Извештај о Савамали: Полиција није открила ко је рушио

0

За више од годину дана полиција није успела да открије ко су особе са фантомкама које су бесправно срушиле приватне објекте у Савамали, нити по чијем наређењу су то учиниле, показује извештај полиције о овом догађају до кога је дошао KРИK. Неки детаљи извештаја, ипак, указују да су рушитељи те ноћи имали подршку београдских јавних предузећа.

Људи с фантомкама који су заробили пролазнике, необележени багери који нелегално руше приватну својину током ноћи и полиција која не одговора на позиве грађана у помоћ – застрашујући су догађаји из београдске четврти Савамала током изборне ноћи 2016. године.

Овај злочин потресао је домаћу јавност, која је тражила одговор ко је толико моћан да организује рушење дела Херцеговачке улице надомак центра Београда. Европски парламент истакао је значај овог случаја и позвао српске власти да га што пре реше.

Српска полиција и тужилаштво, међутим, овом догађају нису одмах придали много важности.

За случај су се заинтересовали тек десет дана касније. Полиција због касне реакције није извршила ни увиђај – јер су до тада градске власти већ уклониле порушене објекте и очистиле улицу.

Након истраге која је трајала више од годину дана, полиција је тужилаштву доставила извештај у којем је презентовала своје налазе.

Они су поражавајући.

Не само да полицајци нису утврдили ко је наредио и организовао операцију рушења, већ ни ко су били најнижи чланови организације – они који су заробили пролазнике док се рушење одвијало. Нису успели да открију ни којој фирми припадају багери који су рушили, према извештају до којег је дошао KРИK.

Полицајци су, заправо, истрагом сазнали мање од онога што су новинари већ открили јавности о случају.

Инспектори одељења за привредни криминал Управе криминалистичке полиције Београда саслушали су 16 сведока, прегледали снимак догађаја, сакупили – али не и анализирали податке о телефонској комуникацији, и тражили информације од различитих јавних предузећа која су у ноћи рушења на неки начин била ангажована у Савамали.

Оне који су јавно причали о одговорнима за ово рушење полиција, међутим, није саслушала. Тако, није разговарала са председником Александром Вучићем који је раније изјавио да иза рушења стоји врх градске власти. Није саслушана ни бивша супруга градоначелника Београда Синише Малог која је у интервјуу за KРИK фебруара ове године испричала да јој је он лично рекао да је организовао рушење.

Иако не доносе одговоре на кључна питања, детаљи из извештаја ипак указују на то да је била организована шира завера како би се извело рушење у Херцеговачкој.

У тој акцији очигледно је да су улогу имала и јавна предузећа која су мистериозним људима са фантомкама и багерима обезбедила пролаз до места рушења, као и прекид струје како би нелегална операција привукла што мање пажње.

Тако су сведоци, чија су имена скривена у извештају достављеном KРИK-у, приметили да је расвета у улици у сред ноћи угашена, као и да је Паркинг сервис уклонио аутомобил који се нашао на путу багера који су дошли да руше. Радници Градске чистоће те ноћи нису чистили Херцеговачку улицу иако су то радили сваке ноћи. Поједини трагови воде и до скупштине Београда.

Извештај МУП-а месецима се крио од јавности.

KРИK је до извештаја дошао користећи Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја. Тужилаштво је најпре одбило да га достави и тек након интервенције Повереника Родољуба Шабића послало га је новинарима KРИK-а.

У наставку откривамо све значајне детаље из документа.

Везани чувар

Разговори са сведоцима обављени су тек десет дана после догађаја. Неки од њих полицији су рекли да не могу да се сете свих детаља које су те ноћи приметили.

Чувар који је обезбеђивао неколико објеката у Херцеговачкој улици, који су тада порушени, испричао је да су око два сата иза поноћи у двориште „упала три маскирана лица, рекла му да напусти (чуварску) кућицу и пође са њима“. Нападачи су му одузели мобилни телефон.

„Након тога је порушена чуварска кућица у којој је он до тада боравио“, пише у извештају. „Том приликом видео је три багера који су рушили околне објекте… Видео је и двадесетак маскираних људи како се постављају у кругу фирме ʼИскра огревʼ.“

Нешто после три сата ујутру људи са фантомкама су отишли, рекавши му да не позива никог у наредних десет минута.

На основу података из овог сведочења, новинари KРИK-а утврдили су да је реч о чувару Слободану Танасковићу који је преминуо нешто више од месец дана после рушења.

Он је био примљен у болницу у прединфарктном стању, где је преминуо након неколико дана. Део јавности посумњао је да његова смрт има везе са оним што му се догодило у ноћи рушења, али је министар здравља Златибор Лончар то демантовао рекавши да пацијенту „ништа нажао није учињено“.

Танасковић је пре смрти више пута давао изјаве за медије и испричао да су га мушкарци под фантомкама држали везаног. О овоме нема речи у полицијском извештају.

Пошто истрага још није отворена, његов исказ не може да буде употребљен на суду.

Милош Ђорђевић који је те ноћи свирао у клубу „Сава мали“ полицији је до детаља описао како су га људи са фантомкама задржали када је, после свирке, уносио опрему у своја кола паркирана у Херцеговачкој улици.

„Пришла су му три лица која су имала маске на глави и наредила му да крене са њима иза паравана на којем је била реклама ʼБеограда на водиʼ. Иза паравана били су још неки људи који су већ били доведени од стране маскираних људи. Укупно је било двадесетак маскираних људи. Почео је да ради багер и руши објекте иза његових леђа, али он није приметио одакле је дошао багер јер му је глава била окренута ка паравану и на доле… За време рушења маскирана лица су испитивала људе који су ту били шта раде и одузели им мобилне телефоне“, пише у извештају.

Још неколико сведока испричало је готово истоветну причу откривајући полако детаље који говоре о томе да су они који су рушили имали подршку градских јавних предузећа.

Паркинг сервис

Један од сведока, чувар на Савској променади, рекао је да му је пришао човек који се представио као радник обезбеђења градилишта „Београд на води“ и замолио га да помери аутомобил паркиран недалеко од кафане „Саванова“, на путу ка градилишту. Додао је и да ће доћи „паук“ да склони други аутомобил паркиран на улазу у Херцеговачку, што се и догодило.

„Након одласка паука дошло је неколико возила из којих је изашло десетак људи који нису имали маске на лицима и који су по изласку из аутомобила отишли ка Херцеговачкој улици“, рекао је чувар. „Након тога су прошли багери из правца градилишта ‘Београда на води’ и отишли ка Херцеговачкој.“

Јавно предузеће „Паркинг сервис“ полицији је потврдило да је те ноћи уклонило возило које је блокирало улаз у Херцеговачку улицу – чиме је отворен пролаз багерима за рушење. Објаснили су да су само радили свој посао.

„Навели су да је наведена локација предмет редовних контрола и обилазака, с обзиром да се на истој налази велики број ноћних клубова, те да постоји учестала потреба за интервенцијом“, стоји у извештају.

Додатне информације о томе шта се те ноћи дешавало полицији је дао чувар зграде Геозавода која се налази на почетку Херцеговачке улице. Он је испричао да је улаз у улицу био затворен камионима док се рушило.

„Били су паркирани тако да запрече пролаз од кружног тока до Ластине станице. По његовом сећању камиони су били са товарним делом без цераде, не сећа се шта је писало на камионима и које су регистрације биле.“

Да је Херцеговачка била затворена, полицији је испричао и Ђорђевић. Наиме, када су га пустили да иде, приметио је да багер и даље руши, а да су излаз из Херцеговачке попречили камиони. Тада су му пришла тројица мушкараца без маски и упутила да прође другом улицом.

„Наведена лица нису имала никаква обележја, били су сасвим нормално обучени, један од њих је био висок, ћелав са брадицом, крупне грађе, док се друге двојице не сећа, нису имала неки посебан нагласак.“

Проблеми са видео-надзором

Занимљиво је да је већина сигурносних камера постављених на околним објектима те ноћи престала да ради.

Због планираног пресељења „Ластине“ станице, струја и каблови за видео-надзор исечени су четири месеца раније, па камере нису биле у функцији, испричао је полицији помоћник директора ове фирме.

Чувар станице рекао је да видео-надзор у портирници који би требало да снима део Херцеговачке улице није радио, тако да „на мониторима није могао да види рушење“.

Ово је био велики губитак за истрагу јер се долазни перон „Ластине“ станице налази тачно преко пута места где се све одиграло.

Радник предузећа „Симпо“ чија је пословна зграда на почетку Херцеговачке улице полицајцима је испричао да је „систем пао и да су избрисани снимци видео-надзора за претходни период“.

„Такође је напоменуо да не поседује архиву видео-снимака. У разговору смо обавештени да видео-надзор снима и чува податке 28 дана“, пише у извештају.

Неки снимци су, ипак, сачувани.

Новинари KРИK-а су свега четири дана након догађаја успели да дођу до снимака камера са оближњег објекта на којима је забележен цео догађај. Полицајци су затражили снимке од KРИK-а тек 20 дана после њиховог објављивања.

У извештају пише да су полицајци „покушали да ʼфилтрирањемʼ видео-материјала добију бољи снимак или слику да би дошли до података о машинама и лицима која су учествовала у рушењу, али у томе нису успели због лошег квалитета.“

Ипак су, како пише, извукли неколико закључака.

„На снимку је уочено да су радне машине прво рушиле унутрашњи део, односно објекте који се не налазе на самој улици“, наводи се у извештају и додаје да су потом рушени објекти који су до тротоара. „На снимку је такође уочено да више НН лица обилазе наведену локацију и надгледају рушење.“

Мрак у Херцеговачкој

Нису само камере отказале те вечери. У једном тренутку искључена су улична светла, па се рушење одвијало у потпуном мраку.

У извештају се констатује да се на снимцима рушења до којих је дошао KРИK види да је на почетку догађаја радила улична расвета у Херцеговачкој улици.

„Након сат и 43 минута снимка може се видети да улична расвета престаје са радом, најпре једна сијалица, а затим и све сијалице“, пише у извештају.

Радник београдске аутобуске станице полицији је рекао да је мрак у Херцеговачкој улици био „чудна“ околност.

„Такође је приметио да се то вече није чистила Херцеговачка улица иако се то радило увек у исто време сваки дан“, пише у извештају.

Да је расвета искључена, полицији је потврдило још неколико сведока.

Полиција је због тога затражила информације у београдској Електродистрибуцији. Од њих су добили обавештење да „није било планских искључења све до пријаве добијене преко попречне везе са градом“, али у извештају није објашњено шта то значи.

Из Електродистрибуције су још навели да је у пола шест ујутру полиција пријавила да је испод моста Газела проводник пао на земљу. Након изласка на терен констатовали су да је „електроенергетска мрежа која је напајала објекте у Херцеговачкој и Мостарској покидана.“

Полицајци су прикупили податке о телефонској комуникацији у Савамали из ноћи рушења, али их нису обрадили. У извештају су закључили да је у питању ужи центар града у коме постоји велики број базних телефонских станица и много корисника, због чега се нису упуштали у анализу.

„Извршена мерења базних станица резултирала су добијањем великог броја базних ћелија из чега евидентно произилази да ће се радити о веома великом броју мобилних претплатника који су на горенаведеној територији били пријављени односно остваривали мобилни саобраћај“, пише у извештају.

Рушење испод Газеле

Рушење приватне имовине у Савамали, међутим, није једино које се те ноћи догодило.

У извештају је препричано и сведочанство чувара који је обезбеђивао објекте фирме „Топлица транс“ испод моста Газела – делу града који се налази са друге стране градилишта „Београда на води“ и у коме је исте ноћи бесправно порушено неколико приватних објеката.

Испричао је да су се маскирани нападачи довезли „црним затамњеним аутомобилима без регистарских ознака.“

„Укупно је било 10 или 12 лица која су га извела из чуварске кућице, узели му мобилни, извадили картицу и телефон му вратили. Затим је из правца реке Саве дошао багер који је прво срушио зграду железничког клуба, а затим канцеларије ‘Топлица транс’. Пре него што су срушили канцеларије обили су их, а (чувару) су рекли да се удаљи, да се не окреће и да нигде не свраћа.“

Он је отишао у полицију, која је на место догађаја дошла нешто после четири ујутру, након што су маскирани људи и багери порушили објекте и нестали с лица места.

„Милленниум теам“

С обзиром да је један од сведока рекао да су багери у Херцеговачку улицу стигли из правца градилишта „Београда на води“, логичан потез за полицајце био је разговор са представницима фирме „Милленниум теам“ ангажоване на изградњи овог пројекта.

Један од двојице власника „Милленниум тима“ Иван Бошњак пријатељ је градоначелника Београда Синише Малог.

Представници компаније негирали су умешаност у рушење и рекли да те ноћи „није било активности, нису извођени радови и да грађевинска механизација није напуштала градилиште“.

Своје наводе нису могли да потврде јер, како су рекли, градилиште не поседује видео-надзор.

Сви објекти који су те ноћи срушени, подсетимо, налазили су се на простору на коме је предвиђена изградња „Београда на води“.

Полицајци су прикупљали информације о власништву срушених објеката, као и о томе да ли су били легализовани. Причали су са власницима фирми чији је пословни простор срушен, а податке су затражили и од катастра.

Један од власника предузећа „Искра“ чији су објекти срушени испричао је да је јутро након догађаја разговарао са полицајцима из станице Савски венац који су му рекли „да акцију рушења спроводи комунална полиција, грађевинска инспекција и скупштина града.”

Полиција није одговорила на позиве

Једна од кључних тема у вези са овим догађајем јесте нереаговање полиције. Kада су је грађани звали током ноћи и пријављивали да виде рушење и пролазнике лишене слободе, из полиције нико није интервенисао и отишао до Херцеговачке улице.

Тадашњи Заштитник грађана Саша Јанковић извршио је контролу њеног рада. У извештају који је саставио цитирани су разговори полицијских службеника који су те ноћи примили позиве из Савамале. Из њих се види да су грађане усмеравали на комуналну полицију и да је наређење да не изађу на терен стигло „са врха“.

Тужилаштво је затражило од унутрашње контроле да провери рад полиције током догађаја у Савамали. Јавности нису достављене информације о томе да ли је поступак покренут и докле је стигао.

У извештају до којег је дошао KРИK наводи се само то да су полицајци затражили обавештење од комуналне полиције. У допису је наведено да је у вези са рушењем у Савамали комунална полиција примила два позива од особе којој су објаснили да ти проблеми нису из делокруга њиховог рада и коју су упутили на надлежне органе.

„Такође је наведено да патроле комуналне полиције нису имале поступање у односу на рушење у Херцеговачкој улици“, пише у извештају.

Истрага без резултата

Ово је све што је полиција за више од годину дана сазнала о случају.

Извештај је у јуну послала Вишем тужилаштву у Београду које је на основу њега требало да одлучи да ли има основа за покретање истраге.

Након анализе извештаја, Више јавно тужилаштво прогласило се ненадлежним и закључило да се ради о кривичним делима којима се бави основно тужилаштво. Основна тужилаштва задужена су дела за која је прописана блажа казна.

Из извештаја је јасно да се полиција није бавила позадином рушења – ко га је наредио и са којим циљем.

Нејасно је зашто полиција, пре свега, није позвала на разговор оне који су у јавности рекли да имају сазнања ко је организовао оно што се те ноћи догодило – председника Александра Вучића и бившу супругу градоначелника Београда Марију Мали.

Подсетимо, месец и по дана након рушења, Вучић је рекао да иза њега стоје највиши органи градске власти у Београду, али није желео да именује одговорне – називајући их само „комплетним идиотима“. Испричао је да су подаци којима располаже стигли из полицијске истраге, али да ће тужилаштво одлучивати о томе да ли има елемената кривичног дела.

Марија Мали је прецизније објаснила да је „тај врх градске власти“ у ствари њен бивши супруг који јој се, како је испричала новинарима KРИK-а, похвалио да је наредио рушење.

„Синиша је имао задатак да очисти тај простор јер је испреговарао са Арапима да ту изграде ‘Београд на води’. Испричао је то као најобичнији догађај. ’Имао сам проблем, неки нису хтели да се иселе. Организовао сам акцију рашчишћавања. Дошли људи усред ноћи, мало тамо нешто полупали. Ништа страшно нисам урадио.’ То су биле, по његовим речима, неке баракице тамо, колибице“, испричала је у фебруару Марија Мали за KРИK.

Након што је полиција послала овај извештај тужилаштву, Мали је изјавио да му се радује и да се нада да ће му се новинари извинити ако се испостави да њега у извештају нема. Није познато да ли је Мали у том тренутку знао садржину полицијских налаза.

Истрага полиције, у сваком случају, није стигла ни близу откривања оних који стоје иза овог догађаја. Имена свих одговорних за рушење остала су непозната.

 

 

 

Крик

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*