Изреке пустињских отаца (XIII)

0

Књига I

Поуке светих отаца за напредовање према савршенству (Παραίνεσις ἁγίων πατέρων εἰς προκοπὴν τελειότητος)

13. Ава Јован Колов је говорио:

– Што се мене тиче, желео бих да човек узме учешћа у свакој од врлина.

Дакле, сваког дана уставши изјутра постави нови почетак свим врлинама и заповестима Божијим са највећим подношењем, са страхом и дуготрпљењем, у љубави Божијој, са сваком ватреношћу душе и тела, као и са много смиреноумља; у подношењу жалости срца и пажњи, у многим молитвама и прозбама са уздисањем, у чистоти језика и чувањем очију; подноси бешчашће без гнева, буди миротворац и немој враћати зло за зло, нити обраћај пажњу на падове других људи; немој себе рачунати ни у шта, већ буди испод сваке друге творевине, у одбацивању тварних добара и ствари које се односе на плот; буди распет на крсту, у борби, у сиромаштву духа, у одлучности и духовној аскези; у посту, покајању и сузама; води борбу са расуђивањем, у чистоти душе и дељењу добара, обављајући своје рукодеље у тишини, у ноћним бдењима, у глади и жеђи, у хладноћи, голотињи и напорима, затварајући гроб свој као да си већ мртав и замишљајући да је твоја смрт сваког дана све ближа.

(13. Εἶπεν ἀββᾶ Ἰωάννης ὁ Κολοβός· Ἐγὼ θέλω μεταλαβεῖν τὸν ἄνθρωπον ἐκ πασῶν τῶν ἀρετῶν. Τοίνυν ἐφ’ ἑκάστης ἡμέρας διανιστάμενος τῷ πρωῒ ἐπιλαβοῦ ἀρχῆς εἰς πᾶσαν ἀρετὴν καὶ ἐντολὴν Θεοῦ ἐν μεγίστῃ ὑπομονῇ μετὰ φόβου καὶ μακροθυμίας, ἐν ἀγάπῃ Θεοῦ μετὰ πάσης προθυμίας ψυχῆς καὶ σώματος καὶ ταπεινώσεως πολλῆς, ἐν ὑπομονῇ θλίψεως καρδίας καὶ φυλακῆς, ἐν προσευχῇ πολλῇ καὶ πρεσβείαις μετὰ στεναγμῶν, ἐν ἁγνείᾳ γλώσσης καὶ φυλακῇ ὀφθαλμῶν, ἀτιμαζόμενος καὶ μὴ ὀργιζόμενος, εἰρηνεύων καὶ μὴ ἀνταποδιδοὺς κακὸν ἀντὶ κακοῦ, μὴ προσέχων πταίσμασιν ἑτέρων· μὴ ἑαυτὸν μετρεῖν, ἀλλ’ εἶναί σε ὑποκάτω πάσης τῆς κτίσεως, ἐν ἀποταξίᾳ ὕλης καὶ τῶν κατὰ σάρκα, ἐν σταυρῷ, ἐν ἀγῶνι, ἐν πτωχείᾳ πνεύματος, ἐν προαιρέσει καὶ ἀσκήσει πνευματικῇ, ἐν νηστείᾳ, ἐν μετανοίᾳ καὶ κλαυθμῷ, ἐν ἀγῶνι πολέμου, ἐν διακρίσει, ἐν ἁγνείᾳ ψυχῆς, ἐν μεταλήψει χρηστῇ, ἐν ἡσυχίᾳ τὸ ἐργό χειρόν σου, ἐν ταῖς νυκτεριναῖς ἀγρυπνίαις, ἐν πείνῃ καὶ δίψῃ, ἐν ψύχει καὶ γυμνότητι, ἐν πόνοις, ἀποκλείων σου τὸν τάφον ὡς ἤδη τελευτήσας, ὡς δοκεῖν εἶναι ἐγγύς σου τὸν θάνατον κατὰ πᾶσαν ἡμέραν.)


Портал „ПАТРИОТ“ дугује неизмерну захвалност Маст. теол. Лазару Нешићу, који је започео превођење чувених „Изрека пустињских отаца“-збирке изрека, искустава и мудрости хришћанских отаца првих векова. Нешић је свој рад базирао на критичком издању старогрчког језика, које је и најтачније и најпоузданије…

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*