Јосиповић: „Милановићеве изјаве су примитивне, не одобравам их“

0

Изјаве Зорана Милановића су део примитивне и неодговорне предизборне тактике, каже бивши хрватски председник Иво Јосиповић.

Јосиповић свог некадашњег блиског сарадника Милановића описује као интелигентног човека са највишим дометима у политици, али наводи да због његове нарави никада није било лако сарађивати са њим.

Kако гледате на испаде Зорана Милановића, који је на састанку са хрватским бранитељима Србе назвао „шаком јада“, а БиХ „биг шит“?

– Не одобравам те изјаве Милановића, мислим да су део примитивне и неодговорне предизборне тактике. Реч је о човеку који претендује да буде премијер и морао би да зна да његова реч носи посебну тежину.

Блиско сте сарађивали са њим, победили сте на председничким изборима као кандидат његове странке. Да ли сте такве изјаве очекивали од њега?

– Он је врло интелигентан човек са капацитетом за највише домете у политици, није никада било лако сарађивати због његове нарави, али све више видим и због система вредности који су нам се све више удаљавали. Уосталом, то је и разлог зашто се нисам након престанка мандата вратио у СДП. Заправо, рекао бих да сам жалостан кад видим какву политику већ дуже време води СДП са својим председником на челу. Ако мислите да ми је, као социјалдемократи који у СДП-у има много пријатеља и драгих људи с којима дели вредносни систем, била лака одлука да се не вратим у СДП, љуто се варате… Али развој догађаја показује да сам био у праву.

Милановић је у Србији био познат као антифашиста и умерен хрватски политичар. Зашто се сада сетио да му је деда усташа?

– Милановић никада није престао да буде антифашиста. Само, данас је његов политички интерес, барем како га он види и спроводи, испред неких политичких ставова који су му некада значили. То што се баш сад сетио деде усташе очито је предизборни покушај да укњижи неки бод на супарничком терену. Иначе, сама чињеница шта је коме био деда или отац у Другом светском рату није нешто што би било кога спречавало да буде антифашиста, миротворац и мудар политичар. Али ако се након толико времена сетио да ту чињеницу да изнесе у јавност, онда вероватно за то постоји и неки политички мотив.

Утисак је да се по проусташким изјавама посебно истиче Миро Kовач. Да ли се слажете са тврдњама бечког „Стандарда“, који га је назвао подстрекивачем?

– Морам признати да изјаве министра Kовача више препознајем као кавгаџијске него као проусташке. Нажалост, он је један од оних политичара који споровима какав је онај о надлежности за ратне злочине не приступају рационално. Њему очито није до решења проблема, него до кавге која има примарно унутарполитички мотив.

Јасно је да је кампања у Хрватској, али да ли националистичке изјаве и напади хрватских министара и политичара на Србију заиста могу да им донесу гласове хрватских грађана?

– Мој глас сигурно неће добити они који подстичу међунационалне и међудржавне сукобе. Али у делу јавности такве изјаве могу, нажалост, изазвати симпатије. И у Србији има политичара који распирују сукобе и нетрпељивост према Хрватској, који кокетирање с усташтвом на хрватској сцени прате четниковањем.

Kако вам изгледају реакције политичара из Србије?

– Kако чије. Има умерених и разумних, има и оних који су као огледало наше политичке сцене. И није реч увек само о реакцијама из Србије. Има случајева у којима се сукоб иницијално генерише у Србији.

Од хрватских званичника стижу оптужбе да је политика Владе Србије наставак оне из деведесетих година.

– Не мислим да се у Србији води добра политика према суседству, па ни према Хрватској. Али не бих рекао да данас ико релевантан планира освајања како је то било деведесетих. Надам се да се не варам и да ће тако и остати.

На чијој страни је ЕУ?

– ЕУ се неће превише мешати у наше вербалне ратове. Биће упозорења, али снажнији ангажман не очекујем ако не дође до неког драматичног заоштравања односа.

Kо онда може спасти односе Србије и Хрватске?

– Мудри политичари из Хрватске и Србије. Немудри политичари су их урушили, они други то морају да поправе. Лично, осим сталним апелом на оне који имају моћ одлучивања да се уразуме, не могу пуно помоћи. Али с поносом се сећам позитивних помака које смо учинили председник Тадић и ја.

Време је за сусрет Kолинде и Николића

Kако вам сада изгледа онај сусрет Вучића и хрватске председнице Kолинде Грабар Kитаровић на мосту на Дунаву?

– Сваки сусрет је добродошао, па и ако није имао нарочити садржај, као што је било с тим сусретом. Од њега није било штете. Мислим да је крајње време да се председница Грабар Kитаровић и председник Николић, те ускоро и наш нови премијер и господин Вучић нађу и коначно крену озбиљно решавати старе и нове проблеме.

 

 

Блиц

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*