Јереј др Угрин Поповић: Св. Милица Ракић (АУДИО)

0

Јад, који проналази свој канал у бесу, јесте слика реалности у којој живимо, али и сигурни показатељ зашто ништа и не успевамо да променимо?! „Гнев праведника“ нам је довољан, и ту је основ пропасти коју живимо. Коју желимо да превазиђемо, али која је и даље наша реалност. А, када кажем „и даље“, мислим од Турака па на овамо. Но, то би била нека друга тема.

Тема која је горућа, и која на најбољи начин осликава СВУ трагедију живота у којем смо, јесте тројака. Прва је СМРТ, друга је пристајање на СМРТ, трећа је изругивањеСМРТИ!

Смрт, смрт и смрт! – то је реалност којој се смејемо и које се плашимо. Наставимо…

Прва СМРТ јесте добила свој лик – лице малог Душана. Борца који није победио. Друга тема, пристајање на СМРТ, јесте добила своју законску ратификацију. Нашу децу НЕЋЕМО лечити у иностранству! Нека цркну овде! Ипак, имаћемо две геј параде и, трошак од 1.400.000 евра, за то није велик!

Не, живот малог Душана је превелики трошак, парада гејева јесте прихватљива. Да, то су посланици изгласали, а томе се није ни зачудити, јер су управо, два хомосексуалца, својим „влажним“ пољупцем у скупштини Републике, отпочели овогодишњу параду Поноса. Намерно не стављам то под наводнике! Јер то јестеПОНОС наше земље. Мали Душан, није. Транссексуално створење у ношњи, јесте. Тако је, земљо моја! Ти си бирала, ти подносиш, теби је то прихватљиво!!!

Трећа, и најтужнија тема јесте изругивање самој СМРТИ! Да, још се тело малог Душана није ни охладило у Барселони, а већ се старлета изразила како његов живот, последично томе и његова смрт, јесу „смарање“ за њу. И сада, дрвље и камење на њу. Да, у свом праведничком гневу, маси је опет промакла права увреда. А, права увреда јесте то, да је та информација уопште и дошла до наших ушију! Како је могуће да старлетино мишљење буде толико битно да би нација чула за њега? Зар заиста живимо у таквој држави где се мишљења старлета преносе путем медија са националном фреквенцијом?

На ово питање, одговор је дошао такође ношен националном фреквенцијом. Створење из Задруге, направило је шалу на рачун светитељке Милице Ракић – тог невиног лица нашег страдања, у бомбардовању наше земље.

И, опет, маса је гневна. И, опет, маса пропушта прилику да види. Та, није то створење криво. Оно је само покушало да направи виц. Покушало је да буде духовито. Оно што је заиста трагично јесте: 1.) да је заправо мислио да би то било духовито, 2.) да је та увреда одјекнула Србијом путем националне фреквенције и 3.) да нико, али НИКОништа, по том питању, није рекао – урадио!

Није овде ствар лоше духовитости, или саме смрти детета. НЕ! Овде је заправо питање што је такво једно пљување светиње сасвим дозвољено, и духовито, и пожељно… у доказивању нашег јевропејског квалитета. Не верујете? Погледајте само краљицу овогодишње Параде! Зар не носи нашу народну ношњу? Симбол страдања наших прамајки од сурове руке сваког завојевача – Угара, Аустријанаца, Немаца, Бугара, Усташа… – и, уместо да поштујемо тај спомен на наше прамајке, ми дозвољавамо да се… ето, у име јевропејских интеграција, малко по шипци, у тој ношњи, али не тог пола, поиграмо! И, то је ПРИХВАТЉИВО???

Зашто онда шала о нашој светитељки Милици Ракић, не би била прихватљива?

Схватате ли логику сада?

МИСЛИТЕ О ТОМЕ!!!

Јереј др Угрин Поповић

 http://vidovdan.org

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*