Јован Гајић: Симбол трајања народа

0

Наш народ данас врши свету дужност за будућа поколења, као што су наши стари вршили за нас. Свестан да је достојан потомак косовских мученика, он греде стопама њиховим И будућа поколења, деца и унуци наши ради чије будућности и наши стари и ми сада понесмо страшан крст страдања сећаће се ових дана, као што се ми сећамо Видовдана. 

Ово је део уводника из „Српских новина”, службеног гласила Краљевине Србије, штампаних на Крфу пре тачно сто година.

Мада је земља била под окупацијом, она није капитулирала, тако да су на Крфу радиле све њене институције – влада, скупштина, државна штампарија. Обележавани су и празници, а то посебно важи за Видовдан, који је у Краљевини Србији и пре рата био државни празник. Зато је, мада у ратним околностима и далеко од отаџбине, Видовдан пре тачно једног века и те 1917. обележен свуда где је било нашег народа – на Крфу, тадашњем седишту српске државе, на Солунском фронту (где је тих месеци владало затишје), међу нашим ђацима, студентима, исељеницима у Француској, Великој Британији, САД…

Видовдан је као празник први пут свечано обележен 1889. године, поводом великог јубилеја – 500 година од Косовске битке. Централна свечаност одржана је у Крушевцу. Мада су Обреновићи славили Видовдан и давали му на значају, као државни празник установљен је доласком династије Карађорђевић на престо.

И у Краљевини Срба Хрвата и Словенаца, створеној 1. децембра 1918, Видовдан је био државни празник, прилика да се истакне државно јединство. Београдска штампа је објављивала извештаје о прославама Видовдана у Загребу, Љубљани, Сплиту, Сарајеву…

Пре деведесет година „Политика” је, у броју од 29. јуна 1927, уз констатацију да је „Видовдан  јуче свечано прослављен у целој земљи”, објавила да је празник обележен  војничким свечаностима у свим местима где има војних јединица, богослужењима у свим богомољама, предавањима у школама… „На Бањичком брду, иза касарне 18. пешадијског пука ’Сувоборски’, приређене су поподне велике свечаности, на којима су узели учешће Народна скупштина, влада, грађанске и војне власти, цео дипломатски кор, сви родови наше војске и преко четири хиљаде душа из грађанства”, известила је „Политика” о празновању у престоници.

Ипак, и поред свечарског тона, из новинских текстова се могло закључити да се држава суочава са бројним политичким и националним проблемима. Тако је у извештају из Загреба наведено да су поводом Видовдана државне заставе истакнуте само на најважнијим (јавним) установама, а да му грађанство није придавало нарочит значај.

Десет година касније, јуна 1937, Видовдан је прослављен у знатно другачијим околностима. Држава је у међувремену променила име у Краљевина Југославија, а њен утемељивач краљ Александар Карађорђевић убијен је у атентату три године раније. Европа је била у великим превирањима: у Шпанији је беснео грађански рат, нацистичка Немачка и фашистичка Италија биле су све јаче и утицајније, а Велика Британија и тада наш главни савезник Француска у дефанзиви. Власти Краљевине Југославије настојале да воде избалансирану политику, што се одразло и на „ишчитавање” симболике Видовдана. Тако је поводом празника у „Политици” од 28. јуна 1937. објављен уводник у коме се поред осталог каже: „Народни култ појма државе не огледа се само у видовданском народном епу, већ у целокупној нашој поезији и народном животу. Али у видовданском епу на специфичан начин огледа се култ према отменом. Видовданским косовским епом народ је исклесао тип високог осећања према појму државе и државних функционера.”

У годинама непосредно после Другог светског рата и промене режима, Видовдан је са јавне сцене збрисан налетом новоустановљених празника, у складу са владајућом идеологијом. Тек касније, спорадично, у новинским културним рубрикама, Видовдан је помињан у контексту симболике коју је носио, или у склопу подсећања на историјске догађаје који су се одиграли 28. јуна, у различитим епохама.

Видовдан је као верски празник свечано обележаван у окриљу Српске православне цркве, а опстао је и обичај да тога дана ученици добијају ђачке књижице и сведочанства о завршеном разреду.

Крајем 20. века, са поновним буђењем националне свести, овај датум поново добио на значају. У историји и колективном сећању остала је упамћена свечаност на Газиместану одржана 28. јуна 1989. године, поводом обележавања 600 година од Косовске битке, на којој је говорио председник Председништва СР Србије Слободан Милошевић. Према неким проценама, тог дана на Газиместан се слило чак два милиона људи, а Милошевићев говор том приликом многи су касније „ишчитавали” као најаву ратова који ће деведесетих година разорити Југославију.

Иначе, по „државном календару” Републике Србије Видовдан је уврштен у празнике, али не као нерадан дан. Обележава се у спомен на Косовску битку, али представља и сећање на погинуле у свим ратовима. Бој на Косову у колективном сећању српског народа симболизује слободу, отпор туђину, неговање патриотизма, националног бића, витештва и херојства.

Државна церемонија у Крушевцу, парастос на Газиместану

Председник Србије Александар Вучић предводиће државну церемонију полагања венаца и одавања државних и војних почасти поводом обележавања 628 година од боја на Косову. Церемонија ће бити одржана код Споменика косовским јунацима у центру Крушевца, а организатор је Одбор Владе Србије за неговање традиција ослободилачких ратова у сарадњи са Градом Крушевцом.

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић присустоваће данас светој архијерејској литургији у манастиру Грачаница, као и додели

медаља „Мајка девет Југовића”. Ђурић ће у 13 сати присуствовати парастосу косовским јунацима на Газиместану, најављено је из Канцеларије за КиМ.

Литургију и парастос служиће партијарх српски Иринеј.

Видовдани за историју

1389 – Косовска битка

1876 – Почетак српско-турских ратова

1914 – Сарајевски атентат

1919 – Склапање Версајског мира

1921 – Проглашење Видовданског устава

1948 – Резолуција Информбироа

2001 – Изручење Слободана Милошевића Хашком трибуналу

2006 – Пријем Црне горе у Уједињене нације

Политика

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*