Italijan oživeo Flojdovog „fiću“

Đorđo Andrijan iz Padove, srpski zet, obnovio simbol "Nacionalne klase": Gaga Nikolić mi je rekao: Samo ludom Italijanu tako nešto može da padne na pamet

0

Đorđova želja da upozna Dragana Nikolića, koga smatra neprikosnovenom legendom, nikada se, nažalost, nije ispunila.

– Uspeo sam da dođem do Gaginog broja telefona tek kada je on već bio veoma bolestan i nalazio se u bolnici. Bila je subota po podne kada smo se čuli. Poslušao je moju priču i zatim se nasmejao. „Samo ludom Italijanu tako nešto može pasti na pamet“ – rekao je iznenađeno i kroz smeh. Dogovorili smo se da se vidimo, čak mi je dao i svoju adresu, ali je nažalost preminuo pre nego što smo ostvarili planove. Voleo bih da je uspeo da se provoza „Flojdom“…

Đorđo je Italijan. Preziva se Andrijan. Iz Padove je. Veliki je ljubitelj oldtajmera i srpski zet. Prijatelji ga zovu „jugonostalgičar“, zbog ljubavi prema istorijskom nasleđu bivše Jugoslavije.

Deo tog nasleđa je „Nacionalna klasa“, a zaštitni znak filma Gorana Markovića je i čuveni „fića“ kojim je Flojd jurišao na titulu. Đorđo je čovek koji je odlučio da legendarnoj crnoj „zastavi 750“ sa dve žute pruge udahne novi život. Odlučio i – ostvario! Tu su čak i originalne nalepnice „Modriča ulja“ i „Tigar guma“. Kao da je pravo sa filmskog platna završio na beogradskim ulicama, „Flojd“ opet jezdi krugom dvojke, ali i svetskim metropolama.

– Prvi put sam u Beograd došao nekoliko dana posle ubistva premijera Zorana Đinđića 2003. godine. U vazduhu se osećala tenzija. Tada ništa nisam znao o ovoj zemlji, a napeta energija koja je preplavila grad doprinela je mojim negativnim utiscima.

Sudbina je, međutim, rešila da Đorđovo prvobitno mišljenje izmeni iz korena. Naredne godine, kada je počeo da radi za Unesko, poslat je na prvu zvaničnu misiju upravo u glavni grad Srbije.

– Počeo sam sve više da otkrivam tajne Starog grada, Kalemegdana, Dunava i oni su postali moj drugi dom. Mnogi kažu da je Beograd najružniji grad na najlepšoj lokaciji, ali ova mesta su druga priča – govori Đorđo zamišljeno zagledan u Beogradsku tvrđavu. – U zaljubljivanje u vašu prestonicu umešao se i moj privatni život. Kada ti se ovde rodi sin, više ne možeš da prestaneš da voliš ovaj neobični grad.

Znajući da je ljubitelj starih četvorotočkaša, prijatelji su mu preporučili da pogleda „Nacionalnu klasu“, koja ga je oduševila. Ideja da napravi identičnu repliku došla je tek kasnije, nakon što mu je jedna srpska porodica ponudila „zastavu 750“ po veoma povoljnoj ceni.

– Razmišljao sam šta da uradim s njom, a onda mi je sinulo – priseća se Đorđo s osmehom. – Auto je tada bio u lošem stanju, ali ja nisam ni želeo da bude perfektan, već onakav kakav je i u filmu, sa svim vrlinama i nesavršenostima. Želeo sam autentičnu, a ne samo obnovljenu priču. Zbog toga smo mehaniku samo malo izmenili, a svi delovi ostali su „Zastavini“. Nazvao sam ga „fića Flojd“ u čast velikana Dragana Nikolića, čiji se lik nalazi na haubi.

Auto je, sem Gagi, posvećen i Nikoli Tesli i Đorđovom ocu koji mu je preneo ljubav prema oldtajmerima. Prvi put je pokazan na izložbi u Padovi i odmah je probudio znatiželju posetilaca. Od tada, slava ove jugoslovenske legende „vozi“ brže nego sam auto. Sa njim Andrijan učestvuje na mnogim svetskim relijima, a jedna od najvećih želja mu je da ga provoza trasom Pariz – Peking.

– Postoje dve vrste ljudi – otkriva Đorđo. – Oni koji drže auto u garaži i oni koji ga ožive vozeći. „Fića Flojd“ je stvoren za asfalt i može da dostigne brzinu od 120 kilometara na čas. Mada, kada vetar duva u leđa, možda može i brže! S druge strane, kada sam ga vozio uzbrdo u Sloveniji, išli smo „pjano, pjano“!

„Fića Flojd“, Đorđov rad

OVDE „FIĆA“ , U ITALIJI „ČINKVEČENTO“

– Popularnost „fiće“ u Srbiji velika je kao slava čuvenog „fijata činkvečenta“ u Italiji! – otkriva Đorđo. – Postoji mnogo klubova ljubitelja „zastave 750“ i ja sam član jednog od njih koje se zove Beogradsko udruženje fićista. Takođe, „fića Flojd“ je prva i jedina „Zastava“ upisana u zvanični italijanski registar „Fijatovih“ oldtajmera. Generalno, popularnost starih vozila raste. Da bi se automobil prodavao, više nije dovoljno da bude novitet, već mora da ima dušu, da ima priču koju će ispričati. „Buba“, „alfa romeo“, svi prate taj koncept. Nadam se da će na taj način i „fića“ jednog dana ponovo oživeti – optimističan je Andrijan.


NOLE IMA GAGINU HARIZMU

Jedna od Đorđovih najvećih neostvarenih želja je da se Novak Đoković provoza ovim četvorotočkašem.

– Nole je vrhunski sportista i uvek je nasmejan! Ima Gaginu energiju. Veoma cenim što dobro priča italijanski – kaže Andrijan kroz šalu.

BEOGRADU TREBA GRAN-PRI

Malom broju ljudi je poznato da je, u predvečerje Drugog svetskog rata, 3. septembra 1939. održan prvi i jedini Gran-pri u Beogradu, koji je osvojio poznati italijanski reli vozač Tacio Nuvolari. U čast tog događaja, Đorđo je pokrenuo inicijativu da se ta priča oživi.

– Grad nam je izašao u susret i napravili smo mali eksperiment. Dok sam vozio zatvorenim beogradskim ulicama, osetio sam duh te davne godine. Ne znam zašto bi Monte Karlo, na primer, imao Gran-pri, a Beograd ne? – pita se Đorđo. – Pogotovo zato što je prava atrakcija činjenica da je krug kojim se tada vozilo danas i dalje isti. Samo asfalt je promenjen. To ne postoji nigde u svetu!

Nađa VLADISAVLJEVIĆ, Večernje Novosti

POSTAVI ODGOVOR

*