Јована Глигоријевић: Случај Огњановић или епилог једног медијског линча

0

ШТА БРАЧНИ ПАР ОГЊАНОВИЋ ИМА ОД ТОГА ШТО СУ ОБОЈЕ ОСЛОБОЂЕНИ ОПТУЖБИ ДА СУ ПОКРАЛИ НОВАЦ НАМЕЊЕН (УЗАЛУДНОМ) ЛЕЧЕЊУ ЊИХОВЕ ПОКОЈНЕ ЋЕРКЕ? НИШТА. НЕМА ТЕ СУДСКЕ ОДЛУКЕ КОЈА МОЖЕ ДА ИХ ОСЛОБОДИ УСПОМЕНА НА МЕДИЈСКО ИЖИВЉАВАЊЕ КРОЗ КОЈЕ СУ ПРОШЛИ

Сећате ли се Огњановића? Једно време су били у свим медијима, на готово свим насловним странама, а онда су таблоидни лешинари нашли неке нове жртве. Јуче (20. септембра) поново су осванули у медијима. Овог пута без насловних страна и громопуцателних наслова. Појавила се тек мала вест да су ослобођени оптужби за проневеру новца који је сакупљен за лечење њихове ћерке Тијане, која је, нажалост, преминула пре две године.

„Обавештавамо вас да је након спроведене истраге која се у Вишем јавном тужилаштву у Београду водила против Небојше и Јелене Огњановић због извршења кривичних дела преваре и прања новца те детаљног и свеобухватног разматрања резултата истражног поступка, Тужилаштво донело одлуку о одустанку од даљег кривичног гоњења осумњичених“, наводи се у саопштењу Вишег јавног тужилаштва у Београду: „Разлог је тај што из доказа који су прикупљени током истраге не произлази оправдана сумња која је неопходна да би оптужница била подигнута.“

Најтачнији наслов уз вест о ослобађању Огњановића дао је портал „Инсајдер“: „У медијима осуђени, истрага показала да нису криви“. Наравно, мародерски део медијске сцене, онај који је читаву хајку на Огњановиће покренуо, покушава да се опере насловима попут „Недореченост закона спасла Огњановиће“ или „Невладине организације траже објављивање свих докумената о рачунима Огњановића“. Невладине организације о којима је реч су неке две за које нико није чуо, извесни Центар за истраживање корупције и Центар за отворени дијалог.

Просто да се човек запита: који сте, бре, ви? Не само поменуте НВО, него и медији. Ако овде још има имало остатака правне државе, онда одлуке тужилаштва и суда не би требало коментарисати. У правној држави њихова је задња. Какви медији, какве НВО, какви бакрачи…

Све је, добро се сећамо, почело од једног таблоида који је у време хајке на Огнајновиће био познат по рекетирању оних за које се процени да имају новца (има о томе и писаних и снимљених признања бивших уредника и директора). Нема доказа да су ове две ствари у директној вези, али ето, тако је било у то време.

Делу јавности било је непојмљиво да су таблоиди у стању да малтретирају родитеље који тек што су сахранили дете и да их пропитују где су паре сакупљене за лечење. Колико се сећам, новинарка, тј. „новинарка“ која је гурала причу трабуњала је нешто о јавном интересу и праву грађана који су дали паре да знају шта је с њиховим новцем. Па су се разни паметни досетили да преко Фејсбука и других канала траже од Огњановића да преусмере новац за другу болесну децу. Уместо тога, Тијанини родитељи одлучили су да новац намене реконструкцији једне дечје клинике и куповини дијагностичких апарата. Ни то није задовољило стрвинаре, па су почели да испитују критеријуме на основу којих су Огњановићи донели одлуку.
Мени лично, та ствар је изгледала кристално јасна, а и сама Јелена Огњановић је говорила нешто слично: како оценити, од толике болесне деце, коме је новац најпотребнији? Како спасти једно дете и како одабрати које ће то дете бити, а другу децу лишити шансе за оздрављење? Уместо тога, новац су дали болници, како би се лечила сва тренутно и у будуће оболела деца.

Но то је само мој сасвим лични став. Суштина је у следећем: постоје у животу и у друштву јако компликоване ситуације, када није лако донети одлуку ни заузети чврст, црно-бели став. Претешко је, заправо, уопште мислити и закључивати о ситуацији у којој су се нашли Огњановићи.

Имали су тешко болесно дете. Уз тешке муке скупили су новац за лечење. Лечење није успело. Дете им је умрло. Новац је припадао Тијани, а они су га наследили. Законски, припао је њима, да са њим чине шта им је воља. Читава се та нељудска халабука дигла само зато што је неко, ко има моћ да му се глас далеко чује, узео себи право које нема. Право да гура нос у рачуне и новчанике људи којима је управо умрло дете.

Неко је у овој причи монструм. Или Огњановићи, који су, како су их „медији“ оптуживали, покупили паре са рачуна мртвог детета, или они који су их лажно оптужили (и осудили) за то. Тужилаштво је своје рекло: не постоји оправдана сумња. Пажљиво читајте: Огњановићи нису ослобођени у недостатку доказа. Траг новца није тешко испратити, нарочито кад све иде преко рачуна. Дакле: не постоји сумња да су починили икакво кривично дело.

Међутим, шта брачни пар Огњановић има од тога што су обоје ослобођени оптужби да су покрали новац намењен (узалудном) лечењу њихове покојне ћерке? Ништа. Нема те судске одлуке која може да их ослободи успомена на медијско иживљавање кроз које су прошли.

Медије који су их уваљали у катран и перје могу само да питам: је ли било вредно? Јесте ли се накупили пара од кликова и продаје новина? Да нисте доштампавали тираже док сте заривали зубе у вратове Јелене и Небојше Огњановића?

Одговор на сва ова питања је: наравно да не. Чему онда све ово, лажне колеге, запитате ли се икад?

 

 

НСПМ

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*