Исправљање криве Дрине

0

Не исправи лако криву Дрину! – позната је изрека, али неки приватни предузетници у Лозници, упркос народној мудрости, законима и здравом разуму, својски се труде да исправе реку Дрину.
Kако се то дешава?
Последњих 10-ак година, у Лозници и околини, шест приватних фирми се бави експлоатацијом песка и шљунка на обалама Дрине, без неопходних дозвола и без икакве контроле, што би се рекло „на реч“. Таквим понашањем, без контроле надлежних инспекција угрожавају ток саме реке, угрожавају животну средину, нарушавају равнотежу биљног и животињског света у реци и приобаљу, угрожавају имовину својих суграђана и неповратно мењају простор. И не плаћају адекватну накнаду, ни државним институцијама ни локалној самоуправи, за експлоатацију предвиђену Законима.
Шта се заправо дешава?
Владимир Ракић, мештанин Лознице нам је показао локацију, по његовим речима последње у низу, на којој се експлоатише шљунак и песак из Дрине, без неопходних дозволе и сагласности надлежних институција. Проблем је што се та локација налази у непосредној близини његове парцеле, где је планирао, и започео, градњу куће за себе и своју породицу. Осим тога, то је локација на којој се налази уређено викенд насеље, где постоји још много парцела које имају уредне грађевинске у употребне дозволе. Међутим и једна парцела, чији власници својим „комшијама“ праве проблеме. Власник, или боље речено, делимични власник поменуте проблематичне парцеле је Д.О.О. СТОБЕX из Лознице, који на тој парцели врши ископавање шљунка. Нелегално ископавање шљунка. Ако не постоје дозволе, у овом случају Дирекције за воде Републике Србије, Србијавода и Министарства пољопривреде за такву делатност на таквом месту, мора да постоји и добар разлог за то.
Али шта кога брига и за сагласност и за разлоге када се у пракси све толерише и дозвољава? Је ли тако?
Људи који сматрају да се Закони, правила и стандарди морају проштовати, као и очување животне средине и приватне својине су одлучили да се супротставе овом безакоњу. Јер…
Неодговорним понашањем експлоататора природних добара угрожава се: квалитет живота грађана, туристички потенцијал реке Дрине, пољопривредно земљиште, речно корито и доводи се у питање њихово постојање у будућности. Дрина је брза и јака река која ће, ако се ово настави, почети да мења своје корито и односи обале. Постоји велика вероватноћа од обрушавања, тих ппољопривредних поседа поред обале, у саму реку.
Мирослав Мијатовић из „Подрињског Антикорупцијског тима – ПАKТ“ из Лознице каже:
– Предуслов за обављање експлоатације шљунка, на било којој локацији, је поседовање дозвола и сагласности надлежних институција, што фирма СТОБЕX у овом случају, као и многим другим није имала.
Мирослав Мијатовић нам објашњава и доказује, кроз свеобухватну папирологију и документацију, да на територији Општине Лозница постоји чак 6 различитих привредних субјеката који врше експлоатацију шљунка из Дрине, под крајње упитним околностима. Некад са дозволама, некад без, али увек без прихода од те експлоатације у општинску касу.
Према његовим сазнањима, нигде не постоје писани докази и трагови да је иједан динар уплаћен у касу локалне самоуправе или било ког државног органа на основу експлоатације шљунка из Дрине и приобаља. Општина Лозница, чији се ресурси немилосрдно и без размишљања троше, је у најгорој позицији. Наиме, општини, по Закону, припада 40% од остварених прихода приликом експплоатације. Средства која би се остваривала по овом основу могла би се употребити на разне начине у циљу побољшање квалитета живота грађана саме општине.
После много покушаја и пријава инспекцијама, од стране грађана које угрожава јавашлук у овој области, и одговора „није то у нашој надлежности“, ипак су (коначно!) изашли на терен водопривредни инспектори и наложили заустављање радова на тој локацији. По обустављању радова, инвеститор или експлоататор, у овом случају Д.О.О. СТОБЕX је био дужан да земљиште врати у првобитно стање, али и после три месеца земљиште и та парцела стоје у рупама, зарасло, потпуно нетакнуто од тог момента напуштања експлоатације.
По речима Мирослава Пурића, независног одборника у Скупштини града Лознице, свако ко хоће да врши екплоатацију природних минералних добара мора да поседује низ дозвола за такву привредну делатност. Те дозволе, пре свега издаје Дирекција за воде Републике Србије и Србијаводе. До скоро су провере тих дозвола вршила два инспектора на преко 300.000 становника Мачванског округа, а у последње време тај посао ради само један инспектор. Господин Пурић тврди да је и са два инспектора, с обзиром на број река у том округу, тај задатак био немогућ а са само једним је у домену научне фантастике.
Господин Мијатовић, из ПАKТ-а каже да Д.О.О. СТОБЕX није једино предузеће које има директне користи од експлоатације шљунка без дозвола и сагласности. Поред СТОБЕX-а, предузеће „МН“ из Лознице, као и још четири приватне фирме, се баве овом врстом посла. Али СТОБЕX И МН се баве и производњом бехатона и асфалта па сировине као што је шљунак могу моментално да се употребе за добијање коначног производа, без трага колико су сировине експлоатисали. Наравно, уколико би неко то уопште и проверавао.
Господин Пурић каже да је ова област потпуно тамна/неуређена, да нема контроле и надзора.Kад грађани препознају злоупотребу, немају и не знају коме да се обрате, јер најчешће их дочекају ФТЈП (фали ти један папир) или НУНН (није у нашој надлежности).
Сви ресурси на овој планети, па и у нашој земљи, су заједнички и ограничени! Непрекидним узимањем, без икаквог враћања назад и без одговорности, врло брзо ћемо остати без тих ресурса. Шта ћемо онда? Да ли се ико од надлежних пита? И ко је уопште надлежан за то? Господа ФТЈП и НУНН или ми сами и наша власт?
Молимо да се ФТЈП и НУНН, једном и заувек, протерају из земље и друштва, у коме покушавамо да живимо и радимо!

Аутор  Дино Мујановић

Војвођанска зелена иницијатива

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*