Историјски референдум у Турској!

0

Турски референдум могао би да доведе до најзначајније политичке промене у Турској од како је земља 1923. проглашена за републику, пише „Гардијан“.

Турци данас излазе на биралишта и гласају о уставним амандманима који треба да земљу из парламентарне демократије пребаце у председнички систем.

Реформе су у турском парламенту прошле простом већином, касније их је одобрио и председник Ердоган, али да би биле усвојене била је потребна двотрећинска већина.

„Гардијан“ истиче то да је одлучност којом се Ердоган залагао за референдум довела до тога да је министре слао по Европи како би обезбедили гласове, што је изазвало доста буре и свађе са европским званичницима око тога да ли Турска може да има митинге по Европи.

То је и довело до тога да је Ердоган, на пример, за холандске званичнике рекао да су „остаци нациста“.

Бирачка места отворена су у 7.00 сати ујутру на истоку земље, док ће у остатку Турске гласање почети у 8.00 сати ујутру, а бирачка места биће затворена у 17.00 часова по локалном времену.

Уколико Турска пређе на председнички систем то би значило да би Ердоган још два круга могао да проведе на власт. Дакле, уколико победи на изборима 2019. и 2024. године то би потенцијално то би потенцијално могло да траје све до 2029.

Позиција председника тренутно је углавном церемонијална, истиче „Гардијан“, али је Ердоган ипак имао велики утицај на креирање политике.

Они пишу да је Ердоган својом личношћу и лојалношчу коју има у бирачком телу прикупио доста моћи, као и да ће уколико гласање буде било у његову корист бити још моћнији него што је сада.

Турци гласају о 18 уставних амандмана, они укључују:

Укидање места премијера. Председник ће постављати кабинет и имаће низ потпредседника. Парламент више неће надгледати министре
Председник више неће бити неутралан, моћи ће да одржи наклоност према својој партији. Тренутно председник мора да прекине све везе са својом партијом када га изаберу
Број чланова парламента биће повећан са 550 на 600, а минимални број година за посланика биће смањен на 18
Биће могуће да парламент покрене импичмент председника. Тренутно он може бити кривично гоњен само ако је починио издају
Војни судови ће бити укинути
Председник ће моћи да постави четири од 13 судија највишег суда у земљи
„Гардијан“ наводи да „нико не зна шта ће се догодити“, да су грађани Турске подељени и да ће исход референдума зависити од 10 процената оних који наводе да су и даље неопредељени.

Они који подржавају уставне промене као главни аргумент наводе да ће они довести до „снажне Турске“ у којој ће власт моћи да своју моћ усмери ка економском развоју и борби против тероризма, истичући хаос у коалиционим владама током деведесетих који су довели до рецесије и катастрофалне инфлације.

Такође, истиче се и да ће моћ у рукама председника бити оружје у борби против тероризма „у несигурним временима“, нарочито након покушаја пуча и насиља Kурда.

Они ту као примере наводе Француску, САД и Мексико.

За то време опозиција истиче да ће председнички систем увести „оне ман схоw“ предвођен Ердоганом за којег наводе да је постао све више ауторитаран током последњих неколико година.

Окружење у којем се у Турској одржава референдум сигурно ће имати велики утицај на гласање. Ванредно стање уведено је прошлог лета након пропалог пуча током којег је убијено 248 људи, а рањено преко 1.400.

Турска власт за тај пуч криви следбенике Фатулаха Гулена, проповедника који због изгнанства живи у САД, а који је лидер покрета Хизмет. Гулен то негира.

Након пуча више десетина хиљада грађана ухапшено је због наводне повезаности са Гуленистима. Ердоганови противници наводе да је су хапшења отишла много даље од оних који су осумњичени за пуч и да је Ердоган кренуо „у лов на вештице“ против сваке опозиције.

„Гардијан“ истиче да се тренутно у Турској иза решетака налази 152 новинара, према подацима опозиције.

Турска је такође претрпела низ терористичких напада, у последњем извршеном у новогодишњој ноћи на клуб Реина убијено је 39 грађана. Одговорност за напад преузела је Исламска држава.

Осим тога, напади припадника Радничке партије Kурдистана (ПKK) наставили су се након што је у јуну 2015. пропао мировни преговор.

 

 

Б92

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*