Југословенско Краљевско ваздухопловство у априлском рату – Сећање на хероје (5)

1

Дејства Другог ловачког пука

Друга јединица Прве ваздухопловне бригаде, био је Други ловачки пук, који је био стациониран на аеродромима Кнић и Сушичко поље недалеко од Крагујевца. Овај пук је у свом саставу имао 4 ескадриле са укупно 35 авиона-20 ловаца Месершмит Ме-109(19+1 извиђач) и 15 ловаца типа Харикен. Задаци су били дакле у оквиру задатака Прве бригаде о чему је већ писано са посебним тежиштем на ПВО територије Крагујевца, Чачка, Краљева и Крушевца, а према ратном плану „Р-41“, пук је имао обавезу и да „прискочи“ у помоћ приликом одбране Београда… 

Званично, то пук никада није учинио… Чак, због тога што Немци тада нису дејствовали у тој зони, пук није ни полетао… И када је Београд „горео“, од заповедника Фрање Пирца се очекивала наредба за полетање и прискакање у помоћ друговима који су гинули у одбрани престонице… Фрањо Пирц такву наредбу није никада издао… Неки часни пилоти га нису послушали… Након 5-6 дана, иако је пук сачувао готово све авионе, јер их Немци нису уопште нападали, Пирц је наредио да се сви авиони запале на стајанкама да не би пали Швабама у руке… Опет га неки људи нису послушали… Фрањо Пирц је после био високи часник Зракопловства НДХ… 1943. године се опет предомислио, па је пребегао у партизане… Био је и први Командант Југословенског РВ и ПВО, негде тамо до 1946…

После је био амбасадор ФНРЈ у Аргентини. Умро је мирно у Љубљани 1952. године. За у најмању руку чудне одлуке и непоступање по јасним одредбама ратног плана, који се у најмању руку могу окарактерисати као дефетизам, није никада одговарао…

Погинули припадници Другог ловачког пука Прве ваздухопловне бригаде

02_ZivicaMitrovic_2lp_01_zps1db6697e.jpg

Капетан Живица Митровић, пилот-ловац

Живица Митровић је рођен у Калуђерову код Беле Цркве 5. маја 1912. године. Војну академију је завршио 1932. године и потом ступио у ваздухопловство, где је прво завршио обуку за извиђача, да би 1940. године након завршених свих раздела обуке, постао пилот-ловац. Био је један од најбољих пилота нашег ваздухопловства, а за успешно завршено школовање, био је и награђен часовником са посветом Фабрике авиона Рогожарски. Овај сат ће нажалост бити веома битан за једну другу сврху…

Рат га је затекао на дужности пилота у Другом пуку на аеродрому Сушичко поље код Крагујевца. У јутарњим сатима 6. априла, Живица се налазио у патроли изнад Шумадије… Када је дошао у рејон Космаја видео је црни облак над Београдом, сачињен од непријатељских летелица. Пратиоцу у пару је рекао да се врати, а бази у Крагујевцу да он „оде“ за Београд… Главнокомандујући Пирц му је наредио да се врати, али га Живица није послушао… У року од неколико минута већ је био изнад главног града и улетео је у ваздушни бој, напавши формацију немачких бомбардера. Успео је да обори једну „Штуку“ и једног Месершмита из ловачке заштите бомбардера, али га је негде код Крчедина оборио наредник Вернер Петерман.

Авион је попут пламене кугле пао на земљу и експлодирао. Пошто је Живица „долетео“ из Крагујевца, било је „проблема“ око идентификације посмртних остатака, све док неко није пронашао помињани сат. На полеђини је писало: „Прваку Прве пилотске школе-поручнику Живици Митровићу-Фабрика Рогожарски 1939. године“… 

02_IvoOstric_2lp_01_zpsad69628c.jpg

Капетан I класе Иво Оштрић, пилот-ловац

Иво је рођен 29. фебруара 1908. године у Новиграду, у Каринском заливу у Далмацији. Након завршене Војне академије, ступа у Пилотску школу у Мостару, где након обуке 1933. године постаје пилот-ловац.

У априлском рату је командовао 164. ловачком ескадрилом која базирала на аеродрому Кнић. Првог и другог дана јединица није добијала никаква наређења за дејства против непријатеља, а тек 8. априла је стигло наређење да се нападне колона немачких возила која се због обилних киша заглавила у Качаничкој клисури. Иво је предводио тај напад који је по свему био успешан. Када су наредног дана поједини пилоти приметили нескривени дефетизам главнокомандујућег, потпуковника Фрање Пирца, неколицина њих је одлучила да живи неће пасти непријатељу у руке, те да авионе неће уништити на земљи. Решили су да покушају да прелете за СССР. Предводник те групе је био Иво. Полетели су 10. априла, али због магле и лоше видљивости, дошло је до судара два Харикена изнад Кнића. Тада је погинуо Иво и пилот у другој летелици, поручник Мато Момчиновић.

02_MatoMomcilovic_2lp_01_zps6beb5bae.jpg

Поручник Мато Момчиновић, пилот-ловац

Мато је био пореклом из Зенице. Родио се 18. октобра 1915. године. Након завршене Војне академије, ступио је у Пилотску школу у Мостару, где је завршио ловачку обуку и 1940. године је промовисан у звање пилота-ловца.

За време Априлског рата, био је пилот у 164. ескадрили у Книћу. Када је 5-ог дана рата стигла наредба од главнокомандујућег Фрање Пирца, да се авиони запале да не би пали непријатељу у руке, група пилота из те ескадриле, предвођена командиром Ивом Оштрићем се оглушила о наређења и полетела пут СССР-а , не хтевши да се предају непријатељу, нити да униште летелице. Међутим, због магле и лоше видљивости, дошло је до судара два Харикена, у којем су погинули поручник Момчиновић и капетан Оштрић…

02_VeljkoVujacic_2lp_01_zps85201ef4.jpg

Нижи ваздухопловно технички чиновник IV класе Вељко Вујичић, пилот-ловац

Вељко је рођен 5. јануара 1909. године у Крњешевцима. Завршио је Артиљеријску подофицирску школу и као подофицир је ступио у ваздухопловство, где је прво завршио преобуку за механичара, да би онда отишао у Мостар и постао питомцем Пилотске школе. Постао је ловац 1935. године.

Рат га је затекао на дужности пилота у 164. ескадрили на авиону типа Харикен. Аеродром Кнић код Крагујевца. Када је њихова ескадрила добила инструкцију да уништи авионе на земљи, поједини пилоти су предвођени командиром ескадриле Ивом Оштрићем решили да прелете у СССР и да тако избегну заробљавање. На дан 10. априла, када су полетели, због магле и лоших временских услова дошло је до низа инцидената, а у једном од њих је настрадао и Вељко ударивши у обронке планине Рудник.

02_MilosBajagic_2lp_01_zpse5d55b78.jpg

Капетан I класе Милош Бајагић, пилот-ловац

Милош је био пореклом из Сарајева. Рођен је 5. октобра 1906. година. Након Војне академије је завршио Пилотску школу и обуку за пилота ловца у Мостару 1936. године.

За време Априлског рата, обављао је дужност командира 163. ескадриле авиона Харикен на аеродрому Кнић код Крагујевца. Погинуо је 12. априла 1941. године, када је приликом прелета из Кнића за Ваљево, у фази слетања дошло до превртања, лома, запаљивања и експлозије његове летелице.

Милан РАКИЋ


Повезане вести:

Југословенско Краљевско ваздухопловство у априлском рату – Сећање на хероје (4)