Јереј др Угрин Поповић: ШТА БИРАШ?

0

Оно што се догодило једанпут, можда се више никада и не догоди, али оно што се догодило два пута, то ће се сигурно догодити и трећи пут. Ипак, ми живимо у времену када верујемо да ће ствари, које су се догодиле барем десет пута, једноставно престати да се догађају. Анштајн је написао да само глуп човек може понављати једну исту једначину надајући се да ће њоме постићи другачији резултат. Јесмо ли ми заиста толико глуп народ?

Посматрајући нашу историју, рекао бих да нисмо. Ипак, овакве ствари нам се догађају. Не од кoмуниста па до данас, већ још од раније! Сетите се само Радета Пашића. Или, још боље, запитајте се да ли бисте радије ВИ били од оних који су погинули на Солунском фронту, или бисте радије ВИ имали бонвивански живот Радета Пашића? Одговор на то питање јесте уствари одговор колико ћемо још понављања, једне исте политике промашености, морати да прођемо.

Ако је наш одовор приклоњен мишљењу да је боље бити као Раде Пашић, онда ћемо, по тој логици, допуштати да нам се понижења и уцене, смењују и понављају. Другачијим речима иста увреда, још од Царинског рата па на овамо, иста претња тзв Превентивног рата. Јер то одговара психологији Радета Пашића пошто он јесте морални патуљак, мимо икакве свести о одговорности, или о неком вишем циљу. О Богу да и не говоримо! Он пристаје на све, само да се сфера његове комоције не одузме од њега. Што нас враћа нашим околностима у којима баш нема много комоције, али зато страха, да се изгуби оно што се нема, има и превише! Баш зато и имамо ова срамна понављања увреде и уцене, управо зато јер се плашимо да изгубимо оно што немамо. Али, оно што имамо и оно што је јако у нашој Нацији, то лаконски одбацујемо као да немамо, и као да крв Солунских ратника не тече и нашим венама!?!

Да ли знате да ниједна, од 57 борбених застава Србије, у Првом светском рату, није заробљена?

„Страх човјеку каља образ често“ (Његош), и управо њиме, тим страхом, ми каљамо наш образ пристајући на „лекције“ које нам се деле о „цивилизованости“ или о „људским правима“. Схватате? Оно што се два пута догодило, догодиће се и трећи пут, и сада погледајте историје тих народа, који нама деле лекције. Погледајте историју Енглеске, или Немачке, или Белгије, или Аустрије, или Француске…. дајте, само погледајте! О каквим то тачно људским правима ми овде говоримо, а да та иста, поменути народи, нису згазили и даље их, само на другачији начин, газе!

Међутим, то је мање-више позната ствар. Оно што је непознаница јесте – зашто, и докле, ћемо то трпети? Ово двопитање јесте заправо повезано, јер једним одговором разрешавамо недоумицу. Одговор је – СТРАХ!

Оног тренутка када престанемо да се плашимо, тог тренутка ћемо победити. Оног тренутка када схватимо да то за шта се плашимо, ми и немамо заправо, али да тим страхом ризикујемо да изгубимо оно једино вредно, а што и даље имамо, ми ћемо победити. Јер то једино, јесте наш ОБРАЗ!

Раде Пашић то није имао. Раде Пашић је зато имао благостање и Станију као девојку. Раде Пашић је гледао Задругу, и плашио се дана када ће све то да изгуби. Увек дође тај дан.

За некога крај, а за некога тек почетак!

Шта бираш Ти?

Мислите о томе…

Јереј др Угрин Поповић

ВИДОВДАН

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*