Istrebljene bolesti ponovo napadaju: Epidemija tuberkuloze u prihvatnim centrima za migrante!

0

Broj prijavljenih slučajeva tuberkuloze – jedne od najtežih plućnih bolesti – sve je veći u razvijenoj Švedskoj. Kao nesumnjiv razlog novoj epidemiji navodi se nezaustavljivi priliv migranata, a povrh toga i mnogi bivši švedski pacijenti ponovno su oboleli.

Ove nedelje, četiri zaposlena u smeštaju za „maloletne imigrante bez pratnje“ bili su pozitivni na testovima za tuberkulozu u Malmeu. Zbog toga je Švedska agencija za radno okruženje pozvala na odlučne mere kako bi se zaustavilo širenje bolesti.

Tokom prošle godine, Malme je primio 14.500 takozvanih maloletnih imigranata  bez pratnje, koji su došli zajedno s još 163.000 ostalih. Prema Vladani Anderson iz odela za upravljanje društvenim resursima, mnogi od njih bili su fizički iscrpljeni ili bolesni.

„Prošle jeseni nastavili smo primati stotine dece dnevno. Među njima su bili mnogi koji su imali aktivan stadijum tuberkuloze. Drugi su imali šugu, hepatitis ili čak šrapnele u svojim telima. Takođe smo imali nekoliko dece s malarijom,“ rekla je Anderson za portal Sydsvenskan.

Prema Andersonovoj, vlasti Malmea nude osoblju zaposlenom u prihvatnim centrima besplatno vakcinisanje protiv tuberkuloze i hepatitisa A i B, ali u isto vreme došlo je do nestašice vakcina što stvara dodatne probleme.

Tokom prve polovine ove godine, prijavljen je 421 novi slučaj tuberkuloze u Švedskoj, što je povećanje posebno u osoba starosti između 15 do 19 godina. Prema Jerkeru Jonsonu iz Agencije za javno zdravstvo, ovo povećanje leži isključivo na povećanoj imigraciji, jer 90% pacijenata koji su inficirani tuberkulozom, rođeni su izvan Švedske.

Najveće povećanje među domaćim Šveđanima pojavilo se kod starije populacije, većinom iznad 80 godina starosti. Prema lekarima, mogući razlog za to je taj da je „stara“ tuberkuloza postala aktivna nakon što je bila u stanju mirovanja više decenija.

Tuberkuloza je inače vrlo zarazna bolest koja uglavnom utiče na pluća, ali takođe može imati uticaja i na rad drugih organa. Bolest se uglavnom širi putem bakterije koja se prenosi slinom, odnosno kašljanjem. Većina zaraženih ne postaje odmah bolesna, ali potencijalno nose latentnu tuberkulozu, bez očitih simptoma. Latentna tuberkuloza u neaktivnom stadijumu nije zarazna.

„Međutim, latentna bolest može se pretvoriti u aktivnu i zaraznu fazu bilo kad,“ rekao je lekar Hokan Miorner za portal Sydsvenskan.

1044423884

Obe, aktivna i latentna tuberkuloza leče se antibioticima. Međutim, postoje oblici tuberkuloze koji su imuni na antibiotike, gde klasične metode lečenja ne pomažu.

Rutinsko vakcinisanje protiv tuberkuloze prestalo je u Švedskoj još sredinom 70-ih, jer je procenjeno da je rizik od dobijanja tuberkuloze bio toliko nizak da nije bilo razloga za nacionalnu mrežu vakcinisanja. Međutim, osobe koje još uvek podležu većem riziku od obolevanja, poput dece roditelja iz zemalja s većom koncentracijom zaraza, još uvek dobijaju mogućnost vakcinisanja, koje ipak ne pruža potpunu zaštitu od zaraze.

Svake godine najmanje devet miliona ljudi dobije tuberkulozu, a najmanje dva miliona umre od posledica te bolesti. Klasični simptomi su oni koji se gotovo uvek spominju u medijima: groznica, noćno znojenje, gubitak telesne težine i umor. Kod plućne tuberkuloze, najčešći simptom je uporno iskašljavanje sluzi i krvi.

Sputnik International

POSTAVI ODGOVOR

*