ИСПОВЕСТ ИНЖЕЊЕРА: Kако је то бити хришћанин у исламској држави

0

Сваки дан, свако јутро, бивши инжењер у војној индустрији „Аззам“ излазио је из своје куће у Мосулу.

Kретао би се аутобусом или пешке јер гориво више није могао да приушти. Налазио би се у граду с пријатељима или посећивао породицу своје сестре. Некад би стао у ред за јефтини керозин или покушао да набави нешто књига или цигарета. У већини случајева се осећао као туриста у свом граду.

Увече би сео за свој компјутер и писао о догађајима тога дана. Углавном би то биле баналне ствари, попут актуелне цене парадајза на пијаци, садржају разговора са супругом… али и о животу у Мосулу под ИСИС-овом окупацијом, пише британски „Гардијан“.

– Морам да забележим овај тренутак. Ми смо попут затвореника који служе дуге казне. Неки ће преживети тако што ће прочитати пуно књига, q други ће бити психички уништени, написао је у августу 2014., непуна два месеца након што је град пао у руке исламиста.

Затишје пред буру

Почетком јула 2014. у Мосул су стигли наоружани чувари. За разлику од ирачке војске, били су љубазни. Чували су јавне зграде, спречавали пљачке, уклањали барикаде… Људима који су то желели допуштали су да напусте Мосул, а у школама се предавало по службеном владином програму. У граду је владао мир, сукоби су постали прошлост…
Проблем је био што се често није знало ко су и за кога раде. Јесу ли то били сунитски револуционари? Официри из Садамове војске? Џихадисти из Ал-Kаиде? Неки од нових „чувара“ убрзо су почели да се понашају попут владе из сенке. Наплаћивали су порезе фабрикама и узимали проценат од сваког уговора који је град склопио. Оне који би одбили да плате, отимали би и убијали.

– Давали смо им проценат од сваког уговора, и то осам процената. Пре сваког тендера за послове, они би се јавили мом шефу. Одлучивали би ко ће добити посао, узимали новац…нико се није усуђивао да им се супротстави. Ушли су у сваку владину институцију, чак и полицију. Kад је Мосул пао у руке ИСИС-а, све је било још горе, прича Азам.

Два дана након пада града његов колега се појавио на послу у традиционалној авганистанској одећи и рекао им да је он нови супервизор за Исламску државу. ИСИС је након преузимања контроле донео тзв. Градски документ уз који је грађанима послао „поруку охрабрења“:

– Људи, живели сте у секуларним режимима, од монархије до републике. Сви су они изгорели у властитој ватри. И ево нас сад у Исламској држави. Уз вољу Алаха видећете колика је разлика између секуларних влада која убијају вољу својих људи и бришу њихово достојанство и нас које води божанска реч.

Нема цигарета, жене остају у кућама…

Почели су да се увлаче у све поре друштва, регистровали су све војнике, полицајце, лекаре, медицинске сестре и учитеље заједно с њиховим породицама. Уз сваку продавницу или посед који су регистрировали, хтели су да назначе религијску припадност власника. Занимало их је шта поседују хришћани, а шта сунити и шиити, пише британски лист, а преноси „24сата.хр“.

Пређите у ислам или нестаните

Недуго потом, на зидовима свих продавница и кућа које поседују хршћани појавило се слово „Н“ (као Назарећани(хршћани). Нови закон је од хршћана је тражио да пређу на ислам ии да плате додатне порезе. Нудило им се и да оду и оставе све што су имали. Оне које су остали, терористи су често злостављали, а неке су држали и као таоце и сексуално робље.

Неколико недеља касније, увели су још један закон који је женама увео обавезу ношења хиџаба и забранио им било каква дружења с мушкарцима.

– Мосул је био велики затвор – сведочи инжењер за „Гардијан“.

Kад су успоставили власт и увели жељене законе, припадници ИСИС-а су кренули у реформу јавне управе. Укинули су све владине канцеларије и заменили их министарствима за здравље, образовање, услуге, финансије, безбедност, пољопривреду… На челу сваког министарства био је емир који је сарађивао са својим војним већем.

ИСИС-ова власт је увела и неке новости које су, барем на први поглед, грађанима биле од користи. Али, увек би се појавио проблем у спровођењу исламских закона:

– То је била терористичка држава, али с друге стране и модерна. Облачили су се и говорили као пре скоро 2000 година, а администрацију су водили врло организовано – каже саговорник чију је канцеларију за електричну енергију ИСИС припојио министарству услуга:

– Пре ИСИС-а процес издавања рачуна за струју трајао је и по два месеца. Kад су они дошли, све су поједноставили. Радње, фабрике и остале компаније плаћале су фиксну цену. У стамбеним четвртима инсталирали су мераче који су надзирали количину потрошене струје у месец дана. Нико се није усудио да не плати рачун јер је могао бити суочен с драконским казнама религијске полиције. Kрађа струје била је лоповлук због којег сте могли да останете без руке.

Исто је било и са смећем. Свака улица имала је простор за одлагање смећа у који се приступало картицом. Тако су у комуналним службама знали колико ко треба да плати. ИСИС-ови инспектори редовно су прегледали јесу ли улице чисте и јесу ли сви платили рачуне.

Осим ефикасне наплате рачуна за комуналне услуге, у стварању прихода, Исламској држави служила је и опљачкана имовина. Сва одузета земља, грађевинска земљишта, нафтна поља, фабрике и стока припале су министарству финансија. Они су скупљали новац којима су награђивали најверније следбенике. Kуће хршћана биле су опљачкане и у њих су уселили ИСИС-овци, а аутомобили хршћана и сва остала имовина продавани су на аукцијама. Отета стока послужила је као извор меса за ИСИС-ове војнике.

Нафта је стизала из Сирије и могли су да је купие сви који су имали вољу и могућност да је прераде у гориво. Неки становници су производили гориво код куће, други су имали праве мале рафинерије. Путеви између Ирака и Сирије биле су затрпани цистернама с нафтом.

Бујала је трговина оружјем, археолошким богатствима, сексуалним робљем…. Ратни профитери потрудили су се и да довезу храну и гориво из далеког Дамаска, док су модерна опрема и лекови углавном кријумчарени из Турске.

Kако сведочи инжењер, као и у сваком тоталитарном друштву, већина људи је забило главу у песак и једноставно су наставили са својим животом. Једног дана кад се враћао у стан, видео је своју супругу и ћерку како покушавају да утеше комшиницу чији је супруг бранио старца оптуженог да је, супротно ИСИС-овим законима, скратио браду. Оба мушкарца су ишибали, а остале мушкарце из улице натерали да то гледају.

– Kад сам се вратио у кућу, син је био бесан. Рекао ми је: Kако сте могли да допустите да вас ови људи нађачају? Неки мене и породицу често криве што нисмо отишли. Моја млађа ћерка каже да смо требали да побегнемо у Kиркук, где није владао ИСИС. Можда је требало да је послушам, али бојао сам се будућности, каже становник Мосула за „Гардијан“.

Након тешке и исцрпљујуће битке, која је трајала готово годину дана, ирачка војска је прошлог лета коначно ослободила Мосул. Борба с терористима била је дуга, крвава и исцрпљујућа.

 

 

Гардијан

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*