Источна Европа: Верски и национални идентитети и однос према Русији (АНКЕТА)

0

Са просеком од 86% становништва које се изјашњава да верује у Бога, централна и источна Европа се драматично променила у поређењу са периодом Хладног рата, иако већина од декларисаних верника ретко одлази у цркву.
Осим тога, приметне су јаке везе између верског и националног идентитета, а међу православним земљама је припадност верској заједници је један од основних предуслова да би се био прави „грађанин земље“, што сматра 70% популације. Многи држе да је јака Русија потребна да их очува од утицаја Запада, наводи се у извештају који је објавио Pew Research Centar.

Четврт века након пада „гвоздене завесе“ и распада Совјетског Савеза, чини се да је у свим земљама Источне Европе религија стекла одређену важност, не само на индивидуалном нивоу, него и на нивоу националног идентитета.

Студија Pew Research Centara објављена 10. маја, с насловом  „Вера и национална припадност у средњој и источној Европи“, за коју су прикупљени подаци у 18 земаља централне и источне Европе од јуна 2015. до јула 2016. године, је спроведена на широком подручју од балтичких земаља све до Балкана, Грчке, Јерменије и Грузије, међу 25 000 особа старијих од 18 година.

У том делу Европе је православље доминантна конфесија и тамо живи око три четвртине светске православне популације. Готово шест од 10 људи у региону (57%) се идентификују с хришћанском традицијом, док је у 10 од 18 испитаних земаља хришћанство већинска религија.

Молдавија и Грчка имају највећи проценат православне популације, односно 92% и 90%, док се у Русији и Украјини региструје релативно висок проценат, односно 71% и 78%, али у апсолутним бројкама припадници православних цркава чине највећи део популације. У Русији 100 милиона, а Украјини 35 милиона. Треба узети у обзир да су ове двије, међу 18 из извештаја, земље с највећим бројем популације. Занимљиво је да је вртоглави раст међу православнима, где постоје две велике и неколико минорних цркви, забележен од 1991. године, када се за припаднике православне цркве определило 37% Руса и 39% Украјинаца.

Четири од 18 земаља из студије имају католичку већину, Пољска (87% популације), Хрватска (84%), Литванија (75%) и Мађарска (56%). Но, Pew Research Centar католичанство посматра само у подручју бившег „комунистичког блока“ и земаља с могућим утицајем Русије. У региону који се посматрао, католици чине 18% укупног становништва, али није доживео пораст сличан ономе у православним земљама.

Наиме, 1991. је католика у Пољској било 96%, а Мађарској 63%. Дакле, те земље бележе благи пад верника Римокатоличке цркве.

Чешка је занимљив изузетак, са 72% становништва које се изјашњава да не припадају било којој вероисповести, док је у испитаном региону „неопредељених“ или атеиста око 14%.

У Чешкој живи 21% католика, али је забележен оштар пад у односу на 1991. годину, када је ова заједница чинила 44% популације.

Босна и Херцеговина, Естонија и Летонија представљају прилично мешовиту слику. У Босни је већина муслимана (52%), велик број православних (35%) и 8% католика. Да „не припадају ниједној вери“ се у БиХ изјаснило тек 3% испитаника.

У Естонији се велики број људи (45%) изјашњава како припадају било којој религији. Има 25% православних и 20% лутерана. У Летонији има 31% православаца, 23% католика, 21% атеиста или агностика и 19% лутерана.

Упркос процентима према којима 86% популације наведене „регије“ верује у Бога, само их део редовно иде у цркву, или у случају Русије и БиХ у џамију. Практиканата од укупно декларисаних католика је око 25%, те 10% православних.

Међу највећим „побожним православцима“ су Румуни, где њих 21% у цркву иде барем једном недељно, потом Грци и Грузијци (17%), док међу католицима у БиХ њих 54% барем једном недељно похађа мису, Пољаци (45%) и Украјинци (43%), где католици чине 10% становништва.

У 16 од 18 земаља више од 50% становништва сматра да верске вође требају имати мало или нимало утицаја на политику. Јерменија је једина земља у којој већина, њих 56%, тврди супротно.

Питања „морала“

Посебно упада у очи да амерички Pew Research Centar ниво прогресивности веже ставове о хомосексуалности. Тако наводи да у Сједињеним Америчким Државама и многим другим земљама људи посвећени вери традиционално имају „конзервативне ставове о питањима као што су хомосексуалност“.

„Но, за народе средње и источне Европе не значи да ако су“ побожни „да си нужно мање прогресивни. На пример, у Русији је проценат људи који иду у цркву барем једном недељно је врло низак (7%), а проценат који верује да је хомосексуалност морално погрешно понашање знатно је већи у укупној популацији (85%). Насупрот њима, у Пољској, где међу становништвом, као што смо видели, 45% католика иде у цркву барем једном недељно, само 48% популације вјерује да је хомосексуалност морално погрешна „, пише у извештају Pew Research Centrа, стога су Пољаци вишеструко прогресивнији од Руса, иако су пуно већи верници од својих источних суседа.

Но, за амерички центар је 71% популације „регије“ сматра хомосексуалности за морално погрешно понашање. Тај проценат међу православном популацијом расте до 84%, док међу католицима, укључујући и друге конфесија и атеисте он „пада“ на 59%.

О другим важним питањима „морала“ није било речи.

Религија и национални идентитет

Студија америчког истраживачког центра истиче занимљиву везу између религије и националног идентитета, која је посебно јака у земљама са православном, али и онима са католичком већином. Међу православцима 70% држи да је припадност верској заједници важно или посебно важно за национални идентитет. То не би требало да чуди, обзиром да су православне цркве аутокефалне, такорећи „националне“. Међу католицима је та бројка 57%.

У западној Европи je спроведено истраживање и проценат популације која тако мисли је пуно мањи. На пример, само 23% Француза и 30% Немаца ће рећи да бити хришћанин игра важну или прилично важну улогу у одређивању националног идентитета.

Међу земљама са православном већином, веру за национални идентитет веже 82% Јермена, 78% Срба, 76% Грка, 74% Румуна, 57% Руса и 51% Украјинаца.

Међу земљама с католичком већином то мишљење идеју дели 64% Пољака, 58% Хрвата, 56% Литванаца и 43% Мађара.

„Антидемократски тренд?“

Pew Research Centаr истиче одређени ниво скептицизма према идеји да је „демократија“ најбољи могући облик владавине. У Бугарској, Белорусији, Украјини, Летонији, Русији и Молдавији најмање једна трећина популације верује „како је у одређеним околностима пожељно имати неки облик недемократске власти“. У Русији је та бројка 41%, Молдавији 44%, док у две земље, Грчка и Литванија, поборници демократије заступају значајан проценат, 75% Грка и 64% Литванаца.

Не наводи се о каквом облику „демократије“ говоримо, али с обзиром да је истраживање спровео Pew Research Centаr, подразумева се да је онај америчка демократија најбоља од свих могућих.

„Велика Мајка Русија“

Многи међу испитанима у наведеним земљама верују да је снажна Русија потребна као противтежа западном утицају.

Ако гледамо укупно, међу ових 18 земаља то мисли 52% популације. Међу православнима 66%, а међу католицима, другима или атеисти и агностицима 42%.

Наравно, у Русији тај осећај је врло јака и дели га 85% популације. За Pew Research Centаr је „изненађујуће“ да у тако мисли Грчкој 70% испитаника. Тај је проценат јако низак у Украјини (22%) и није посебно висок у Пољској, Литванији и Естонији (34%), као и Летонији и Мађарској, где већина верује да је њихов интерес је прилично уско сарађивати са државама Запада.

Међу католицима су Хрвати први по уверењу да Русија треба бити јака.

Међутим, међу већинским католичким земљама, потребу јаке Русије, као противтежу Западу, подржава 50% испитаника у Хрватској. У БиХ је тај проценат 55%, а атеистичкој Чешкој 49%.

Све проценте можете видети на две табеле Pew Research Centrа у дну текста.

За америчке социологе је занимљиво да у Русији Стаљин ужива већу популарност од Горбачова. 58% популације верује да је бивши вођа одиграо позитивну улогу у историји, а тек 22% испитаника у Русији држе да је позитивнију улогу одиграо Горбачов.

ФОТО – Припадност верским заједницама у бившем „Источном блоку“ и проценат становништва које верује да је јака Русија потреба као противтежа Западу

https://www.logicno.com/life-and-style/istocni-blok-vjerski-i-nacionalni-identiteti-i-odnos-prema-rusiji.html

logicno.com

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*