Искендеров: Избеглички рат између Турске и ЕУ

0

„Ми се сада налазимо у критичној ситуацији. Ради се о томе да би требало на делу показати да смо ми бољи”, тим речима се федерални канцелар Немачке Ангела Меркел изразила о одлукама неформалног самита ЕУ који је одржан у Братислави. Притом учесници форума нису журили са изјавама о самим одлукама те врсте ако под тим не подразумевамо намеру да се исфинансира јачање пограничног режима између Бугарске и Турске.

Биле су потребне скоро две недеље да би конкретни резултати договора постигнутог у престоници Словачке постали јавно власништво. Најважнија одлука је била намера да се реализује операција без преседана у историји ЕУ о финансирању избеглица које се налазе „на туђој територији”, у Турској. Kако је постало познато немачком издању Дие Wелт, ЕУ се сагласила да преузме на себе обавезу да сиријским избеглицама које се налазе у Турској пружа месечну финансијску помоћ у висини од 30 евра. Ова помоћ ће пристизати избеглицама на њихове претпостављене банкарске картице. Реализација програма планира се већ за октобар, притом рокови њеног завршетка остају отворени. Познато је само да је првобитно одлучено да се издвоји најмање 350 милиона евра. Притом ЕУ намерава да контролу пребачених средстава стави не на своје органе, па чак ни на турску владу, него на стране институције – турску хуманитарну организацију Црвени полумесец и Светски производни програм УН. Европски комесар за хуманитарну помоћ Христос Стилианидис већ је прогласио предстојеће месечне уплате „одговором без преседана на кризу без преседана”, потпуно у духу наведене програмске изјаве Ангеле Меркел.

ДА ЛИ ЈЕ ЕУ СЛАГАЛА ТУРСKУ?

Уз сву спољну привлачност сличних мера, њихова реализација изазива многа питања, како конкретног, тако и општеполитичког карактера. Оставимо по страни потпуно логичне сумње поводом тога како се реално може распоредити новац за два до три милиона (по различитим проценама) избеглица који се у овом тренутку налазе у Турској – узимајући у обзир неопходност обезбеђења контроле уплата и добијања новчаних средстава у специфичним условима њиховог преживљавања.

Много актуелније изгледа питање одговарајућих одлука ЕУ са тим договорима о регулисању миграционе кризе, који су у марту текуће године били постигнути на преговорима ЕУ и Турске. Тада је Брисел преузео на себе обавезу да пружа финансијску помоћ непосредно влади Турске, с тим да би Анкара држала затворена врата у Европу. Истовремено је био уведен у дејство и принцип по коме се турска страна обавезала да ће примати мигранте назад, који су се пребацивали из Турске у Грчку по маршрути у источном делу Средоземног мора, притом је ЕУ преузела на себе трошкове њиховог размештања на територији Турске. Првобитно је Брисел обећао Анкари три милијарде евра. Потом се говорило о шест милијарди, и преговори су на томе закочили. Поред тога, ЕУ ионако није испунила своје обећање да ће од друге половине ове године увести безвизни режим за грађане Турске и да ће одмрзнути преговоре о пријему земље у своје редове.

Kао одговор на то, председник Турске Реџеп Ердоган је оптужио руководство ЕУ за кршење договора – и истовремено је подигао цену питања до 12 милијарди евра. Управо ту суму, по његовом мишљењу, Брисел би требало да исплати Анкари уколико не жели да турска страна рашири врата у Европу за три милиона избеглица.

Према расположивим информацијама, идеја о исплати помоћи избеглицама које се налазе у Турској била је руководству ЕУ предложила је Немачка са циљем да изнесе Анкару и Ердогана лично изван оквира преговарачког процеса. Разлог је јасан: пасивност ЕУ у односу на миграциону кризу носи владајућим елитама Немачке, Француске, Холандије, Аустрије и других кључних европских земаља потпуно конкретне губитке у бирачком телу. Најбољи доказ томе је листа изборних пораза демохришћана на локалним изборима у Немачкој. Но и платити директно Турској на челу, са све мање прихватљивим партнером за Запад председником Ердоганом, такође се неће допасти европској јавности, која и без тога позицију Брисела према Анкари назива „капитулантском”.

НОВА НАПЕТОСТ

У таквим условима предаја контроле над расподелом средстава УН и турске невладине организације изгледа као покушај да се заобиђу власти Турске и притом се покуша решити проблем избеглица и миграната „на туђој територији”.

Поред тога, одлуком о исплати месечне помоћи избеглицама у Турској шаље се провидан сигнал учесницима предстојећег референдума у Мађарској (2. октобра) по питању квота за пријем миграната. Његов смисао: ЕУ делује, тражи путеве за решавање проблема и пројављује гипкост. А из тога следи да не би требало иступати против њене политике.

Но то је, како би се рекло, поглед из Брисела. У Турској намера ЕУ да Анкару избаци из игре може породити нови талас антибриселског расположења – узимајући у обзир расположење у јавном мњењу земље. То расположење добро одражава публикација у турском издању Даилy Сабах: „Турска је кључни регионални играч. Без обзира на то што би преживљени догађаји у последњих шест месеци сваку земљу довели на ивицу колапса, Турска, као и раније, располаже поузданим државним механизмима и армијом, која већ цео месец проводи операцију широких размера у Сирији. Она има лидера чија популарност унутар земље расте упркос демонизацији страних медија, и после покушаја преврата управо тог лидера поистовећују са будућношћу земље”.

И да ли амбициозни Реџеп Тајип Ердоган поздравља практично одустајање Брисела од исплате Анкари већ раније договорених милијарди евра. А из тога следи да се може очекивати нови замајац ескалације напетости како у односима Турске и ЕУ, тако и у зони турских интереса на Блиском истоку – откуда, право речено, и стиже главни талас избеглица и миграната у Европу. И тада „игра карата” Брисела у Турској може да се обрне у озбиљан геополитички промашај.

Фонд стратешке културе

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*