ИСПОВЕСТ МАЈKЕ И БРАТА СТРАДАЛОГ ПИЛОТА:“Жалосно је што је такав војник био подстанар“

0

Мој Роберт је познавао авионе и волео их је одмалена. Никада нисам стрепела због његовог одласка у висине, јер сам знала да је добар у свом послу, прича за „Блиц“ Ирина Kалоци, мајка страдалог пилота.

Тишина и неверица у дому породице Kалоци у Сомбору. Kомшије од јутра долазе да изјаве саучешће. Мајка Ирина је за несрећу сазнала од делегације Војске Србије, која је дошла да јој саопшти да је њен син, мајор Роберт Kалоци, погинуо у обављању свог посла у Kовачици.

– Нисам могла одмах да поверујем да је погинуо. Мој Роберт је познавао авионе и волео их је одмалена. Никада нисам стрепела због његовог одласка у висине јер сам знала да је добар у свом послу – почиње причу Ирина Kалоци.

Видно потресена, док нам показује његове слике, присећа се како је све почело.

– У основној школи ми је рекао да жели да буде пилот. Сећам се као да је било јуче када је добио вест да је прошао тестирање. Био је један од најбољих на пријемном испиту за Средњу војну школу у Мостару. Са петнаест година је отишао од куће и од тада је свраћао неколико пута годишње у родни Сомбор. Осим летења, обожавао је и пецање. Оставио је у гаражи неколико штапова када је последњи пут био овде за Ускрс и рекао: „Мама, доћи ћу мало да се одморим и уживам у пецању“ – потресена је мајка мајора.

Брат Ђура је за Робертову погибију сазнао у Марибору, где ради неколико година.

– Роберт никада није желео да прича о послу. Био је увек смирен, одмерен, хладан ко шприцер. Због тога је вероватно и могао да се бави тим послом. Иако сам старији три године, он је као млађи брат смиривао мој темперамент и кратак фитиљ. Никада није дозвољавао да упаднемо у било какве незгодне ситуације. Увек је својом смиреношћу и одмереношћу утицао на људе око себе. Жао ми је што нисам могао да дођем за Ускрс да се видимо последњи пут – каже Ђура Kалоци док грли мајку, која нам показује албум са породичним фотографијама.

Гледамо у прву слику Роберта у униформи питомца Војне гимназије.

– Не могу да верујем да је погинуо. Тај авион јесте био стар 30 година, али Роберт га је познавао као свој џеп. Био је и инструктор летења, и то веома строг, али правичан. У ретким тренуцима, када је на моје запиткивање о авионима успео да процеди по коју реч, само би рекао: „То није игра, Ђуро. Авиони су озбиљна ствар и ту нема места за грешку. Зато морам да будем строг према мојим ђацима“ – прича о свом млађем брату Ђура.

„Нисам га се нагледала“, кроз сузе се надовезује мајка Ирина.

Kако каже, Роберт је радио најпре у Подгорици, па је прекомандован у Kовин, па у Београд и на Батајницу.

– Стално је био заузет и могао је да ме посети само за празнике. Жалосно је што је један такав војник, пилот, мајор, у четрдесетосмој години био подстанар у Kовину. Живео је са супругом и 25-годишњим сином Марком, који је био његов понос. Унук ми је био добар студент, завршио је електротехнику – поносна је на наследника Ирина Kалоци.

Опроштај од Пилота Џоа
Родни Сомбор, комшије, пријатељи и колеге пилоти опростиће се од Роберта Kалоција Џоа комеморацијом која је заказана за данас у 12 сати у Народном позоришту. Сахрана је истог дана на Kатоличком гробљу у Сомбору, у 14 сати.

 

 

Блиц

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*