Jankovič de Mirijevo, srpski reformator ruskog obrazovanja

0
Srbski pedagog Fjodor Ivanovič Jankovič de Mirijevo postao je krajem 18. veka jedan od glavnih arhitekata ruskog obrazovnog sistema. On je briljantno sproveo duboku reformu narodnog obrazovanja i uveo u ruske škole tablu i kredu, sistem „živog predavanja“ i zabranu fizičkog kažnjavanja „radi usađivanja ljubavi prema nauci“. 
Fjodor Ivanovič Jankovič de Mirijevo
Za vreme vladavine carice Katarine Velike u Rusiji je započelo doba takozvanog prosvećenog apsolutizma. Katarinine prosvetiteljske ideje bile su usredsređene na vaspitavanje „nove vrste ljudi“, koja bi postala socijalna baza za evropski tip razvoja zemlje. Za postizanje tog cilja carica je morala pre svega da stvori sistem šireg narodnog obrazovanja.
Radi formiranja novog obrazovnog sistema u Rusiju je bio pozvan jedan srbski pedagog. To je bio Fjodor Ivanovič Jankovič de Mirijevo (1740/41 Sremska Kamenica, tadašnja Austro-Ugarska – 1814, Ruska Imperija). On je preko dvadeset godina radio na unapređivanju ruskog narodnog obrazovanja i briljantno sproveo duboku, izuzetno obimnu i svestranu reformu.
Još pre svog dolaska u Rusiju Jankovič de Mirijevo je uspeo da se afirmiše kao vrhunski reformator obrazovanja. Po završetku pravnog fakulteta na Bečkom univerzitetu stupio je u službu kao sekretar kod Temišvarskog pravoslavnog episkopa Vićentija Jovanovića Vidaka, da bi 1773. u istom tom Temišvarskom Banatu Jankovič de Mirijevo bio postavljen za prvog učitelja i direktora narodnih škola. Radeći kao direktor narodnih škola koje su pohađali mnogi Srbi on je uspeo da uskladi novi austrijski sistem školovanja sa tradicijom slovenskog stanovništva.
Grb roda Jankovič de Mirijevo
Upravo to njegovo iskustvo je bilo presudno za Katarinu Veliku kada je odlučila da reformiše ruski obrazovni sistem po ugledu na austrijski. Rusku caricu je sa novim sistemom upoznao car Josif II. On joj je i preporučio Jankoviča kao čoveka koji dobro zna ruski jezik i koji se već bavio reformom škola, uključujući i škole koje su pohađali Sloveni.
Jankovič de Mirijevo 1782. dolazi u Rusiju, a 7. septembra iste godine postavljen je za saradnika-eksperta u novoformiranu Komisiju narodnih škola. U suštini, to zvanje nije u potpunosti odražavalo njegovu realnu ulogu, jer je na njega pao sav teret predstojećeg rada. On je imao zadatak da sastavi opšti plan novog školskog sistema, da organizuje učiteljsku školu, da prevede i preuredi priručnike za učitelje. Sve ove zadatke Jankovič de Mirijevo je uspešno obavio.
U organizovanju školskog života Jankovič de Mirijevo je veliki značaj pridavao blagonaklonim odnosima između učitelja i učenika. On je bio pristalica živog predavanja nasuprot sholastičkim i mehaničkim metodama koje su u to vreme bile raširene. Kasnije je njegova metodika pored narodnih škola proširena i na duhovne i vojne škole. Sa ciljem da se učenicima što uspešnije usađuje ljubav prema bavljenju naukom, u školama je na insistiranje Jankoviča de Mirijevo zabranjeno telesno kažnjavanje. Pored toga, upravo on je u ruske škole uveo korišćenje table i krede, zahvaljujući kojima je nastavni proces postao pregledniji.
Prva stranica „Bukvara“ Fjodora Jankoviča de Mirijevo
Jankovič de Mirijevo je 1785. sastavio uputstvo za rukovodstva privatnih pansionata i škola. Jedna od tačaka uputstva sadržala je u to vreme vrlo slobodoumnu dozvolu da se zajedno vaspitavaju deca muškog i ženskog pola. I pored toga što su vlasnici obavezivani da za dečake i devojčice obezbede zasebne prostorije, ipak je reformatorov predlog izgledao suviše liberalan i uskoro je bio uklonjen iz uputstva.
Usled reformatorske delatnosti srbskog pedagoga u Rusiji je otvoreno preko 200 novih školskih ustanova. Pod njegovim nadzorom i uz njegovo neposredno učešće izdato je preko 10 školskih udžbenika, među kojima su bili „Bukvar“, „Obrasci i uputstvo za lepo pisanje“ i „Svetska istorija“. Te knjige su postale osnova za novi fond udžbeničke literature, koji je pripremljen specijalno za ruske školske ustanove.
Delatnost Jankoviča de Mirijevo u Rusiji nije se svodila na sprovođenje prosvetne reforme. Odmah po dolasku izabran je u prvu plejadu članova Ruske Akademije, gde je učestvovao u sastavljanju prvog jednojezičkog rečnika ruskog jezika. Pored toga, po nalogu carice Katarine, Jankovič je priredio obnovljeno i prilično dopunjeno izdanje „Uporednog rečnika svih jezika i dijalekata“, čiji je autor bio enciklopedista Simon Palas. U rečniku se upoređuje 279 jezika: 171 azijski, 55 evropskih, 80 afričkih i 23 američka. I pored svih obaveza, Jankovič de Mirijevo je za samo dve godine uspeo da završi taj posao.
Preterani napori su potpuno iscrpeli umne i fizičke sile ovog reformatora, i 1804. Jankovič de Mirijevo je odlučio da napusti službu. Umro je deset godina kasnije, 22. maja 1814. Sahranjen je na Lazarevskom groblju Aleksandro-Nevske lavre.
Zanimljivosti:
Stranice Jankovičevog „Bukvara“ iz 1788. godine
Srbski oblik imena ovog pedagoga je Teodor Janković. U ruskim izvorima se isključivo sreće oblik Fjodor Ivanovič Jankovič de Mirijevo (Fedor Ivanovič Яnkovič de Mirievo). On sam se najčešće potpisivao prosto kao „Jankovič“. Takođe, u literaturi van Rusije sreće se i oblik Janković-Mirijevski.
Za zasluge u realizaciji reforme obrazovanja carica Marija Terezija je Jankoviču 1774. uz prezime dodala „de Mirijevo“: Mirijevo je tada bilo selo pored Beograda koje je po nasledstvu pripadalo porodici Janković.
Jankovič de Mirijevo je sam birao i obučavao prve učitelje za narodne škole. On je testirao mlade ljude koji su želeli da se posvete učiteljskom zvanju, upoznavao ih sa školskim metodima i postavljao ih na odgovarajuće radno mesto u zavisnosti od njihovih individualnih sposobnosti.
Carica Katarina II je 1791. poklonila Jankoviču selo u Mogiljovskoj guberniji i iste godine ga je uvrstila u rusko plemstvo. Za vreme cara Pavla I, Katarininog naslednika, Jankovič je dobio penziju u visini od tada ogromnih 2000 rubalja, a dodeljena su mu i imanja u zakup u Grodnjenskoj guberniji.
Izvor: Ruska reč
Objavio: srbskocarstvo.blogspot.rs

POSTAVI ODGOVOR

*