Источноевропска “острва” глобалног гулага

0

Николај Малишевски

Да  тајни затвори и концентрациони логори ЦИА  постоје и у низу држава Источне Европе, на пример у Пољској, Румунији, Литванији, Украјини, Бугарској, Македонији, на територији коју контролише косовско-албански режим,међу првима су у своје време јавили швајцарски медији. У децембру 2005.године пољске новине  Gazeta Wyborcza  је потврдила да се у Пољској налази „главни европски тајни  затвор агенције ЦИА“. Ових дана је скандал који је до сада  забашуриван добио и своју потврду. У Стразбуру, у Европском суду за људска права     почела је расправа по тужби коју су поднела два заточеника америчког затвора Гвантанамо, Палестинци Ал-Насири и Абу-Зубејд, који тврде да су их почетком 2000.године  тајне службе САД држале затворене управо у пољском војном затвору…

Правници су неколико месеци захтевали да суђење буде тајно и да новинари немају приступа.  Међутим, после завршетка истраге, детаљи хапшења  и мучења су ипак доспели до јавности. Испоставило се да су у томе активно учествовали и сами Пољаци, а на језику ЦИА то се назива  „проширена техника саслушавања“ која се састоји  од мучења и исмевања   оптужених, мучења људи њиховим довођењем до дехидрирања, јаком хладноћом, потапањем у воду,  претњама смрћу када се на затиљак човека прислони цев пиштоља или укључи механизам бушилице. Ето тако су саслушавани затвореници  тајног затвора ЦИА,  на 10 км од Варшаве, у близини села Стара Кејкута.

Румунију је Савет Европе оптужио да је градила тајне затворе још 2007.године (мада су се они у њој појавили бар четири године пре тога). У Литванији   тајни затвори, смештени на 20 – 40 км од Виљнуса, постоје од 2002.године, а заједничка операција ЦИА и локалног ДДБ-а (Департмана државне безбедности) у облику дугих мучења  „живог материјала“ достављеног из Авганистана, добила је назив „ћилибарска одбрана“  .

Али зашто би се Американци на  такав начин ругали  затвореницима и шта ће им мрежа тајних затвора и концентрационих логора, која је већ покрила читав свет?

То, да су САД формирале читаву мрежу концентрационих логора и тајних затвора по читавом свету сада се одлично зна. Географија глобалног ГУЛАГ-а запањује. Према изјави представника правне комисије Парламентарне скупштине Савета Европе Дика Мартија европске земље су бар од 2004.године знале „за постојање тајних затвора ЦИА, као   и   како се ЦИА у тим затворима односи према онима, за које претпоставља да су терористи“. Дик Марти, искусни швајцарски правник,   због онога  што Американци раде   сужњима-муслиманима, изјавио је да је „срамотан“ однос власти  низа европских земаља  које остају пасивне, мада знају за то.  Али осим европских „острва“, у глобални „ГУЛАГ“  који су Американци већ направили, спадају и концентрациони логори и затвори Авганистана  (најмање 9), Пакистана, острва Дијего Гарсија у Индијском океану, Јордана, Ирака (најмање тринаест), Сирије, Кубе, Азербајџана, Катара, Саудијске Арабије,Тајланда, Марока, Египта и других   земаља, где Американци једноставно немају кога да се „стиде“.  Осим тога, низ концентрационих логора функционише у војним базама и на војним бродовима  САД.

litvanija_tajni_zatvori_cia

Што се тиче ругања  сужњима-муслиманима, према подацима  The Washington Post-а, оно је од самог почетка представљало део рада на плану специјалне методологије. Воља ухапшеника се морала сломити, те су они скидани да буду потпуно наги, а за оне који су припадали исламу, вери која  захтева да се тело сасвим покрива, то представља страховит  психички потрес. Адвокати који су бранили војна лица САД, окривљена за мучења затвореника у „Абу Грејбу“ тврдила су да њихови потчињени то нису радили из садизма, већ су само извршавали наређења.

Специјалисти војне обавештајне службе САД су још почетком 2000. Год. приступили пажљивом проучавању реакција муслиманске „фундаменталистичке“ свести према критичним стимулансима. Циљ је да се формира и испроба технологија рефлексног управљања људима, која се заснива на знању системских реакција ове или оне популације, чије представнике представљају ти људи.  У своје време нечим сличним су се бавили у нацистичким концентрационим логорима стручњаци из одељења којим је руководио Химлер, за које је суд у Нирнбергу одлучио да су  ратни злочинци. То је, тако да кажемо, научна страна проблема, која је већ   „технолошки коришћена“ у време „арапског пролећа“, агресије против Либије, Сирије, и т.д.

А ту је још и фамозни  „фактор – човек“. С обзиром да затвореници  огромне већине концентрационих логора, затвора и тзв. специјалних изолатора глобалног ГУЛАГ-а  нигде нису регистровани, чувари имају потпуну  слободу да се са њима понашају  како хоће. Колико је богата фантазија  тих индивидуа, одраслих на филмовима Холивуда, цивилизовани свет је сазнао тек када је видео снимке из затвора „Абу-Грејб“. Очигледно је да је један од циљева те информационе кампање био да се одвуче пажња од „технолошке“  позадине  која се састојала у експериментисању са живим људима  у америчким затворима, чији  је циљ био да се проблем сведе на „психопатску“   компоненту  – то су се психички неуравнотежени нижи чинови само забављали, заиста – само то!

Глобални ГУЛАГ је почео да се формира  не пре годину дана, не  ни пре десет година. Чак  ни логоре који су га сачињавали  нису измислили ни Хитлер, ни Химлер, па чак ни совјетски „чекисти“ (сарадници тајне полиције у Совјетској Русији или СССР-у – прим.прев.),  како је то тврдио познати писац Солжењицин. ГУЛАГ из времена Стаљина је био само примена савременог западног искуства. Први „прави“ концентрациони логор је формиран  у САД  у оно давно време Грађанског рата Севера и Југа (1861 – 1865). Организовао га је Југ у градићу Адерсонвил.  У њему је умрло око 10 хиљада затвореника – становника Севера. Преко 300 затвореника је стрељано само зато што су прешли обележену црту. Тамо, у Андерсонвилу, затворенике су мучили не да би од њих извукли неке војне податке, већ једноставно из садизма и „научног интереса“. После рата команданта логора су Северњаци казнили као војног злочинца. (И они су такође формирали концентрационе логоре, и тамо је било зверстава, али обзиром да су победили у рату – скоро да није остало доказа о томе).

Значајан допринос   послу  формирања  „фабрика смрти“ дала је и Британска Империја. Слободне Британце су и за безначајне прекршаје одавно отпремали у Аустралију (да се цео континент претвори у тамницу – тако нешто се није досетио чак ни један нациста). А 20.век је почео уз грмљавину првог  рата чији је циљ формирање „новог светског поретка“. То је рат Енглеске против Бура (1899 – 1902). У току тог рата Енглези су први пут користили не само у том тренутку најновије достигнуће „прогреса“ као што су експлозивни меци, шрапнели, тактику спаљивања земље, масовно  заробљавање талаца, већ су чак и логори ограђивани бодљикавом жицом са митраљезима по ободу, где је погинуло много Бура. Како не би због бројности болесних и мртвих у врелој афричкој клими дошло до епидемија – Енглези су у логорима градили крематоријуме. Тако да Хитлер и његови сарадници нису имали шта да измишљају – не само идеју, већ и практично уништење одређених категорија становништва у логорима смрти англосаксонци су већ били испробали.

Међутим, да се вратимо данашњем тренутку. Не само концентрациони логори, већ и компјутер „Звер“ у који се уносе бројчани кодови сваког становника Земље, представљају чедо земље-лидера „техничког прогреса“- Сједињених Америчких Држава. Још 1997.године, дуго пре скандала са глобалним прислушкивањем, Сноуденовим  раскринкавањем тајних података, „предметом Менинга“ и сл. влада САД  је издвојила 500 милиона долара за програм свеопштег умрежавања компјутера, како би се омогућила тотална контрола свих финансијских операција, медицинских услуга и сл., са заокруживањем тог система  биометријским картицама  на познатом суперкомпјутеру  чији је назив, врло симболично, „ЗВЕР“ (B.E.A.S.T.).  Прихватање биометријских картица са свим подацима о човековом организму човечанство може да баци у до сада невиђено технотроно  ропство. Људе ће нумерисати као у нацистичким логорима. А ствар је, све у свему, једноставна, сада када су систем концентрационих логора Американци већ испробали  на планетарном нивоу.


Извор: Фонд Стратешке културе

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*