Јагма за Титовом вилом у Њујорку

До сада још није продат ниједан од пет објеката бивше СФРЈ, у САД, Јапану, Немачкој и Швајцарској

0

Вила на најпрестижнијем месту на њујоршкој Петој авенији, у којој је одседао Јосип Броз Тито, а налазила се у власништву југословенске државе, још није добила новог власника.

Без обзира на то што је, када је објављена, понуда изазвала велику пажњу јавности, а „Њујорк пост” је објавио да је за куповину ове некретнине с погледом на Централ парк, вредне око 50 милиона долара, заинтересовано шест купаца, још се не зна ко ће се од њих уселити у елитно здање.

Коме год да припадне простор где је некада боравио маршал и доживотни председник, овај објекат само је један од пет које су бивше југословенске републике у процесу сукцесије већ понудиле потенцијалним купцима.

Поред кућа на Петој авенији, пажњу и интересовање изазвао је резиденцијални стан у Њујорку намењен сталном представнику СФРЈ. У понуди су и амбасада и резиденција (један објекат) у Токију, као и амбасада у Бону и амбасада и резиденција (један објекат) у Берну.

„До сада није продат ниједан објекат дипломатско-конзуларних представништава бивше СФРЈ. О продаји сваког од њих појединачно коначну сагласност морају да дају владе свих држава сукцесора”, каже за „Политику” Вељко Одаловић, генерални секретар Министарства спољних послова Србије.

Пошто је раније постигнут начелни договор о продаји ових непокретности, државе-сукцесори су 4. новембра 2016. објавиле јавни позив за заједничко ангажовање посредничке агенције. Почетком априла ове године завршени су преговори и посао је преузела реномирана њујоршка агенција „Даглас Елиман”, чији је годишњи обрт око 25 милијарди долара. У овој агенцији, представљајући здање на Петој авенији, објавили су и да је оно нетакнуто, као и да ће онај који га купи поседовати „комад историје Њујорка”. Наведено је да је објекат саграђен 1904, као и да га је ФНРЈ купила 1947. године. Према једнима, Југославија га је тада платила 100.000 долара, док други извори помињу три пута већу суму.

Вила је саграђена на четири нивоа и има два кровна спрата, 18 соба, шест купатила и вински подрум. То је била прва зграда с два електрична лифта, који су још у функцији. У њој је сачуван оригинални ентеријер, а под заштитом је државе и града Њујорка од 1969. године. У време Хладног рата, када је овде боравио и Тито, на врху је наводно била соба коју нико није могао да прислушкује, као и непробојни прозори према Петој авенији. У реклами за продају здања наводи се и да је председник Југославије овде нашао скровиште након што је покушан атентат на њега у „Валдорф Асторији” 1963. године.

Први власник објекта био је гувернер Лонг Ајленда Роберт Бикман Ливингстон, па се по њему здање назива и Бикманова кућа. Касније је боравила и Емили Вандербилт Вајт, супруга Хенрија Вајта, некадашњег амбасадора САД у Француској и Италији, и једна од ћерки Вилијама К. Вандербилта, познатог индустријалца, чувеног по финансирању градње њујоршке Централне железничке станице.

Друга некретнина у Њујорку коју републике бивше Југославије заједнички продају – дуплекс на Парк авенији – можда нема такав историјски педигре као Бикманова кућа, али се и она прочула по цени и ексклузивности. Реч је о пентхаусу са четири купатила, чија је цена, како је пренето у америчким медијима, око 20 милиона долара. Власти СФРЈ купиле су га 1975, а својевремено су овај стан користили југословенски амбасадори у УН.

У јавности су се појављивале вести како су за ову некретнину заинтересовани легендарни холивудски глумци Роберт де Ниро и Џек Николсон. У Министарству спољних послова су нам објаснили да је „договор држава-сукцесора да се у овој фази не излази у јавност с конкретним подацима о потенцијалним купцима”. Указујући да владе пет држава-сукцесора треба да дају сагласност за продају сваког конкретног објекта и за сваког конкретног купца, Вељко Одаловић наглашава да би изношење података о понудама за куповину – до доношења поменутих одлука – било прејудицирање и да би могло да угрози процес продаје. Додаје и да ће о свим конкретним одлукама јавност бити благовремено информисана.

С обзиром на то да је пренето да је укупна вредност пет објеката око 74 милиона евра, питали смо и да ли је заиста могуће добити ту суму. „Интерес држава-сукцесора је да добију што вишу цену на тржишту, а врло је тешко и незахвално износити процене колика ће она бити. Примера ради, неспорно је да је објекат сталне мисије бивше СФРЈ на Петој авенији на изузетној локацији, да је у питању значајан објекат и за град Њујорк, али и за све државе-сукцесоре бивше СФРЈ. У том смислу, тешко је проценити праву вредност објеката, па ће коначну реч дати тржиште”, каже Одаловић.

Србији од продаје 43 милиона долара

На 19. састанку Мешовитог комитета за расподелу дипломатске и конзуларне имовине бивше СФРЈ, који би требало би да буде одржан у Београду, представници република некадашње заједничке државе разговараће о подели преостале 51 некретнине која се налази у иностранству, а вреди више од 110 милиона долара. Од тога би Србији, према раније постигнутом споразуму, требало да припадне 39,5 одсто, односно око 43 милиона долара. На следећем састанку требало би да се разговара и о објектима и земљишту у Адис Абеби, Њу Делхију и Москви око којих постоје спорења. Бивша Југославија је имала 123 дипломатско-конзуларна представништва, резиденције и стана у иностранству, а до сада су, по Анексу Б Уговора о питањима сукцесије, о којој је расправа кренула још пре 16 година, подељене 72 некретнине. Србија је добила 30, Хрватска 18, Словенија и Босна и Херцеговина по 10, а Македонија четири објекта.

Биљана ЧПАЈАК, ПОЛИТИКА

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*