ИСТОРИЧАР О МИЛАНУ НЕДИЋУ: Он је сматрао да се прихватањем функције председника владе жртвовао за спас Србије и српског народа!

0

Историчар Милан Ристовић изјавио је у данашњем наставку поступка за правну рехабилитацију председника квислиншке Владе Србије за време окупације у Другом светском рату Милана Недића, да је он сматрао да се прихватањем те функције, жртвовао за спас Србије и српског народа.

Одговарујући на питања пуномоћника предлагача правне рехабилитације адвоката Зорана Живановића о разлозима постављења Недића на функцију председника тадашње владе, Ристовић је казао да су Немци у Србији хтели да пронађу неког ко би око себе могао да окупи антикомунисте али и противнике пробританске политике избегличке владе у Лондону.

„Немци су сматрали да је Недић, као човек који је смењен са функције министра војног 1940. због меморандума којим је саветовао промену тадашње југословенске политике и приближавање Немачкој, личност која би могла да одговори њиховим потребама у Србији због својих конзервативних политичких ставова“, казао је професор на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду.

Упитан да ли је Недић прихватио функцију председника квислиншке владе како би спречио немачке одмазде над Србима после разбуктавања устанка, Ристовић је казао да је Недић у више наврата претио да ће поднети оставку или извршити самоубиство ако репресалије не буду обустављене, али да те претње није остварио.

„Политика репресалија није промењена или ублажена захваљујући Недићевој политици већ зато што је у Београд дошао нови специјални немачки изасланик за Југоисток Херман Нојбахер који је Берлину предложио да промени политику спровођења одмазди као контрапродуктивну, јер што је било више репресалија окупатора, јачао је и отпор у Србији“, казао је Ристовић.

Он је навео и да је Недић као председник Владе Србије тражио од Немаца да зауставе убијање Срба на територијама под контролом Независне Државе Хрватске, мађарских и бугарских окупатора али да је уместо тога, од Берлина добио само симболичне уступке, попут могућности истицања српске заставе у одређеним приликама.

Ристовић је оценио и да се влада на чијем је челу био Милан Недић не може сматрати владом у правом смислу те речи јер није била самостална у деловању нити је имала надлежност у свим деловима Србије, првенствено у Банату и Санџаку.

„То је марионетска управа која има задатак да буде инструмент немачке окупационе управе. Влада Милана Недића је локална администрација чији је задатак одржање мира и обезбеђење радно-привредне експлоатације Србије“, оценио је Ристовић.

Упитан да ли је Недић одржавао тајне везе са југословенском владом у Лондону, Ристовић је казао да је таквих покушаја било али и да је иста та влада Недићу одузела чин и осудила га због сарадње са окупатором, као и да је сам Недић у својим јавним наступима говорио против избегличке владе.

Поступак за правну рехабилитацију Милана Недиће биће настављен 26. марта у 10 часова у Вишем суду у Београду сведочењем научног сарадника Института за новију историју Александра Стојановића.

Поступак рехабилитације почео је 7. децембра 2015, седам година пошто су захтев за рехабилитацију поднели Српски либерални савет, Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима и породица Недић.

Почетак процеса изазвао је велике полемике у јавности због опречних мишљења о његовој улози у Србији током Другог светског рата. Противници тврде да би се Србија рехабилитацијом сарадника окупатора ставила на страну поражених у рату и обавила ревизију историје, док други сматрају да је Недића убио комунистички режим и да је без судске одлуке проглашен за квислинга и ратног злочинца.

Недић је напустио земљу крајем 1945, али је убрзо ухапшен у Аустрији и враћен у Југославију. Није му суђено, јер је 4. фебруара 1946. извршио самоубиство скочивши кроз прозор истражног затвора.

 

 

Бета

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*