Изложба о Јасеновцу једна од најгорих које сам видео, не знам шта бих рекао

0

Главни директор Светског јеврејског конгреса за Израел Лоренс Вајнбаум изјавио је у Загребу да је узнемирен након посете Спомен-подручју Јасеновац и истакао да је тамошња поставка пример замагљивања историје Холокауста.

„То је једна од најгорих изложби које сам видео, не знам шта бих рекао“, изјавио је Вајнбаум у среду на трибини о едукацији о Холокаусту у Хрватској, одржаној у Јеврејској општини Загреб, а поводом Међународног дана сећања на Холокауст.

Вајнбаум, који је и главни директор Израелског савета за спољне односе, додао је да је изложба лоше конципирана, али да је и технички лоша, те да је морао клекнути да види неке делове збирке, преноси Хина.

Он је позвао хрватске власти да подрже оснивање мешовитог одбора у којем би, поред научника из Хрватске, биле колеге из иностранства које су тај проблем успешно решиле, као у Норвешкој или Немачкој. Тај би одбор дао одговоре на питања Холокауста у Хрватској и помагао у његовој јавној презентацији, казао је Вајнбаум.

Он је истакао да од интерпретације историје зависи наш став о садашњости и будућности, о чему, нажалост, говоре негативна кретања у, како је навео, Пољској, Румунији, Мађарској и балтичким државама.

По његовом мишљењу, међутим, проблем није у историчарима јер „он долази с врха“.

Није у питању незнање, него негација и замагљивање. Потребно је зрело друштво које неће пребацивати одговорност на друге и њих оптуживати, него преузети одговорност. У Хрватској је убијено више од 30.000 Јевреја и то је реалност, али многи лудаци не дају да је тако. У Пољској је јеврејска заједница потпуно искорењена, а чинила је десет одсто становништва.

Група истраживача се храбро бавила тиме у Пољској и нашла да је било доста оних који су имали користи од уништења Јевреја. То је тешко прихватити, казао је Вајнбаум и додао да су ти истраживачи данас изложени оптужбама да су издајници.

Здравље тих друштава, па и хрватског, зависи од односа према Холокаусту. Ако Јевреји осећају да их поштују и да се сећају њихових страдања, то је лакмус папир за здравље друштва, ако представници Јевреја не желе бити присутни на државној комеморацији о Холокаусту, то треба бити важан знак за друштво, рекао је он.

Вајнбаум је каже да је противник колективне кривице и не мисли да је народ крив, али сматра да сваки народ мора бити у стању да пренесе поруку и да се сећа онога што се догодило.

Он је изразио очекивања да ће Хрватска смогнути снаге да се суочи са преузимањем одговорности за злочине који су почињени у „Независној Држави Хрватској“ и да ће се супротставити глорификацији оних који су убијали.

Вајбаун је, ипак, оставио отвореним питање колико је то могуће јер, како је казао, зна да политичари имају изазов да доносе одлуке које им неће донети гласове, али и да цивилно друштво и медији нису толико снажни да сами изнесу тај проблем.

На истој трибини, историчар Невен Будак рекао је да је хрватска историографија способна истражити питања Холокауста, која се у Хрватској пуно више избегавају због злочина над Србима него због страдања Јевреја.

Највећи проблем је, међутим, што власт подржава удружења које шире тврдње да Јасеновац није био место злочина, казао је Будак.

Весна Тершелич из Документе је казала да је у Хрватској већи проблем негирање геноцида на Србима, те се заузела за доношење новог политичког оквира на нивоу Европске уније који ће ојачати „Европу памћења“.

Председник Јеврејске заједнице Загреб Огњен Краус сматра да се кључни проблем налази у политици и додао да у среду током посете Јасеновцу нико из Министарства културе није био присутан.

Такође, додао је, када се у Хрватској говори о Холокаусту, никад се не наводе примјери из Хрватске него из Аушвица.

Државна комисија за утврђивања жртава из 1999. закључила је да је у Хрватској страдало 240 Јевреја и седам стотина и нешто Срба. Председник те комисије Вице Вукојевић потом је изабран за судију Уставног суда, казао је Краус и додао да људи из власти упоређују жртве Блајбурга и Јасеновца, што је неприхватљиво.

Водитељка Шоа академије Сања Зоричић Табаковић оценила је да је у хрватским школама образовање о Холокаусту слабо и да је доказ тога индиферентност према Холокаусту.

Она је додала да је била чланица Савета Спомен подручја Јасеновца четири године и да се трудила да упозорава на проблеме, али да је једни резултат да „Савета више нема“.

„У Министарству науке и образовања наводно добро сарађују са Меморијалним центром Јад Вашемом у Израелу и Шоа академијом у Паризу, али не сарађују с нама који смо ту, иза ћошка“, казала је Сања Зоричић Табаковић.

Спутњик

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*