Изреке пустињских отаца (XL)

0

Књига II

Како свим силама треба тежити тиховању

9. Говорили су о ави Арсенију да је његова келија била на растојању од две миље. Ипак, није често из ње излазио, јер су други извршавали његове послове. Али кад Скит би разорен, он изађе плачући и говорећи:

– Свет је изгубио Рим, а монаси Скит.

10. Када исти овај ава Арсеније једном пребиваше у Канопи, дође из Рима нека веома богата и богобојажљива девица сенаторског рода да га види. Сусрете је архиепископ Теофил и она га замоли да убеди старца да је прими. И архиепископ оде код старца, молећи га и говорећи:

– Извесна особа сенаторског рода је дошла из Рима и жели да те види.

Ипак, старац не пристаде да је сретне. Када јој дакле ово јавише, онда нареди да се испрегну коњи и рече:

– Верујем Богу да ћу га видети. Јер у нашем граду има пуно обичних смртника, а ја дођох да видим пророка.

И док она иђаше према старчевој келији, он баш у том тренутку – према промислу Божијем – беше изван келије. Угледавши га, она се баци пред његове ноге. Он је пак љутито подиже и загледа говорећи:

– Ако желиш да види моје лице, онда га гледај! 

Али она од стида не погледа лице његово. И старац јој рече:

– Зар ниси чула за моја дела? Њих треба гледати. Како си се усудила да превалиш толики пут? Зар не знаш да си жена и да не треба никада да излазиш? Или ћеш по повратку у Рим казивати другим женама: „Видех Арсенија“, те од мора начинити пут којим ће оне долазити мени?

Она одговори:

– Ако Бог жели, нећу пустити никог да дође овамо. А ти се моли за мене и увек ме се сећај.

Старац јој одврати рекавши:

– Молим Бога да избрише сећање на тебе из мога срца.

Чувши ове речи, она изиђе узнемирена. Дошавши у град, од туге је спопаде грозница и она јави архиепископу да је болесна. Он дође код ње и замоли је да му исприча шта се десило. Она му рече:

– Камо среће да нисам уопште ишла тамо! Јер рекох старцу: Сећај ме се, а он ми обруси: Молим Бога да избрише сећање на тебе из мога срца. И ево сада умирем од туге.

Али архиепископ јој рече:

– Зар не знаш да си жена и да се преко жена непријатељ бори са светитељима? Зато је старац онако рекао, јер се непрестано моли за твоју душу.

И њене се помисли исцелише, те се радосна врати у свој дом.


Портал „ПАТРИОТ“ дугује неизмерну захвалност Маст. теол. Лазару Нешићу, који је започео превођење чувених „Изрека пустињских отаца“-збирке изрека, искустава и мудрости хришћанских отаца првих векова. Нешић је свој рад базирао на критичком издању старогрчког језика, које је и најтачније и најпоузданије…

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*