Југословенско Краљевско ваздухопловство у априлском рату – Сећање на хероје (11)

1

Армијско и Поморско ваздухопловство

Што се тиче Армијског ваздухопловства оно није било довољно ангажовано у Априлском рату, првенствено због тога што су јединице тог ваздухопловства биле придодате као извиђачка подршка јединицама Армија на терену (КоВ).

А те Армије су биле, благо је рећи у расулу… За разлику од ваздухопловства које је своју мобилизацију спровело са готово 100% одзивом и попуњеношћу још почетком марта 1941. године, Армије КоВ-а нису биле завршиле мобилизацију, па самим тим ни концентрацију, односно стратегијски развој, тако да нису ни могле да спроводе операције планиране ратним планом „Р-41“. Тако да њима није ни било потребно ваздухопловство у таквом стању на терену. Армијско ваздухопловство је изгубило све авионе, сем једног мањег дела који је успео да прелети за Грчку. Велика већина застарелих Бреге-19 и Потеза-25, уништена је још на земљи, а један мањи део су уништили сами пилоти приликом повлачења. Три авиона су оборили Немци, а наша ПВО је оборила наша 4 авиона. Неколико је уништено у удесима, а око 27 „претеклих“ летелица је заробио непријатељ. Срећом у несрећи, ова групација нашег ваздухопловства није имала људских губитака.

Што се Поморског ваздухопловства тиче, оно је у прва 3-4 дана, без обзира на превласт непријатеља у ваздушном простору изводило нека борбена дејства. 20. хидропланска ескадрила је из Боке извела бомбардовање бродова у луки Драч, као и неколико бомбардовања италијанског бродовља у ширем рејону Барија у Италији. Нажалост, након прооглашења НДХ 10. априла, настало је расуло у редовима ове групације нашег ваздухопловства, где је добар део људства приступио новоформираном Зракопловству НДХ. Преостали, такође добар део људи је одлучио да на преосталим летелицама (хидроавионима) прелети за Грчку и прикључи се Савезницима. Од 14 посада на исто толико летелица, 2 су се срушиле током лета, 2 су оборене од стране непријатеља, док је 10 авиона са комплетним посадама дошло до Грчке, а одатле преко Крита, прелетели су за Абукир у Египту, где су се ставили на располагање Британском Краљевском ваздухопловству. Од ових 10 посада и авиона, у склопу Британских ваздухопловних снага на Блиском Истоку и Африци, основан је 2. Југословенски сквадрон и одмах прикључен  201. групи Морнаричког Краљевског ваздухопловства. Овај сквадрон је до пролећа следеће године, извео преко 800 борбених задатака, махом противподморничка дејства и извиђање акваторије. За годину дана и тих 800 летова, ова јединица састављена од југословенских пилота није имала ни један губитак у људству и техници. Због израубованих авиона, ова јединица је угашена, а људство се прикључило остатку избеглих пилота, који нису хтели да се предају Швабама у избегличком кампу у Бенини у Либији, одакле је почело да се пише ново поглавље наше ваздухопловне историје…

Позадинско ваздухопловство и транспортна авијација

Што се тиче транспортне авијације, наше ЈКВ није имало велик број изражено транспортних летелицa за превоз робе и путника, него су за ту намену, када је требало, коришћени бомбардери, односне услуге „Аеропута“ за превоз људи. Тако је и уочи Априлског рата мобилисано људство и авиони из Друштва за ваздушни саобраћај „Аеропут“. Укупно је из те фирме изузето 15 летелица распоређених у две ескадриле које су базирале на аеродрому Дивци код Ваљева. За Команданта Транспортне групе, одређен је пилот са Солунског фронта и резервни пилот нашег ЈКВ, Директор „Аеропута“ Тадија Сондермајер. Ова група је током Априлског рата имала свега неколико летова. Један део авиона је уништен на земљи, пошто у Дивцима нису имали никакву заштиту (ловачку и ПВО) од напада немачких ловаца. Срећом нису имали људских губитака. Три авиона Аеропута, типа Локид Електра су успела да се домогну Грчке, а одатле су прелетели за Египат, односно Либију.

rep-sondermajer
Тадија Сондермајер (у цивилу) и група пилота из „Аеропута“. Сви они су заједно са авионима мобилисани 12. марта 1941. године у састав Транспортне групе, на чије чело је стављен резервни потпуковник Тадија Сондермајер, иначе Директор и власник фирме „Аеропут“

Позадинско ваздухопловство пак, које је такође вршило једним делом задатке превоза људства, док је једна позадинска ескадрила ловаца у ствари Трећа ловачка пилотска школа у Мостару, са својих 7 авиона имала за задатак да штити територију Херцеговине, Далмације и Црне Горе.

Погинули припадници Позадинског ваздухопловства

sinisasinobad_zps8220d889.jpg

Капетан I класе Синиша Синобад, пилот-ловац

Синиша је рођен у Книну 1. фебруара 1910. године. Завршио је Војну академију 1931. године, а затим је прешао у ваздухопловство, где је зваршио Пилотску школу и обуку за ловца 1939. године. Априлски рат га је затекао на дужности командира у Ваздухопловној академији, одакле је одмах пребачен у 603. ваздухопловну групу.

Погинуо је 16. априла приликом прелета за Грчку, када је по једном извору због лоше видљивости ударио у планину Олимп, док је друга верзија да су га оборили немачки ловци.

dimitrijebrajevic_zpsabd15f57.jpg

Капетан Димитрије Брајевић, пилот-ловац

Димитрије је рођен 12. фебруара 1912. године на Цетињу. Након завршене Војне академије, бива распоређен у ваздухопловство, где прво постаје извиђач, да би након завршетка мостарске Пилотске школе 1939. године постао ловац. Био је распоређен у Седми бомбардески пук

Погинуо је у авиону Капрони Либечио приликом прелета за Грчку 16. априла.

danilodejic_zps539bf46f.jpg

Наредник Данило Дејић, пилот

Данило Дејић је рођен 8. априла 1911. године у Лабудском код Зворника. По завршетку Ваздухопловне подофицирске школе у Новом Саду, отишао је у Мостар где је 1935. године завршио пилотску школу.

Погинуо је 16. априла приликом прелета за Грчку у посади са Синобад Синишом.

djordjestanojlovic_zps6fbaa9a6.jpg

Мајор Ђорђе Станојловић, летач-извиђач

Ђорђе Станојловић је рођен 26. фебруара 1904. године у Београду. Завршио је Војну академију и Вишу војну академију као и припремну Генералштабну школу. У ваздухопловству је завршио обуку за летача-извиђача. Био је на дужности у Генералштабу.

Погинуо је 16. априла приликом прелета за Грчку, у Капронију у посади са Синобадом. Том приликом је погинула и његова жена која се такође налазила са њима у летелици.

danilogrbic_zpsced01ada.jpg

Капетан Данило Грбић, пилот-ловац

Данило је рођен 4. септембра 1909. године у Кореници. Након завршене Војне академије, ступа у ваздухопловство, где завршава Пилотску школу и обуку за ловца, односно курс за наставника летења. Априлски рат га је и затекао у Мостару на тој дужности.

Другог дана Априлског рата, 7. априла једна група италијанских бомбардера праћених ловцима је преко Мостара прелетела пут Сарајева. Данило је полетео у Харикену и напао непријатељску формацију. У ваздушном дуелу је био погођен, али је рањен успео да искочи из летелице и падне негде код Трнова. Међутим, пошто помоћ задуго није дошла, Данило је преминуо.

djordjecvetkovic_zps779d5fc1.jpg

Наредник Ђорђе Цветковић, пилот-ловац

Ђорђе је рођен у Рековцу 6. априла 1912. године. Завршио је Ваздухопловну подофицирску школу за авиомеханичара, а потом и Пилотску школу у Мостару, односно Ловачку у Нишу 1939. године. Априлски рат га је затекао на мостарском аеродрому као наставника летења.

Погинуо је 6. априла изнад Подгорице на свој рођендан. Задатак му је био да брани небо изнад града. Успео је у дуелима да обори две непријатељске летелице, али му је понестало муниције. Одлучио се да изведе исто оно што је тог јутра урадила група његових колега у Куманову. Вештим маневрима је избегавао ватру непријатеља, а онда када су се стекли услови, извео је „таран“ и тако оборио још једног непријатеља, али је том приликом и сам изгубио живот.

milenkomilivojevic_zpsca4f5fc6.jpg

Потпоручник Миленко Миливојевић, пилот-ловац

Миленко је рођен 14. септембра 1910. године у Севојну. Након Војне академије, у Мостару је завршио Пилотску школу и све разделе ловачке обуке и остао је у истом гарнизону да ради као наставник летења, где га је и затекао Априлски рат.

Погинуо је 6. априла изнад Подгорице, бранећи небо од напада непријатељских бомбардера. Успео је да извојује једну победу и обори непријатеља, али га је у другом дуелу оборио немачки ваздушни ас (135 победа), мајор Јоаким Минхеберг.

miladindendic_zps10541b3c.jpg

Нижи ваздухопловнотехнички чиновник IV класе Миладин Дендић, пилот

Миладин је рођен 1906. године у селу Заград код Никшића. Прво је завршио Подофицирску школу пешадије и једно време заиста радио као пешадинац, да би се јавио на конкурс за пилота бомбардера у оквиру Седмог бомбардерског пука, где га је и затекао Априлски рат.

Тешко је рањен 12. априла у близини Јабланице. По доласку у Мостар и пријему у болницу, недуго након тога је подлегао ранама.

3lsk_AMNx_zps1cf5beff.jpg

Капетан Аугуст Нежмах, пилот-ловац

Аугуст је рођен 31. августа 1901. године у Долошкој Гори у Словенији. Завршио је Коњичку подофицирску школу, да би се касније „предомислио“ и прешао у ваздухопловство. У авијацији је након завршене Пилотске школе прошао све разделе ловачке обуке, а Априлски рат га је затекао на дужности наставника летења у Првој пилотској школу у Рајловцу крај Сарајева.

Погинуо је 6. априла 1941. године, приликом непријатељског напада на рајловачки аеродром.

slobodanmihic_zpsce4cf60b.jpg

Поручник Слободан Михић, летач-извиђач

Слободан је рођен 7. априла 1914. године у Стоцу. Након Војне академије ступа у ваздухопловство и у Панчеву 1939. године завршава обуку за летача-извиђача. Априлски рат га је затекао у саставу извиђачке групе на аеродрому Смедеревска Паланка.

Погинуо је 10. априла док је бомбардовао немачку колону тенкова на путу Ћуприја-Лапово. Наиме ватра немачких флакова му је нанела повреде, и док је пилот Поручник Владо Јанковић прекинуо дејство и пожурио назад у Паланку не би ли спасао Слободану живот, када су слетели на писту за Слободана је већ било касно. Преминуо је.

Милан РАКИЋ


Повезане вести:

Југословенско Краљевско ваздухопловство у априлском рату – Сећање на хероје (10)