београд, већ Мека. Не можемо ни за један други град на свету рећи да је за нас битнији. Исламска заједница је увек била на добром путу када се организовала на територијалној основи, а не на националној, и то је оно на чему ми инсистирамо.

Да ли је ИЗС контактиран у вези са социјализацијом двојице притвореника који су из Гвантанама стигли у Србију?

Није. Вест о тим људима смо сазнали из медија. Ја их не познајем и не желим да се огрешим о њих јер не знам ништа о њима, ни ко су, ни шта су. Али сам њихов историјат… Доста је нама и наше муке.

Извор: Политика

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*