Izduvne gasove testirali na ljudima

0

Nemačka štampa je tokom vikenda počela da bruji o „majmungejtu“ (Affengate), koji nakon već poznatog dizelgejta potresa nemačku automobilsku industriju. Njujork tajms je naime otkrio da su za potrebe Folksvagena u SAD vršeni eksperimenti sa izduvnim gasovima – na majmunima. Primati su trpani u komore i izlagani štetnim azotnim oksidima dok im je puštan televizijski program da bi bili mirni.

No skandalima nema kraja. Kako u ponedeljak javlja Štutgarter cajtung, sličan pokus je vršen i na ljudima. „Naučnu studiju“ na 25 osoba je između 2012. i 2015. godine vodilo „Evropsko istraživačko udruženje za zaštitu životne sredine i zdravlje“, a poverljivi nalazi interno su objavljeni 2016. Frapantan je podatak da su eksperimenti izvedeni na jednom institutu Univerzitetske klinike u Ahenu.

Iza slatkorečivog naziva „istraživačkog udruženja“ se zapravo krije lobistička organizacija automobilskih giganata koju su 2007. osnovali koncerni Dajmler, Folksvagen, BMW i vodeći proizvođač delova Boš. Plejada onoga što se smatra kremom najjače nemačke industrije. Oni su prošle godine raspustili tu lobističku organizaciju.

„Skrušena izvinjenja“

Kroz nemačke medije se trenutno valja talas ogorčenja. Bernd Altusman, ministar ekonomije Donje Saksonije i ujedno član nadzornog odbora Folskvagena u kojem ta nemačka pokrajina ima vlasnički udeo, još je i pre nego što se saznalo za eksperimente na ljudima rekao da je „apsurdno i neoprostivo“ vršiti eksperimente na životinjama.

Folksvagen se izvinio za „pogrešno ponašanje i pogrešne procene pojedinaca“ i saopštio da je „tada odabrana naučna metodologija bila pogrešna“.

Za razliku od takvog poluizvinjenja, kod pokusa na ljudima izgleda da auto-koncerni biraju drugačiju taktiku: kažu da ništa nisu znali i sve svaljuju na svoju lobističku organizaciju. Iz Dajmlera je obećano da će stvar biti razjašnjena.

Helmut Beker, šef Instituta za privrednu analizu i komunikaciju i raniji glavni ekonomista BMW-a, smatra da je šteta velika, ali da će na odgovornost biti pozvani pojedinci, a ne vodeći menadžeri automobilskih koncerna. Strašno je, rekao je Beker, što nemački proizvođači – s obzirom na tamnu nacističku istoriju svoje zemlje – plaćaju testove na ljudima.

Beker je ipak pokazao i izvesno razumevanje. Smatra da je cilj bio da se opovrgnu „pustolovne“ tvrdnje iznete nakon dizelgejta prema kojima su nemački automobili veliki zagađivači. No Beker propušta činjenicu da su eksperimenti u Ahenu vršeni i pre dizelgejta. Uz to je rekao da se u medicini masovno sprovode testiranja na životinjama i ljudima. „To je neophodno, kako bi se smanjila opasnost po ljude“, dodao je Beker u intervjuu za Dojčlandfunk.

Štutgarter cajtung koji je otkrio aferu objavio je i komentar u kojem piše: „Malo je reći da su skrušena izvinjenja automobilskih koncerna primerena. Ali najavljeno ispitivanje skandala ne sme da se ograniči na jedan ili dva laboratorijska eksperimenta. Mora se sistematski rasvetliti čitav lobistički rad branše – koliko god bolno bilo.“

Šteta po disajne puteve

Azotni oksidi su dospeli u centar pažnje javnosti nakon što je raskrinkana prevara Folksvagena i drugih sa merenjem izduvnih gasova. Sistem takozvanog čistog dizela počivao je na Bošovoj pumpici koja u gorivo ubrizgava rastvor koji smanjuje nivo azotnih oksida koji se kroz auspuh emituje u vazduh.

U automobile je međutim ugrađivan manipulisani softver koji deaktivira pumpicu čim se automobil nađe na ulici. Dok je na testiranju, sve je u redu, a kad je na ulici zagađuje višestruko više od dozvoljenih granica.

Oksidi azota štete sluzokoži u disajnom aparatu i nadražuju oči. Posledice mogu biti trajne. Iako je sporno ispitivanje na ljudima navodno pokazalo da nije bilo posledica po zdravlje, naučnici upozoravaju da su testirani zdravi ljudi te da su efekti sasvim drugačiji kod onih koji su već zdravstveno načeti ili su trajno na ulicama izloženi izduvnim gasovima.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

 

 

Dojče vele

POSTAVI ODGOVOR

*