Ispovest Italijanke iz Sibira: Svi su mislili da idem u gulag, a zatekla sam čudo

0

Rita Soci, dvadesetšestogodišnja novinarka iz Italije, prošle godine je biciklom obišla Evropu i svoje uzbudljivo putovanje završila u Moskvi. Ovog leta se vratila u Rusiju i za dva meseca na dva točka prešla čak 6.000 kilometara.

Privukle su je, kako kaže, prirodne lepote, pejzaži kojima se divila, od Urala do stepa, od sibirskih planina do Bajkala. Htela je da oseti sve osobenosti kulture u najvećoj zemlji na svetu, da na toj ogromnoj površini upozna sve primetne razlike između brojnih naroda koji žive u Rusiji. Videla je brojne spomenike Lenjinu, ali isto tako i brojne statue Bude, predivne ikone, mnoga nova lica…

Kako je Vaša porodica reagovala na ideju da putujete kroz Sibir?

Rita Soci
Rita Soci

— Moja porodica je odmah veoma negativno reagovala na moje planove. Roditelji i prijatelji su se brinuli što putujem sama. Osim toga, kada Evropljani čuju reč „Sibir“, odmah pomisle na hladnoću, divlju pustoš, nenaseljene oblasti. A još kada kažete: „Idem da putujem Sibirom“, oni čuju „Idem u radni logor, gulag. Naravno, sve su to stereotipi protiv kojih sam morala da se borim. Ipak, moji najbliži znaju da, kada sam na biciklu, radim nogama, ali i glavom.

Rita Soci
Rita Soci

Ispričajte nam nešto o svojim iskustvima, da li ste zadovoljni onim što ste videli i doživeli?

— Moje putovanje je trajalo 65 dana: od toga sam 60 dana bila na teritoriji Rusije, dva dana u Kazahstanu i tri u Mongoliji. Prešla sam 6.200 kilometara. Počela sam svoje putovanje iz Moskve i dalje sam išla duž Transsibirske železnice, gotovo se uopšte nisam odvajala od te trase. Na taj način sam videla mnogo poznatih ruskih gradova: Vladimir, Nižnji Novgorod, Kazanj, Ufu, Čeljabinsk, Kurgan, Omsk, Novosibirsk, Krasnojarsk, Irkutsk i Ulan Ude.

Pred putovanje sam dobro proučila sve karte. Znate, u poređenju sa Evropom, Rusija je zaista ogromna. I tu nema mesta improvizaciji. Prešla sam stvarno velika rastojanja i prošla kroz mnoga mesta koja su gotovo nenaseljena. Tu mora vrlo pažljivo da se postupa sa resursima i tačno unapred planira koliko vode i hrane je potrebno i koliko često i gde može da se stane.

Veoma mi se dopalo putovanje po Rusiji. Videla sam predivna mesta, saznala mnogo o istoriji i kulturi naroda koji tu žive ili su nekada živeli. Upoznala sam divne ljude. Upoznala sam i sebe bolje, shvatila šta mogu, a čega se još uvek plašim.

Vaša putovanja na dva točka uvek obiluju interesantnim pričama o zanimljivim ljudima i susretima. Koga ste ovog puta upoznali, recite nam nešto o ljudima sa ovog putovanja koji će popuniti Vašu kolekciju?

— Svakodnevno sam susretala nekog interesantnog. I ranije sam pomalo govorila ruski, a sada sam poboljšala svoje veštine komunikacije.

Na primer, vlasnici kafića i restorana su mi nudili besplatno vrući čaj i oduševljeno slušali o mojim iskustvima i putovanjima. Onda, ako bih prespavala u hostelu i upoznala se sa raznim ljudima, mnogi su hteli da me povezu, ne shvatajući da ja želim da pređem svoj put biciklom i da mi ne smetaju kiša i vetar.

Ispred crkve Vasilija Blaženog
Ispred crkve Vasilija Blaženog

Nezaboravni susret sam doživela na Volgi. Kupila sam kartu da se provozam brodom. Kako bismo prekratili vreme do polaska broda, mornari su me pitali ko sam i odakle i kad je počeo razgovor ponudili su mi čašicu votke i sušenu ribu. Posle je usledilo još nekoliko čašica, pa smo čak i zapevali. Nisam znala da u Rusiji tako dobro poznaju italijansku pop muziku — Tota Kotunja, Albana, Rominu… Posle su mi pričali o vremenu kad su služili vojsku i zašto cene predsednika Putina i njegovu politiku.

Šta mislite o ruskoj kuhinji?

— O, da, veoma su mi se dopala ruska jela. Posebno razne ruske salate sa mnogo majoneza i pavlake, to baš prija kada čoveka čeka veliki fizički napor, jer su teške i masne. Zatim boršč, razne supe, pečena i sušena riba, crni hleb i palačinke! Iako posebno volim našu, italijansku kuhinju, u Rusiji mi nije nedostajala.

POSTAVI ODGOVOR

*