Истребљене болести поново нападају: Епидемија туберкулозе у прихватним центрима за мигранте!

0

Број пријављених случајева туберкулозе – једне од најтежих плућних болести – све је већи у развијеној Шведској. Kао несумњив разлог новој епидемији наводи се незаустављиви прилив миграната, а поврх тога и многи бивши шведски пацијенти поновно су оболели.

Ове недеље, четири запослена у смештају за „малолетне имигранте без пратње“ били су позитивни на тестовима за туберкулозу у Малмеу. Због тога је Шведска агенција за радно окружење позвала на одлучне мере како би се зауставило ширење болести.

Током прошле године, Малме је примио 14.500 такозваних малолетних имиграната  без пратње, који су дошли заједно с још 163.000 осталих. Према Владани Андерсон из одела за управљање друштвеним ресурсима, многи од њих били су физички исцрпљени или болесни.

„Прошле јесени наставили смо примати стотине деце дневно. Међу њима су били многи који су имали активан стадијум туберкулозе. Други су имали шугу, хепатитис или чак шрапнеле у својим телима. Такође смо имали неколико деце с маларијом,“ рекла је Андерсон за портал Sydsvenskan.

Према Андерсоновој, власти Малмеа нуде особљу запосленом у прихватним центрима бесплатно вакцинисање против туберкулозе и хепатитиса А и Б, али у исто време дошло је до несташице вакцина што ствара додатне проблеме.

Током прве половине ове године, пријављен је 421 нови случај туберкулозе у Шведској, што је повећање посебно у особа старости између 15 до 19 година. Према Јеркеру Јонсону из Агенције за јавно здравство, ово повећање лежи искључиво на повећаној имиграцији, јер 90% пацијената који су инфицирани туберкулозом, рођени су изван Шведске.

Највеће повећање међу домаћим Швеђанима појавило се код старије популације, већином изнад 80 година старости. Према лекарима, могући разлог за то је тај да је „стара“ туберкулоза постала активна након што је била у стању мировања више деценија.

Туберкулоза је иначе врло заразна болест која углавном утиче на плућа, али такође може имати утицаја и на рад других органа. Болест се углавном шири путем бактерије која се преноси слином, односно кашљањем. Већина заражених не постаје одмах болесна, али потенцијално носе латентну туберкулозу, без очитих симптома. Латентна туберкулоза у неактивном стадијуму није заразна.

„Међутим, латентна болест може се претворити у активну и заразну фазу било кад,“ рекао је лекар Хокан Миорнер за портал Сyдсвенскан.

1044423884

Обе, активна и латентна туберкулоза лече се антибиотицима. Међутим, постоје облици туберкулозе који су имуни на антибиотике, где класичне методе лечења не помажу.

Рутинско вакцинисање против туберкулозе престало је у Шведској још средином 70-их, јер је процењено да је ризик од добијања туберкулозе био толико низак да није било разлога за националну мрежу вакцинисања. Међутим, особе које још увек подлежу већем ризику од оболевања, попут деце родитеља из земаља с већом концентрацијом зараза, још увек добијају могућност вакцинисања, које ипак не пружа потпуну заштиту од заразе.

Сваке године најмање девет милиона људи добије туберкулозу, а најмање два милиона умре од последица те болести. Kласични симптоми су они који се готово увек спомињу у медијима: грозница, ноћно знојење, губитак телесне тежине и умор. Kод плућне туберкулозе, најчешћи симптом је упорно искашљавање слузи и крви.

Sputnik International

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*