Jeromonah Atanasije: O krsnoj slavi

0

Prvohrišćanska je vera, od Boga nam dana i od Svetih Apostola predana, da slavimo Boga i Njegove Svetitelje. Slavljenje Boga i Božjih Ugodnika: Anđela, Alostola, Proroka, Mučenika, Svetitelja. Prepodobnih i svih Pravednika, jeste naš hrišćanski pravoslavni životni stav kojim ispovedamo veru svoju i pravi cilj i smisao našeg ljudskog života ovde na zemlji i u večnosti. Jer ko slavi Boga i Božije Svetitelje, taj slavi istinsku i večnu slavu čovekovu u Bogu Živom i Istinitom, i taj onda neće slaviti nikakve lažne bogove i prolazne i smrtne ljude ovoga sveta. Ko slavi Boga i Božje Svece, kao prave i istinite, besmrtne ljude, koji iz ovog prolaznog i smrtnog života Bogom Živim pređoše u život večni i besmrtni, taj će se i sam slavom Božjom proslaviti i Bogu i Svetima upodobiti, jer će od Boga biti zajedno sa Svetima proslavljen u večnom Carstvu Nebeskom.

Tako su Boga i Njegove Svete slavili hrišćani još od samog početka, i zato su mnogi od njih i sami Sveci postali. To nam pokazuje i svedoče već prvi hrišćanski Mučenici, koji su za slavu Božju i same svoje živote položili. Tako, na prnmer, Sveti Mučenik Karp (koji se slavi 13. oktobra), pred neznabošcima i bezbožnicima onoga doba, nije hteo da slavi lažne bogove, nego samo Hrista – jedinog Istinitog Boga, pa je zato govorio ondašnjim vlastodršcima: „Istiniti bogopoklonici, koji se po božanskoj reči Hristovoj klanjaju Bogu u duhu i istini, upodobljavaju se slavi Božjoj i postaju zajedno sa Njim besmrtni, jer se još sada pričešćuju večnim životom kroz Hrista Logosa, dok se oni koji služe lažnim bogovima upodobljavaju nnštavilu đavola i sa njime propadaju u pakao“. Stoga i mi, pravoslavni hrišćani, od samog Gospoda Hrista primivši svetu veru i sveti zavet, slavimo i proslavljamo Boga i Njegove Svete Ugodnike i Besmrtnike: Presvetu Bogorodicu, Svete Apostole i Mučenike, Svete Oce i pravednnke, i tako ovim slavljenjem Boga i Svetitelja, koje je sam Bog proslavio zato što su i oni Boga proslavljali, i mi zadobijamo večnu slavu Božju i nasleđujemo život večni.

Ovo drevno hrišćansko sveto predanje o slavljenju Boga i slave Božje u Svetima, primili smo i mi Pravoslavni Srbi od Svetih Ćirila i Metodija i od Svetoga Save. Zato i slavimo svake nedelje i svakog praznika Hrista Boga i Spasitelja našeg i Njegovu Presvetu Bogomater, i svete Anđele i Svetitelje Božje. Slavimo ih najpre zajedno sa celom Crkvom Božjom, u svojoj parohiji i svome hramu, kada naša parohijska crkva ili naš manastir slavi svoju Hramovnu Slavu, to jest svoga Svetitelja kao svoga Nebeskog Zaštitnika, koga istoga dana slave i svi pravoslavni hrnšćani u svetu. Otuda sveta Slava, kao opštehrišćansko i svecrkveno slavljenje Boga i Božjih Svetaca, nije samo srbski običaj, jer Slavu slave i svi ostali pravoslavni u svetu. Ali Sveti Otac Srbski, Sava Ravnoapostolni, dao je nama pravoslavnim Srbima i jednu posebnu srbsku domaću Slavu – naše Krsno Ime, to jest blagoslovio je našu srbsku porodičnu Slavu: da svaka srbska porodica, svaka kuća i domaćinstvo slavi onoga Svetitelja na čiji su dan naši pretci i praoci primili Hristovu veru i krstili se u ime Svete Trojice. To je, dakle naša srbska Krsna Slava ili Krsno Ime, za koje naš verni narod sa pravom kaže: „Ko Krsno Ime slavi, ono mu i pomaže“.

Naša Krsna Slava, koju slavimo posebno u svakom domu i svakoj porodici (ako se nismo odrekli vere Hristove i imena Srbinovog), molitvama Svetoga koga slavimo oživljava u nama i dušama našim svetu i svetlu uspomenu na onaj dan kada smo se svi porodično krstili i hristijanizovali, kada smo se i naši pretci i mi za njima verom i krštenjem u Hrista uhristovili i ohristovili, kad smo se ucrkvili i ocrkvili, da bi se obožili i obesmrtili, kako to lepo veli naš novi ugodnik Božji Otac Justin. Slaveći našu domaću Slavu, mi ne prestajemo slaviti i svoju crkvenu, hramovnu Slavu zajedno sa svojom braćom parohijanima, i to je naša zajednička sveta Preslava. A kada slavimo svoju domaću i porodičnu Slavu, ne slavimo je opet sami u kući, niti samo u kući, nego najpre sa ostalim pravoslavnim hršićanima u Crkvi. na zajedničkoj svetoj Službi, svetoj Liturgiji, gde su prisutnn i svi Božji Anđeli n svi Sveti, i gde se spominju svi naši živi i upokojeni, pa tek onda i u domu svome. I opet u domu ne slavimo je sami, nego u zadruzi i zajednici sa svojom porodicom, sa svojim bližnjima i srodnicima, sa susedima n prijateljima, i sa svakim namernikom Božjim koji nam tog dana dođe u dom, makar bio i prosjak i ubožjak, pogotovu on. Jer je i on, kao i svaki čovek slika Božija i brat Hristov i naš. I prvi hrišćani su na sličan način slavili Slavu kao što i mi danas slavimo i kao što naši sveti Manastiri i Crkve danas slave: posle završene svete Liturgije u hramu svi prisutni idu za jednu zajedničku trpezu ljubavi: svi se zajedno sa sveštenikom pomole Bogu, uz svetu vodicu, sveću i tamjan, zatim se blagoslovi sveto Žito i prelomi i prelije vinom sveti Kolač, i onda se pomenu svi naši srodnici na zemlji i na nebu, pa se onda, uz ljubljenje i molitvene želje i čestitanja, svi zajedno uteše za opštom trpezom, onim što je Bog dao i domaćin spremio. A sve to se čini u Slavu Božju n u čast Svetoga čiji se sveti spomen toga dana slavi.

Slavljenje Boga i Njegovih Svetitelja, i u drevnoj hršćanskoj Crkvi i danas u čitavom Pravoslavlju, neodvojivo je od zajedničke svete Liturgije u hramu i od zajedničarenja svih vernika u svemu onome što je Božje i što je od Boga blagosloveno: u zajednnici u veri i istini, u blagodati i ljubavi, u svetom postu, pokajanju i Pričešću, u blagoslovu zajedničkog jela i pića, u međusobnom poštenju i pomaganju, u bratskoj zajednici sa Hristom i sa svima Svetima. Jer Crkva Božja Pravoslavna i nije drugo do zajednica svih u Hristu Bogočoveku, u Njemu koji je „Prvenac među mnogom Braćom“, a Braća su Njegova pre svega Svetitelji, a onda sa njima i svi mi, Njegovi i njihovi svečari, koji smo zato i pozvani od Boga da budemo sveta braća i Sabraća Hristova, sinovi Božji po blagodati u Sinu Božjem po prirodi, kako veli Sveti Atanasije Veliki.

Sveta Krsna Slava upravo i ima taj smisao n značaj: da sve nas okupi i sjedini u jednu pravu bratsku Hristovu zajednicu, u svetu Crkvu kao sabor Božiji, kao sabranje dece Božije, te zato Krsno Ime i slavimo u slavu Božiju i u čast Svetnh, na naše spasenje i oboženje, na očovečenje i ohristovljenje, na bogougodno združenje i sjedinjenje sa njima, našim Slavama, i preko njih sa Hristom, našom večnom i neprolaznom Slavom.

Stoga se na svakoj domaćoj i crkvenoj Slavi peva ova bogomdana pesma Crkve naše, pravoslavna himna svake Krsne Slave, koja nam najbolje kazuje smisao i značaj naše svete Slave:

„Danas nas blatodat Svetoga Duha sve sabra, i svi sa Krstom Hristovim na sebi govorimo: Blagosloven Koji dolazi ( Hristos i Svetitelj ) u ime Gospodnje; Slava Bogu na visini!“

Jeromonah Atanasije

Izvor: Svečarska žitija – Ava Justin Popović, izdanje manastira Hilandara

POSTAVI ODGOVOR

*