Истраживање: Срби не воле богаташе

0

Становници Србије у неким аспектима толерантнији су од оних у ЕУ.

Чак 93 одсто Срба сматра да је њихова земља погођена дубоким поделама. Упркос томе, у неким аспектима Срби показују већу дозу толеранције него Белгијанци, Немци, Италијани, говоре резултати најскоријег истраживања ИПСОС-а.

Србија је котирана као „најподељенија“ међу 27 држава учесница, судећи по осећањима људи који су учествовали у ИПСОС-овом истраживању.

Такође, Срби су, заједно са Малинежанима и Перуанцима, најмање склони да верују другим људима. Само седам одсто испитаника сматра да се већини може веровати и да у контакту са другима не морате да будете на сталном опрезу.

Такво неверовање вероватна је последица бурних догађаја из блиске прошлости, сматрају социолози.

– Чињеница је да од 1990-их година постоји турбуленција на свим пољима нашег друштвеног живота. Проживели смо распад једне државе и стварање неколико несигурних државица, а све то у великом историјском убрзању. Рат, санкције, изолација и сиромаштво довели су до тога да ниједну форму друштва, па чак ни породицу, не можемо у правом смислу речи назвати нормалном. Отуда и толико неповерење – каже социолог Ратко Божовић, али додаје да у закључци статистике никада нису савршени, мада о њима може да се размишља.

Он додаје да су се неповерење и несигурност испољили у сукобу са онима који су од нас били мало другачији.

ОДНОС ПРЕМА ОНИМА КОЈИ СУ ДРУГЕ ВЕРЕ

Срби ипак не гаје дубоко неповерење према другачијима од себе. Скоро половина сматра да у додиру са људима друге религије може доћи до сукоба, али таквих да се могу превазићи. Њих 39 одсто тврди да се из тога рађа узајамно поштовање и разумевање, а тек седам да је конфликт неизбежан. Занимљиво је да су се овде као „мање толерантни“ показали Белгијанци (трећина у мешању са иноверницима види конфликт), Швеђани, Немаци и Јапанци.

СРБИЈА ИПАК МЕЂУ ТОЛЕРАНТНИЈИМА

Само пет одсто Срба верује да мешање са људима који долазе из другачијих култура или имају посебан систем вредности обавезно доведи до конфликта. Већина негује уздржан став – мешање култура могло би да доведе до сукоба, али таквих да се брзо превазиђу.

Истовремено, чак 34 одсто Мађара верује да ће мешање са „другима“ довести до непријатељства, док су Малинежани најтолерантнији – за 68 одсто њих сусрет култура доводи до узајамног поштовања и разумевања.

МИГРАНТИ НИСУ НЕПОЖЕЉНИ

Док у Мађарској, Русији и Италији скоро трећина становништва зазире од миграната, тек 13 одсто испитаника из Србије показује нетрепељивост на овој основи.

Исти број гаји неповерење према људима који су богатији од њих, а нешто мање (11 одсто) према политичким неистомишљеницима.

СВАЂЕ ОКО ПОЛИТИКЕ, ИЗБЕГЛИЦА И – НОВЦА

У Малезији, Аргентини, Турској, Србији и Пољској главни фактор несугласица јесте политика.

Италијани, Швеђани, Британци, Немци и Французи копља укрштају око миграната, док Италијанима и Русима највише смета разлика између богатих и сиромашних. Од последње деобе ни Срби нису далеко – тачно половина испитаника сматра да је разлика у дебљини новчаника јабука раздора у земљи.

 

Телеграф

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*