Иван III Васиљевич, велики кнез московски

0

Иван III Васиљевич (рус. Иван III Васильевич; Москва, 22. јануар 1440 — Москва, 27. октобар 1505) је био велики кнез московски, а од 1462. и „свих Руса“ пошто је ујединио велик број кнежевина. Ослободио делове земље од Монгола, ојачао централну власт, а 1497. године издао први руски зборник закона „Судбеник“. Због женидбе са византијском принцезом Зојом, сматрао се наследником Источног римског царства и у његово време први пут се јавила идеја о мисији Руског царства као заштитника православља у ком би Москва била „трећи Рим“.

Проширење и самосталност

Област Јарослав анектира 1463. године, затим следи Ростов 1475. године. После дуготрајног ратовања 1478. године коначно осваја и Новгородску републику. Охрабрен тиме 1480. престаје да плаћа данак Татарима и њиховом кану Ахмету чиме стиче потпуну самосталност. Коначно, присајединио је Твер 1486. године.

Потомство

У браку са својом првом супругом Маријом Борисовном, ћерком тверског кнеза Бориса Александровича (1425—1461), имао је једног сина:

  • Иван Млади, тверски кнез (1485—1490)

У браку са Софијом Палеолог, имао је седморо деце:

  • Василиј III Иванович, московски кнез (1505—1533)
  • Јуриј Иванович, кнез Дмитрова (1505—1536)
  • Дмитриј II Жилка, кнез Углича (1505—1521)
  • Симеон Иванович, кнез Калуге (1505—1518)
  • Андреј Иванович, кнез Старице и Волоколамска (1519—1537)
  • Елена, супруга литванског кнеза Александра I (1492—1506)
  • Евдокија, супруга казањског принца Петра Абрамовича (Худајкула)

Поред њих, Иван III је имао још једну ћерку:

  • Федосију, удату за кнеза Василија Даниловича Холмског

Википедиа

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*