Јереј др Угрин Поповић: CREDO QUIA ABSURDUM EST

1

Живимо у ери апсурда. У ери, када не налазимо вредност за коју бисмо умрли, или врлину, коју бисмо живели. Све је помешано, ништа толико битно а и „за све су други криви“.

Да ли је неко приметио да није било дебелог апостола?

Вредност живота се може измерити истином, која се њиме сведочи. Ниче је још говорио како филозоф, да би био цењен, своју филозофију мора да проповеда сопственим примером. Једноставно, мора живети истину о којој говори. Живот му не може бити прихватљив уколико се одрекне истине коју живи. Сам Христос је рекао – „Спознаћете истину и истина ће вас ослободити“.

Но, која је то истина, ради које смо спремни умрети?

Ками је јасан по овом питању. Он каже: „Никада нисам видео некога да је умро због онтолошких аргумената“. Свакако, не умире се ни због „научних“ аргумената. Галилеј, који је заступао једну значајну научну истину, јавно је се одрекао чим је он,а његов живот, довела у опасност! И, био је у праву, да се разумемо, пошто, потпуно је неважно да ли се Сунце окреће око Земље, или Земља око Сунца. Све у свему, то је безначајно питање ако је спаљивање опција, јер та истина није вредела да због ње Галилео буде спаљен. Са друге стране, „да је Косово Србија“, била је истина ради које је кнез Лазар био спреман да умре. Да принесе властити живот на олтар те истине.

Свакако да је он могао да нађе хиљаду и једно оправдање зашто то није добра идеја! Рецимо – јер живи у Крушевцу; јер се приженио скоро; јер су деца још на студијама; јер ће та одлука резултирати многим другим умирањима; јер још није исплатио кредит за кола; јер је тек подигао хипотеку на кућу; јер је тог јутра видео гаврана како копа по контејнеру; јер му се још живи; јер види перспективу своје земље у јевропејским интеграцијама; јер му је глупо да Милица постане удовица; јер би могао да сагради барем још десет цркава када би остао жив; јер … Дакле, небо је граница у постојању „правих“ оправдања. И, сва су легитимна, као и код Галилеја… рецимо.

Значи, Сунце се окреће око Земље, јер другачије мишљење би резултирало ломачом. То не би било паметно. Галилео је паметан. Буди као Галилео!

Ипак, кнез Лазар није био као Галилео, или је, можда истина, да Косово је Србија, била од оних за коју је вредело умрети и поред свих „добрих“ разлога, због којих баш то и није најпаметнија одлука.

Но, живимо у ери апсурда. У ери када су нам вредности пољуљане, када је наш духовни видик замагљен. Када је много лакше пребацити кривицу на другога, Пилатовски спирајући одговорност са сопствених плећа. Залајати о помањкању духовности, а затим оптужити Цркву, те на миру наставити уживање у Великом брату. Или, јавно се згрозити над небригом Државе о Инфективној клиници, па направити пар шала о новогодишњој расвети, а потом отићи и уживати у виршли на празник Усековања са другарима из зграде. И онда, на најбитније питање о Косову и Метохији, дати јасан став, како ми за то једноставно, немамо одговора (што је тачно, али није га имао ни Лазар), али да желимо да будемо дебели и инертни, као из америчке сапунице. Нормално да нећемо видети Грчку! Нити њихов спор са Турцима, нити њихову доследност сопственим вредностима.

Не, не тражим да погледамо Камбоџу или Сирију, већ свог комшију, са сличним проблемом, али са дијаметрално различитим ставом! Можда баш због тог става, Грчка јесте у ЕУ, иако није хтела да се одрекне тог, свог дела територије, иако је много мање историјски и архитектонски везана за Кипар него што смо ми, за Косово и Метохију. Ипак, они не дају север Турцима, док смо ми у стању да се „задовољимо“ севером, као да смо ми извршили окупацију тог дела, туђе земље. Али, нисмо! Ипак, ми бисмо се задовољили, Грци се не задовољавају! Ми бисмо у ЕУ, Грци су већ у ЕУ! Ми бисмо да нас поштују, Грке већ поштују!

„Осећање апсурда, међутим, није исто што и појам апсурда. Оно га утемељује, оно је његова полазна тачка, и то је све. Оно се њиме не сажима, изузев у једном кратком тренутку када оно даје свој суд о свету.“ (Албер Ками, Мит о Сизифу)

Тај „кратки“ тренутак јесте наш живот, а апсурд просто извире из нас, пошто смо себе довели у апсурдну ситуацију подвојености властитих вредности. Не верујете? Ево, провере… Кажете да сте Хришћани, ипак не читате Писмо и не идете у Цркву, а и када одете – не причешћујете се, иако би, то, само Причешће, требало да буде поента вашег одласка! Ипак, то вас ни мало не забрињава, јер ви знате боље од свештеника и од самог Јована Златоустог, који је написао ту Службу! Али, ни то вас не брине, јер ви у принципу, и не верујете у Бога! Верујете у своје мале обичаје паганског света, који је одавно мртав. То и ви знате. Зато се окрећете риалитију, и туђем уместо СВОМ животу! И, после Косово је Србија, већ звучи као да се вас и не тиче. А, шта вас се тиче? Питате ли ви себе то…?

Мислите о томе!

Јереј др Угрин Поповић

Видивдан

1 КОМЕНТАР

  1. „И, после Косово је Србија, већ звучи као да се вас и не тиче. ”
    Ако кажемо: ”ХРИСТОС ПО СРЕДИ НАС! – ЈЕСТ ИБУДЕТ!” ,
    примерено је рећи/говорити и писати: ”КОСОВО и МЕТОХИЈА
    ЈЕСТ И БУДЕТ СРБИЈА!”
    На Небу /у Небеској Србији/ – ЈЕСТ/Е, а на Земљи, у земаљској
    Србији – БУДЕ/Т!
    Тако говоирмо и у Оченашу: ”…да БУДЕ Воља Твоја на земљи
    како /ЈЕСТЕ/ на Небу…”
    Христос: ”НЕКА ВАМ БУДЕ ПО РЕЧИ ВАШОЈ!”

    Драган Славнић

    Одговори

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*