Још пре Немањића, ова српска династија дала је првог цара

0

Прилично је чудно што се од свих српских династија и владара у Србији и њеним школама историја учи тек од владавине Стефана Немање. Где су били Срби пре средњег века? Ко су били српски владари и које су титуле носили?

prvi srpski car

С тим у вези, Српски академски круг посветио је интересантан текст свима онима које занима старија српска историја. Изненадиће вас чињеница да смо имали чак 6 царева и да Душан Силни није био први српски цар!

О српским владарима и великашима који су ранијим вековима постављали темеље српској држави веома мало се зна ван уског круга историчара. Мало ко је чуо за Јована Владимира, првог српског свеца, или Михајла, краља Дукље и првог српског краља. Међу заборављеним јунацима српске средњовековне историје је и његов син, Константин Бодин.

Према Константину Порфирогениту (10. век) и његовом делу „О управљању царством“ све до краља Стефана Првовенчаног, владар Срба називан је старцем или жупаном.

Међутим, новооткривени печат из истамбулског археолошког музеја сведочи да је Константин Бодин, српски владар из друге половине XИ века, носио краљевску титулу. Бодин је био син првог српског краља – Михајла, па се намеће мишљење да је титулу задобио правом наследства. Међутим, овакве привилегије је могао да одреди само византијски цар и оне нису део наследне традиције. Како је онда овај српски владар постао краљ?

Zetski kralj Mihajlo, otac Konstantina Bodina: ktitorski portret iz crkve Sv.Mihajla u Stonu, XI vekЗетски краљ Михајло, отац Константина Бодина: ктиторски портрет из цркве Св.Михајла у Стону, XИ век

Михајло Војислављевић је крунисан 1077. године, за шта је добио потврду од папе Гргура VII. Средиште српске државе тада је било нешто јужније од простора на коме се касније уздигао Стефан Немања и његови наследници, у области Дукље или Зете.

Његовог сина Бодина уважавали су сви, а његов утицај и углед у царству био је велик. Хроничари овог века сведочили су овако:

“Прве године његовог царства народ Срба, крену да потпуно освоји Бугарску… Истакнутији људи бугарске замоле Михајла, који је био владар, да им помогне и с њима се удружи и да им свога сина да га прогласе царем Бугарске и да се тако ослободе превласти и окрутности Ромеја. Он им се радо одазове и сабравши 300 својих људи предаде их своме сину Константину, званом и Бодину и пошаље их у Бугарску… И наста страшна битка и још страшнији пораз Ромеја.”

Након велике победе, Бодин је проглашен у Призрену за цара, под именом Петар III, у покушају да се обнови Самуилова држава која је срушена пола века раније. У почетку је имао успеха. Његова војска је освојила Скопље и Ниш. Међутим, показало се да побуњеници немају довољно снаге да се дуготрајно супростављају византијском цару. У бици код Пауна на Косову Бодин је поражен, заробљен и одведен, најпре у Цариград а потом у Антиохију. Међутим, успео је да се ослободи и врати у своју престоницу Скадар. Политику је ипак променио и византијском цару више није, макар јавно, одрицао послушност.

Mapa ranosrednjevekovnog BalkanaМапа раносредњевековног Балкана

Највећи непријатељ Византије у том периоду су били Нормани, предвођени неустрашивим Робертом Гвискардом. Алексије И Комнин је уврстио Бодинов одред у своју војску. Гласине о приступању Бодинових трупа, истих оних који су потукли Византинце у Бугарској, значиле су подизање морала византијској војсци и веће шансе у даљем ратовању. Као награду за верност и помоћ српске војске Константин Бодин је проглашен за краља.

Овај податак нам потврђују и каснији догађаји. Почетком XIII века жупан Стефан Немањић и његов брат Сава траже краљевску круну од римског папе Хонорија III. Папа је прихватио њихов захтев па је средњи Немањин син постао Првовенчани краљ. У свом захтеву, Сава и Стефан Немањић истичу да им право на круну припада још од „првог отачаства краљевства“, која се зове „велико краљевство од прва“. Немањини синови, дакле, указују да је Србија већ била краљевина, те да је титула коју траже припадала њиховом претходнику – Константину Бодину.

Касније је титулу српског цара, после цара Бодина и цара Душана Силног носило још четворо српских владара: Цар Урош Нејаки, Цар Симеон Синиша, Цар Јован Урош и Цар Јован Ненад. Дакле, укупно 6 српских царева.

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*