Италијан оживео Флојдовог „фићу“

Ђорђо Андријан из Падове, српски зет, обновио симбол "Националне класе": Гага Николић ми је рекао: Само лудом Италијану тако нешто може да падне на памет

0

Ђорђова жеља да упозна Драгана Николића, кога сматра неприкосновеном легендом, никада се, нажалост, није испунила.

– Успео сам да дођем до Гагиног броја телефона тек када је он већ био веома болестан и налазио се у болници. Била је субота по подне када смо се чули. Послушао је моју причу и затим се насмејао. „Само лудом Италијану тако нешто може пасти на памет“ – рекао је изненађено и кроз смех. Договорили смо се да се видимо, чак ми је дао и своју адресу, али је нажалост преминуо пре него што смо остварили планове. Волео бих да је успео да се провоза „Флојдом“…

Ђорђо је Италијан. Презива се Андријан. Из Падове је. Велики је љубитељ олдтајмера и српски зет. Пријатељи га зову „југоносталгичар“, због љубави према историјском наслеђу бивше Југославије.

Део тог наслеђа је „Национална класа“, а заштитни знак филма Горана Марковића је и чувени „фића“ којим је Флојд јуришао на титулу. Ђорђо је човек који је одлучио да легендарној црној „застави 750“ са две жуте пруге удахне нови живот. Одлучио и – остварио! Ту су чак и оригиналне налепнице „Модрича уља“ и „Тигар гума“. Као да је право са филмског платна завршио на београдским улицама, „Флојд“ опет језди кругом двојке, али и светским метрополама.

– Први пут сам у Београд дошао неколико дана после убиства премијера Зорана Ђинђића 2003. године. У ваздуху се осећала тензија. Тада ништа нисам знао о овој земљи, а напета енергија која је преплавила град допринела је мојим негативним утисцима.

Судбина је, међутим, решила да Ђорђово првобитно мишљење измени из корена. Наредне године, када је почео да ради за Унеско, послат је на прву званичну мисију управо у главни град Србије.

– Почео сам све више да откривам тајне Старог града, Калемегдана, Дунава и они су постали мој други дом. Многи кажу да је Београд најружнији град на најлепшој локацији, али ова места су друга прича – говори Ђорђо замишљено загледан у Београдску тврђаву. – У заљубљивање у вашу престоницу умешао се и мој приватни живот. Када ти се овде роди син, више не можеш да престанеш да волиш овај необични град.

Знајући да је љубитељ старих четвороточкаша, пријатељи су му препоручили да погледа „Националну класу“, која га је одушевила. Идеја да направи идентичну реплику дошла је тек касније, након што му је једна српска породица понудила „заставу 750“ по веома повољној цени.

– Размишљао сам шта да урадим с њом, а онда ми је синуло – присећа се Ђорђо с осмехом. – Ауто је тада био у лошем стању, али ја нисам ни желео да буде перфектан, већ онакав какав је и у филму, са свим врлинама и несавршеностима. Желео сам аутентичну, а не само обновљену причу. Због тога смо механику само мало изменили, а сви делови остали су „Заставини“. Назвао сам га „фића Флојд“ у част великана Драгана Николића, чији се лик налази на хауби.

Ауто је, сем Гаги, посвећен и Николи Тесли и Ђорђовом оцу који му је пренео љубав према олдтајмерима. Први пут је показан на изложби у Падови и одмах је пробудио знатижељу посетилаца. Од тада, слава ове југословенске легенде „вози“ брже него сам ауто. Са њим Андријан учествује на многим светским релијима, а једна од највећих жеља му је да га провоза трасом Париз – Пекинг.

– Постоје две врсте људи – открива Ђорђо. – Они који држе ауто у гаражи и они који га оживе возећи. „Фића Флојд“ је створен за асфалт и може да достигне брзину од 120 километара на час. Мада, када ветар дува у леђа, можда може и брже! С друге стране, када сам га возио узбрдо у Словенији, ишли смо „пјано, пјано“!

„Фића Флојд“, Ђорђов рад

ОВДЕ „ФИЋА“ , У ИТАЛИЈИ „ЧИНКВЕЧЕНТО“

– Популарност „фиће“ у Србији велика је као слава чувеног „фијата чинквечента“ у Италији! – открива Ђорђо. – Постоји много клубова љубитеља „заставе 750“ и ја сам члан једног од њих које се зове Београдско удружење фићиста. Такође, „фића Флојд“ је прва и једина „Застава“ уписана у званични италијански регистар „Фијатових“ олдтајмера. Генерално, популарност старих возила расте. Да би се аутомобил продавао, више није довољно да буде новитет, већ мора да има душу, да има причу коју ће испричати. „Буба“, „алфа ромео“, сви прате тај концепт. Надам се да ће на тај начин и „фића“ једног дана поново оживети – оптимистичан је Андријан.


НОЛЕ ИМА ГАГИНУ ХАРИЗМУ

Једна од Ђорђових највећих неостварених жеља је да се Новак Ђоковић провоза овим четвороточкашем.

– Ноле је врхунски спортиста и увек је насмејан! Има Гагину енергију. Веома ценим што добро прича италијански – каже Андријан кроз шалу.

БЕОГРАДУ ТРЕБА ГРАН-ПРИ

Малом броју људи је познато да је, у предвечерје Другог светског рата, 3. септембра 1939. одржан први и једини Гран-при у Београду, који је освојио познати италијански рели возач Тацио Нуволари. У част тог догађаја, Ђорђо је покренуо иницијативу да се та прича оживи.

– Град нам је изашао у сусрет и направили смо мали експеримент. Док сам возио затвореним београдским улицама, осетио сам дух те давне године. Не знам зашто би Монте Карло, на пример, имао Гран-при, а Београд не? – пита се Ђорђо. – Поготово зато што је права атракција чињеница да је круг којим се тада возило данас и даље исти. Само асфалт је промењен. То не постоји нигде у свету!

Нађа ВЛАДИСАВЉЕВИЋ, Вечерње Новости

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*