Јово Бакић: Мафија или држава

0

Увек треба обратити пажњу на изјаве властодржаца, јер они сами неретко открију шта их жуља

да желите да утврдите ко је нешто учинио, увек полазите од тога коме одговара оно што се десило. Примерице, уклањање објеката током постизборне ноћи у Херцеговачкој улици одговарало је власти Александра Вучића, јер их није могла правним путем уклонити до 1. јуна, када је, према уговору с арапским инвеститором, морала то да учини. Такође, када се „терористи из Србије“ појаве на дан избора у Црној Гори, а њена полиција наводно спречи државни удар, јасно је да то одговара искључиво властима, јер се о томе на телевизијама трубило васцели изборни дан, па су црногорски националисти у страху од државног удара изашли да гласају „за Мила“, иако бар некима од њих није драго што живе у мафијашкој држави.

Осим тога, увек треба обратити пажњу на изјаве властодржаца, јер они сами неретко открију шта их жуља. Примерице, када Александар Вучић каже да је њему требало дати багер, па да руши дању, јер је проблем тобоже само у томе што је „комплетни идиот“ из „врха градске власти“ ноћу рушио „бесправно подигнуте три бараке“, онда је јасно да он минимизира оно што се догодило, док истовремено спрема жртву својих људи. Потом одуговлачи, па полиција не одговара на ионако одоцнеле упите тужилаштва, како се жртва не би ни поднела.

Но, осим ових примера, посебно је занимљиво анализирати изјаве председника владе Србије о мафијашким дешавањима око спорта. Тако је 29. децембра 2014. у вези с проблемима у фудбалу говорио: „Немам снаге да се борим с тим. Признајем пораз, мислим да је једино решење за српски спорт приватизација (…) Немоћан сам то да решим, јер сам потпуно сам по том питању. Нико не сме да им каже ништа, јер се сви плаше шта ће неко да им каже на следећој утакмици.“ Другим речима, држава је посредством свог најмоћнијег човека признала да је мафија јача од ње. Изгледало је то као поразно и тужно сведочанство о вишку страха и недостатку политичке воље да се мафија из спорта спроведе у затвор.

Ових дана је, међутим, Александар Вучић, поводом убиства једног од вођа „Партизанових“ навијача дао нову и другачију изјаву: „Сви који мисле да убијају по Србији, осетиће жестоку песницу државе. Почистићемо све, ма колико ће тешко бити, то су опасни људи који имају везе и са страним обавештајним агенцијама. Биће – или ми, или они, али ја вам кажем да ће држава победити (…) Па да видим ко ће од полицајаца и специјалаца да седи по њиховим јахтама и вилама да прави бизнис.“

Шта се променило за непуне две године? Само то што је један од најзлогласнијих вођа навијача – речито је да је некоћ предводио „делије“ са севера, а онда се преселио на „Партизанов“ југ – један од оних који је оптуживан и правоснажно осуђиван на затворске казне (није их, сиромах, издржао пошто је годинама боловао), због трговине дрогом и ношења оружја, страдао у мафијашком обрачуну. Своједобно је запањио јавност Србије која је гледала како, у друштву с двојицом мафијашких пријатеља, садистички злоставља припадника обезбеђења „Партизана“ (након што су се срдачно изљубили) и показује средњи прст безбедносној камери на стадиону. Тада председник Владе није изустио ни реч. То га није забринуло, али убиство мафијаша – који је, по незваничним сазнањима „Политике“, „чувао члана породице једног високо позиционираног политичара“ – јесте. Штавише, поручио је „полицајцима и специјалцима“ да „не седе по вилама и јахтама“ мафијаша, што сведочи да председник Владе има сазнања да неки државни службеници то чине. Ако је тако, зар не би било логично да државни органи, тј. унутрашња контрола у полицији, уради свој посао без помпе, те да овај друштвени талог пребаци с јахти и из вила у затвор? Уместо тога, председник Владе је у ствари упозорио мафијаше у полицији да треба да буду опрезнији. Да ли је председник Владе мање интелигентан но што је писац ових редака мислио или се налази на челу мафије; или, можда, постоји и трећа могућност? Да ли ће га државно тужилаштво позвати на разговор? Хм, ко помену „пристојну и нормалну државу“?

У тој држави сасвим је очекивано да кандидат за првог човека СД „Партизан“, славни челник РТС-а из деведесетих Милорад Вучелић дође на сахрану убијеном мафијашу, а да фудбалери и кошаркаши носе мајице с његовим ликом, баш као што су некоћ и „Звездини“ на својим мајицама тражили „Правду за Уроша“, оног дивног дечка који је полицајцу гурао бакљу у уста, те да кошаркаши „Партизана“ одају пошту минутом ћутања великану мафијашке делатности.

После свега, разумљиво је када се „најватренијим гробарима“ не допада скандирање против председника Владе, упркос томе што је још у младости припадао „најватренијим делијама“.

 

Политика

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*