Југословенско Краљевско ваздухопловство у априлском рату – Сећање на хероје (10)

1

Главни штаб Југословенског Краљевског Ваздухопловства

Главни штаб ЈКВ, којем је задатак био да командује јединицама оперативног и позадинског ваздухопловства, све је чинио, само оно што је требало да чини није. Генерал Бора Мирковић који је командовао ваздухопловством, више је времена провео у повлачењу са једног положаја на други, него што је заиста командовао овом групацијом војске. Све је остављено Командантима бригада на знање и савест, а према инструкцијама ратног плана, који се „дотеривао“ и исправљао 2 дана пред рат, због већ поменуте издаје Владимира Крена.

У преподневним сатима 5. априла, пучиста Мирковић је наредио покрет јединица Команде ваздухопловства и евакуацију из Београда, прво у Липовичку шуму.  Око 13 сати тог дана је добио обавештење да ће сутра, 6. априла започети напад. Уколико га не буде, вратиће се у Београд, а ако га буде, правац Мачва и Јадар….

Пошто је тако нажалост и било, већ након првог удара 6. априла, око 9 сати, Бора је одлетео за Руму, односно Велике Радинце, док се остатак Команде преко Шапца упутио у Јадарску Лешницу, где је било командно место у случају рата. Додуше, док је био у Руми, наредио је 11. групи за даљње извиђање да полете за Румунију и бомбардују немачке циљеве, односно аеродроме у Араду и Темишвару. Након тога, био је 2 дана у Лешници…

Већ 10. априла Бора и сарадници се селе у Бању Ковиљачу, а сутрадан за Дрињачу. И тог 11. априла у Дрињачи, престало је свако командовање нашим ваздухопловством. Оно преосталих пилота и авиона по јединицама остало је препуштено само себи и њиховом личном залагању и пожртвовању. Додуше, водио је Бора „рачун“ о једном сегменту ваздухопловства, који му је итекако требао. Били су то велики транспортни авиони и бомбардери, којим је циљ био, барем оних који „претекну“ да се докопају Никшића. А до њега ће и Бора већ стићи…

И у наредна 4 дана, од Дрињаче и Сарајева, преко Трнова и Калиновика, Гацка, Билеће и Граба, пријехаше Бора у Никшић да се стави на чело флоте од 24 авиона која је имала да евакуише државни врх из земље и наравно оно већ пословично злато.

GeneralMirkovic.jpg

бригадни генерал Боривоје Мирковић (1884-1969)

Уз овакав ангажман команданта (који се понашао као да му је једини циљ да се домогне Никшића, а вероватне и јесте то био) и дела командног кадра, уз готово никакву комуникацију именованог са јединицама на терену, уз непостојање координације летачких и наших ПВО јединица (неколико наших авиона је оборила наша ПВО), уз никако организовану службу осматрања и јављања и уз издајнике у готово свим јединицама, рекох већ негде горе, отпор коју су пружили припадници ЈКВ још више добија на значају…

Погинули припадници Команде ЈКВ

stjepanburazovic_zpse1238d3a.jpg

Пуковник Стјепан Буразовић, пилот

Стјепан је из Петриње, где се родио 1896. године. Као бивши летач Аустроугарског ваздухопловства, прикључује се војсци новоформиране Краљевине и већ следеће 1919. године постаје Командант Мариборске леталске сатније, која је учествовала у операцијама на Корушком фронту. Ипак он је све летачке и командантске дужности вршио не као пилот, него као ваздухопловни извиђач, да би тек 1940. године завршио Пилотску школу. Рат га је затекао на високој дужности у Команди ваздухопловства.

Погинуо је 9. априла у авионском удесу током лета на релацији Краљево-Лешница.

djordjenikolic_zps273f8311.jpg

Ђорђе Николић, авиомеханичар

Ђорђе се родио у Турији 23. јуна 1901. године. Као свршени аутомеханичар војни рок је служио у Аутокоманди, да би се после тога запослио у авионској радионици 6. ловачког пука у Земуну, као авиомеханичар. Априлски рат га је затекао на аеродрому у Краљеву, где је био механичар на авиону Рода, којим је пилотирао пуковник Буразовић.

Погинуо је са њим у посади 9. априла, када су из Краљева кренули за Лешницу да пренесу неку важну пошту у ратну Команду ЈКВ. Њихова Рода се срушила код села Планинице у општини Мионица.

bratislavtrajkovic_zpse5399a1a.jpg

Капетан I класе Братислав Трајковић, пилот

Братислав је рођен у Београду 24. августа 1906. године. Након завршене Војне академије ступио је у ваздухопловство где је прво постао извиђач, да би у Новом Саду завршио Пилотску школу 1933. године. Био је пилот у склопу летачке јединице Министарства војске и морнарице.

Погинуо је 13. априла 1941. године приликом немачког бомбардовања сарајевског аеродрома. Није ни стигао да полети.

milanjankovic_zpsbd2ede7e.jpg

Капетан I класе Милан Јанковић, пилот

Милан је рођен у Крушевцу 22. фебруара 1909. године. Након Војне академије бива распоређен у ваздухопловство где завршава прво школу за извиђача, а затим у Новом Саду и Пилотску школу. Био је распоређен на дужност пилота за везу у Министарству војном.

Погинуо је 13. априла приликом немачког напада на сарајевски аеродром.

Милан РАКИЋ


Повезане вести:

Југословенско Краљевско ваздухопловство у априлском рату – Сећање на хероје (9)

1 КОМЕНТАР

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*