Исповести мајки српских мафијаша: Све их повезује једна ствар, а ево шта кажу о…

0

„Кримоси“ са београдског асфалта деведесетих година представљали су страх и трепет. Углавном су то били млади момци који су господарили градом, а једини закони које су поштовали, били су њихови унутрашњи, морални закони.
Били су фатални за даме. Мрким погледима и крвавим песницама заводили су ред. Брутални, сурови, каменог срца – важили су за криминалце којима ништа није свето, пише Неwсwеек.

Иако су убијали, крали, пљачкали, имали су жене које су из безусловно волеле – мајке.

Шта су мајке највећих српских мафијаша деведесетих година
мислиле о својим синовима криминалцима, њиховим „пословима“, иделима којима су тежили, а који су само њима били познати.

Мајка Ђорђа Божовића Гишке – Милена Божовић

Ђорђе Божовић Гишка проглашен је за државног непријатеља, тврдила је његова мајка Милена и најбољи пријатељ Јован Оташевић, зато што је на митингу опозиције 9. марта 1991. године на београдске улице извео 2.000 момака „како би се побунио против режима Слободана Милошевића“.

Гишка је у затворима провео 11,5 година. У Београду и Србији је био више пута хапшен због туча, а једном због бацања „Молотовљевог коктела“ на кућу једног полицијског инспектора.

Гишкина мајка, Милена Божовић је открила да јој не долази нико од оних са којима је Ђорђе био близак. Да су јој сва обележја Гишкина са ратишта малтене отели. Једино што је мајци остало од покојног сина јесу успомене и два ћебета у којима су га донели и крваве заставе с којом су га покрили када су јој га донели мртвог. И Свето писмо, његово. Као и 300, 400 писама које јој је слао.

Гишка је 15. септембра 1991. када је погинуо у близини Госпића, под необичним околностима.

Према речима његове мајке, након његове смрти су свашта причали за њега. Ипак, он је за њу увек био добар човек.

– И први пут је допао у милицију зато што је другима помагао. Враћао се с друштвом из неког ресторана у близини Калемегдана. Пролазе и чују како неко запомаже. А тамо у шетњу мушкарац и жена. Она носећа. Спопали их манијаци, њих двојица. Један ухватио мужа и држи га, други напада на жену. Е беде, мученица већ у седмом месецу. И мој Ђорђе дотрчи с дниговима, ухвате ову двојицу и изударају их. Кад, ето и милиције. Ови што су добили батине побегну, а милицонер почне да виче на Ђорђа и његове другове. Као, откуд њима право да истерују правду, да било кога туку. И преда их судији за прекршаје због ремећења јавног реда. Он штитио нејаке, а ови њему суде. Хоћу да вам кажем да су му се све неправедне ствари догађале. И онда је почео да бежи, да ради по своме. А био је некако борбен од малих ногу, неправду није трпео… – испричала је она.

Милена је рекла да је умела Ђорђу често да лупи шамар, а он дрхти, окрене се и излети кроз врата. Никада јој каже ни реч није рекао јер су му родитељи увек били светиња.

Иначе, Милена Божовић је учествовала у Другом светском рату као војник у трећој албанској бригади у Албанији.

– Мој син је рођен за смрт и смрт га је узела. Отишао је да погине тамо где је било најдаље и најопасније. Пао је у јуришу. Војска га је оставила без заштите. Гађали су га са свих страна и није му било спаса – испричала је Гишкина мајка на годишњицу његове смрти.

Гишка јој се последњи пут јавио 14. септембра ’91. године, дан уочи погибије.

Рекао јој је: – Мајко, да девет синова имаш, да их свих девет овамо пошаљеш и све да их изгубиш, а не само мене једнога, и да сузу не пустиш. Такви су јад и туга притисли овај народ – рекла је она.

Мајка Бранислава Матића Белог – Милица Матић

Бели је важио за богатог човека. Први већи новац стекао је шпекулацијама са боновима за бензин, а касније се пребацио на пословање са ауто-отпадима, од чега се и обогатио. С подземљем га је повезивало пријатељство са Ђорђем Божовићем Гишком и неколико преступа у младости.

Бели је убијен испред своје куће на Вождовцу рафалима двојице или тројице нападача 4. августа 1991. Тог дана присуствовао је у Тополи смотри Српске гарде са 7.000 добровољаца, а кући се упутио са командантом Гарде Ђорђем Божовићем Гишком и Александром Кнежевићем Кнелетом. Након обављеног задатка, убице су ускочиле у бели „мерцедес“ без таблица и побегле. За њима је остало 27 чаура.

Крајем осамдесетих ангажовао се на страни социјалиста, па је као ватрени присталица платио штампање календара са сликом Слободана Милошевића. Брзо ће се, међутим, приклонити опозицији и Вуку Драшковићу. Заједно са Гишком, Бели је био творац идеје и реализатор оснивања Српске гарде, Вукове паравојне јединице.

Његова Мајка, Милица, рекла је да је Српска гарда њеном сину сам дошла главе.

– Кад је био у затвору, било ми је много тешко. Враћам се из посете сва утучена, али, ко велим, хвала Богу да га политика не интересује јер се за то губи глава. Ко год се истакао у прошлом рату био је убијен…

Он је својевремено изјавила и да је Брана, како га је она звала, имао све.

– И код најсиромашнијих људи, ако имају јединца, они ће да му пруже све. Увек сам страховала за његов живот и зато му пружала све. Опет, од раног детињства био је јако добар, волео другове, волео људе.

Према њеним речима, Бели је почео веома рано да зарађује. Када је кренуо са боновима за бензин она се плашила, јер је то било незаконито.

– Имала сам неких 7.000 долара на књижици. Он је тражио, дај, дај, треба ми, вратићу ти. Заједно одемо, подигнемо новац и одатле је кренуо. Више никад није требало паре да му дајем.

Страшно се плашила његовог несташлука, а његово друштво јој се никада није допадало. Од малих година учила га је страним језицима, и како каже касније је знао поред енглеског и италијански, немачки…

– Хтео је неку своју правду, сваком да учини, помогне. Овде се долазило, тражило од њега. Сви су га хтели када је имао новац. На мени је све остало после Бранине смрти. Нисам знала ни где да се окренем, а камоли како то да радим. Зачас су сву Бранину имовину запленили, свако је за себе зграбио колико је могао – рекла је Милица.

Неки новац је успела да сачува, али како каже, дала је у банку код Дафине и Језде, није подигла на време и сада јој није остало скоро ниша.

– Углавном, видим да су се после Браниног убиства многи његови вајни пријатељи повукли. Више их не интересује ни гарда, ни краљ, ни политика…

Мајка Љубомира Магаша (Љуба Земунац) – Роса Ћурчић

Један од најчувенијих београдских „жестоких момака“ Љубомир Магаш познатији као Љуба Земунац био је преке нарави и изузетне физичке снаге. О њему су испричане мбоге приче. Важио је за највећег мангупа Југословенског асфалта. Био је познат и као боксер у „Радничком“ из Београда.

Испред Земаљског суда у Франкфурту 10. новембра 1986. убијен је Љубомир Магаш.

Његова мајка Роса је испричала како се осећала када је чула приче након Љубине смрти, шта је знала и није о његовим пословима.

– На сваком његовом суђењу сам била. Имао је три суђења у животу и то увек за силовање. А то му је полиција наместила. Ја не тврдим да није имао лоших страна. Ја једина знам све о њему.

Својевремено је новинарима говорила да је због Љубе често била у „непријатним ситуацијама.“

– Ја сам понекад била у непријатним ситуацијама. Љуба је био нормалне висине, али је имао јак врат и стравично јаке мишиће. Куд год се ја појавим, овако ситна, а он грдосија поред мене, људи не могу да верују. Умео је то да користи и прави вицеве. Знате, другачије се гледа кад мајка дође у посету у затвор, другачије кад је отац. Био је у Митровици, ја одем у посету. Седнемо ми и разговарамо, кад видим ја да један милиционер не скида поглед с мене. Питам Љубу сто ме онај тако гледа, а он каже: „Знаш, Росо, овде се сви бране с братом или оцем, а ја сам им рекао добро, добро, изгорите ви мени руку, али ће вам моја Роса изгорети Митровицу!“

Мајка Миладина Сувајџића (Ђура Мутави) – Ибојка Сувајџић

Бивши припадник земунског клана и садашњи сведок-сарадник Миладин Сувајџић, звани Ђура Мутави, једини је и даље међу живима од горе наведних криминалаца деведесетих година.

Овај Новосађанин био је једна од важних карика у криминалном ланцу тадашњег земунског клана и њихових вођа Душана Спасојевића Шиптара и Милета Луковића Кума. Ухапшен је током полицијске акције „Сабља“ 30. марта 2003. године у околини Новог Сада, када је, како је саопштио тадашњи Биро за комуникације Владе Србије „кренуо на пецање“.

Неколико дана раније полиција је привела и његову мајку Ибојку Сувајџић, а претрсом њихових станова и кућа нађено је укупно 15,9 килограма хероина. Дрога је припадала земунској банди, а Ђура Мутави је био задужен за њену дистрибуцију на подручју Војводине.

До тог дана Ибојка је била само сиромашна старица из
Гагаринове улице у „српској Атини“, која је скромну пензију допуњавала продајом јаја са свог имања.

Случај Ибојке Сувајџић, мајке Ђуре Мутавог, представљао је нову улогу жене у српском криминалу – „пожртвовану мајку“.

Ибољка Сувајџић провела је неко време у затвору. Ибољка је заправо чинила све да заштити свог сина. Тако је, заправо, Ђура Мутави и пристао да сведочи у корист државе. Његов једини услов је био – пустите ми мајку и све ћу вам испричати.

Полицајци су обећање, упркос противљењу неких руководилаца „Сабље“, испунили. Ибољку су довели у посету сину, обоје су се расплакали, мајка је пуштена из притвора, а Ђура се држао речи – када је почео да сведочи о начину рада и злочинима „земунаца“ тешко га је било зауставити.

Мајка Кристијана Голубовића – Миланка Голубовић

Миланка Голубовић, мајка Александра Кристијана Голубовића, још једна је „пожртвована мајка“ која би све урадила за сина.

Он је заједно са Кристијаном приведена и задржана у притвору 2010. године. Сумњичила се да је са сином и још неколико чланова групе учествовала у диловању дроге, што је она негирала пред истражним судијом.

Миланка, упркос синовљевом подебелом досијеу, до сада никада није хапшена и привођена, а како упућени тврде, све што јој се догађа тешко јој је пало.

У Миланкином стану пронађени су дрога и вага за размеравање.

Према речима Голубовићевог пријатеља, лош однос с мајком Миланком одвео га је у криминал.

– Отац му је био у затвору због тешке пљачке која је завршена убиством, мајка је као стјуардеса стално била на путу, па је живео с бабом, која га је одгајала. Очигледно је био веома везан за маму и патио је због удаљености. Да би се изборио за њену љубав и наклоност, почео је да се доказује пред локалним старијим криминалцима са Звездаре, који су га користили, тражили од њега да неког пребије, опљачка. Он није знао за појам „доме, слатки доме“, само за улицу. Није имао никог да га усмери на прави пут, на улици је тражио узоре, уважавање, подршку, врло брзо је ушао у крими-свет. Миланка је подржавала такво његово понашање, а касније је постала главни мозак свих криминалних послова, па ме није зачудило што је ухапшена с њим 2010. године због диловања дроге – рекао је својевремено Кристијанов школски друг.

Мајка Милорада Улемека Легије – Наталија Улемек

Да мајчинску љубав према сину ништа не може да пољуља можда најбоље говори случај Наталије Улемек, мајке Милорада Улемака Легије. Она је, након изрицања пресуде за атентат на премијера Ђинђића, изјавила:

– Мој син је неправедно осуђен, али време ће показати ко стоји иза атентата. Он је жртвено јагње и нека се веселе његови непријатељи, нека им то буде највећа радост у животу.Да је неког убио, не би се предавао. Нигде у свету не би могао да живи с тим да његови ратни другови труну у затвору, а он да буде слободан.

– Нико не рече шта је радио на Косову и Метохији док је бранио српски народ, Пећку патријаршију и манастир Дечане. Многи свештеници се моле сада за њега, а мога сина чувају свеци и Господ Бог. Један такав човек који је бранио свој народ не може бити злочинац. Искористили су га они које је довео на власт 5. октобра. Жао ми је што сам га тако васпитала, требало је да га одгајам као што су то радили родитељи ових што су сада на власти. Мој син је херој. Многи ми на улици прилазе и честитају, говорећи ми да сам мајка великог српског хероја – изјавила је она својевремено.

Мајка Луке и Николе Бојовића – Анђелка Бојовић

Једна од мајки која је имала сина мафијаша је и позната сликарка Анђелка Бојовић (66), мајка Луке и покојног Николе Бојовића.

Она је ухапшена у Никшићу са Матијом Бојовићем, због сумње да су припремали ликвидацију Никшићанина Ратка Кољеншића као освету за смрт свог сина.

Курир

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*