Јелена Јелисавчић: Асанж, Сизиф који је гурао за „џ“

1

Пре два месеца, неочекивано, изненадила је вест да је култна фигура и опонент модерном империјализму, Линдон Ларош, преминуо. Убрзо затим, очекивано, Асанж је предат светском корпоративно-политичком естаблишменту у замену за дужничке окове „тешке“ 4 милијарде долара, намењене народу Еквадора.

Одакле потиче сам порив Ј. Асанжа за, како би сам рекао „поправљање ствари које нису добре“, могло би се тумачити са позиције психологије, етике, па и религије, јер несумњиво Асанж је најаутетичнија личност модерне епохе, у којој је борба за „колективно добро“ постала ексклузивна референца али и извесна, витешка дисциплина јер подразумева давање без добити. Та аутентичност је она која опредељује, утиче, формира и покреће токове и по простору и времену и која је мотивисана оним што данас представља мотиватор „ад ацта“. Kолики је гениј тог човека и допринос светској правди, јасно је свима који за њом жуде. Он, и људи који су са њим делили исти животни принцип и жртву, урадили су све што су могли да би свету донели пламен истине која би могла да послужи као светионик на путу ка слободи.


Међутим, да ли је Асанж Прометеј модерног доба или је само испао глуп?


Наиме, неовисно од Асанжа, данас имамо на хиљаде храбрих ентузијаста, и оних који живе слободарски принцип неусловљен бенефитима или утицајним релацијама система. Добијени подаци из делатности таквих људи, који су мање или више кредибилни, али свакако корисни за синтезу информација у смислен мозаик, имају једну мањкавост, а то је да су тешко апстраховани од стране шире популације. Или остају у домену конспиролошке забаве за сладокусце или су те информације (хипотезе, теорије), на нивоу феноменолошке анализе, које се уклапају у политичку коректност. Асанж је отишао корак даље и дао јавности материјал „црно на бело“, што је за психологију обичног човека која углавном функционише у бинарном систему, био пун погодак.


Али, право питање је, шта ће биомаса са свим тим сазнањима?
Од када је Тротер основао „Тависток“ интитут, почела је посвећеност светске олигархије научним методама којим ће контролисати мисаоне токове људи, војске, на послетку, нација. „Тависток“ је службено започео рад након Другог св. рата, али су његови најистакнутији умови попут Едварда Бернајса, нећака С. Фројда и творца чувене „Пропаганде“, започели идеју бруталног спиновања и манипулације информацијама, далеко раније. Америка је увучена у Велики рат, нешто мало пошто је Вилсон основа ФЕД 1913.г., и глобална, милитантно-империјалистичка игра могла је да почне. Онда је дошао Други св. рат, који је на светску позорницу ужаса, изродио Менгелеа. Велики део његовог рада тицао се управо функционисања мозга и промене начина понашања људи, свесним утицајем а да они тога, нису свесни. Даље, пројекат “ Changing Images of the Man „, с краја 70их година прошлог века, био је Тавистоков пројекат, с циљем да се нација програмира тако, да неће бити свесна кад до великих промена дође. Тако је, рецимо, пре сто година, Американцима могла бити „продата“ лаж, под крилатицом „борба за демократију“, али, након једног века, Американци и даље ратују по свету, верујући да извозе демократију, у државе који су им фиктивни непријатељи. На тој „mind control“ платформи је требало радити озбиљно и предано, и радило се.


Хосе Родригез Делградо, чувени професор физиологије неслучајно са Јејла, можда овај феномен најексплицитније појашњава. Он је у својој књизи „Физичка контрола ума“ написао да је циљ NWO стварање, психо-цивилизацијског друштва, у коме би човек био „контролисани грађанин“. Заправо, нема учинковитијег рата, ког неки аутори називају и „асиметрични“ рат, до психолошког, јер води у имплозију културолошког типа(стварањем антикултуре под маском субкултуре), моралног капацитета(деградација породице, промовисање слобода, људских права, атеизма и неw аге квази-духовних праваца, охрабривањем хипертрофије индивидуализма…), а циљ је увек у сужби профита корпоративног капитализма.


С тим у вези, горепоменути Ларош, рекао је да светом влада финансијско царство, лихварски систем међународних зајмова, којима руководе наднационални олигархијски интереси у сврху пљачкања природних и умних ресурса колонизованих земаља. У таквој консталацији ствари, Асанж се нашао у „гапу“ између херметички утврђеног система којим руководи крупни капитал, и већином апатичне биомасе, несвесне чињенице, да јој је осећај слободе само субјективан, а да објективно, може да утиче само на микро-козметичке промене, сваких пар година углавном на парламентарним изборима.


И на крају, питам, да ли Асанж парадигма за „жртвено јагње“ крупног капитала или апатије немислећег, нереактивног света који за себе тврди да је слободарски? Ако знамо да нема смиреног ума без контроле ума, онда „немир“ који је показао Џулијан Асанж, треба да буде цивилизацијски манир у том смислу. И какав год епилог да буде, тај храбри човек биће упамћен као онај који је покушао. Чини се да је то за сада, највиши искорак ка правди који слободан човек може да учини.


Да покуша. Јер „немир“ је мерна јединица за то колико су успели да од нас направе несвсне контролисане грађане, или смо „робови“ који су освестили тежину својих ланаца.

Jelena Jelisavčić

1 КОМЕНТАР

  1. Асанж или Ассанге је учинио бесмртно дело. Многима је отворио очи. Представио документацију о начину мишљења и понашања америчких сиониста, тог највећег зла.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*