Југословенско Краљевско ваздухопловство у априлском рату – Сећање на хероје (8)

1

Дејства и губици Четврте бомбардерске ваздухопловне бригаде

Четврта ваздухопловна бригада је као што је речено на почетку овог фељтона, била састављена од два бомбардерска пука, Првог и Седмог.

Први бомбардерски пук је имао две групе са по две ескадриле. 61. група са 201. и 202. ескадрилом је била у Давидовцу код Параћина, док је 62. група са 203. и 204. ескадрилом базирала у Бијељини. Наоружани су били Бленхајмима и задатак им је био дејствовање по немачким аеродромима, комуникацијама и јединицама у пограничној зони Румуније и Бугарске (северно од планине Балкан) и по јужном делу наше територије (Вардарска бановина). Овај пук је у прва три дана Априлског рата имао веома успешна дејства по покретима немачких трупа око Скопља, Бујановца и у Качаничкој клисури. Такође, 12 Бленхајма је полетело из Бијељине и дејствовало по немачкој Панцер дивизији код Страцина и тада су непријатељу нанети велики губици, који га ипак нису успели зауставити. Као што рекох, дејствовали су до 8. априла, а потом је аеродром Давидовац био завејан и обавијен маглом, тако да се са тог летелишта није могло дејствовати. А већ 10. априла када се магла мало разишла, било је касно за икакво дејство, јер су Швабе већ биле пред Параћином. Пилоти су кренули у повлачење за Бијељину са намером да пре тога изврше дејство по непријатељу који им је био за вратом. Међутим, на полетању су се због дубоког снега слупала два авиона, а остали су успели да се домогну Бијељине. Нажалост њихов прелет у Семберију, није остао непримећен, те је следећег дана, 11. априла, немачка ловачка авијација извршила дејство по том до тада вешто скриваном и маскираном летелишту. и уништила неколико авиона. Узрок томе је вероватно била издаја и неспособност и неке „необичне“ одлуке мајора Крсте Лозића (граниче се са издајом, али то није никада доказано, оправдано је неспособношћу), који је на командном месту наследио погинулог Команданта, легендарног Ферду Градишника (који је настрадао 8. априла). Лозић је наиме наредио да се 11. априла авиони извуку у јутарњим сатима из шуме где је оно што је преостало било добро сакривено и да се спреме за дејство 12. априла. Пилоти су се бунили и предлагали команданту да то не ради, јер ће немачки извиђачи „наћи“ авионе и дејствовати по њима. Но Лозић је био доследан свом наређењу, тако да је 16 преосталих Бристол Бленхајма, испоручено Немцима на тацну 12. априла у 6 сати. Неколико Месершмита је завршило посао кажу за 17 минута. Уништили су 15 машина, а Крсто Лозић као командант, тада није ни био на аеродрому. Претходну ноћ је „загинуо“ негде у Бијељини… Остао је само један Бленхајм, који се након тог напада винуо у ваздух и кренуо пут Никшића, где је по инструкцији требала да буде крајња тачка повлачења, али није стигао до тамо… Код Зворника га је уништила наша ПВО. Тиме је престао да постоји Први бомбардерски пук и буквално, јер је ово била последња летелица. Преживело људство пука, из Параћина и Бијељине су се пешице повлачили према Сарајеву…

Седми бомбардерски пук такође са две групе, базирао је на аеродромима Прељина код Чачка (66. група-211. и 212. ескадрила) и Горобиље (Добрић) код Ужичке Пожеге (67. група-213. и 214. ескадрила). Задатак ове јединице је било дејство по непријатељским објектима и јединицама на територији Албаније као и по непријатељским покретима на територији Вардарске бановине. Део пука који је био у Прељини је дејствовао првих неколико дана Априлског рата и то на два италијанска аеродрома у околини Скадра. Тада су уништени и важни мостови на рекама Дрим и Бојана. Такође, пук је пружао подршку јединицама наше Треће армије, која је једина и имала нека офанзивна дејства у Априлском рату, бомбардујући непријатељске покрете у Качаничкој клисури, око Криве Паланке, Куманова и Страцина. Ова пак група која је била у Пожеги, помало одсечена од света, није ни дејствовала, јер је командант Хинко Драгић, својим пилотима говорио да нису добили наредбу за полетање, а ови нису ни имали ни могли како да се информишу, јер су укинута сва комуникациона средства. За њих практично рата није ни било, док тамо негде 10/11. априла нису сазнали да им је непријатељ готово поробио земљу. Тада је један део њих из Горобиља прелетео у Прељину, оглушивши се о Хинкове наредбе, одакле су покушали прелет за СССР. Нико није успео да прелети Карпате… Сви су изгинули… Преостали су са неколико авиона одлетели за Никшић… 

Погинули припадници Првог бомбардерског пука Четврте бомбардерске ваздухопловне бригаде

gradisnik_zpsa7ecb29d.jpg

Пуковник Фердо Градишник, пилот-ловац

Фердо је рођен 1899. године у селу Велики Лешнов у Истри. Након завршене Војне академије, 1922. године ступа у ваздухопловство, где прво завршава обуку за извиђача, а потом после Пилотске школе, постаје и пилот-ловац 1925. године. Они који га се сећају и који су оставили записана сећања о овом честитом Словенцу кажу да је био један од најбољих, ако не и најбољи наш пилот између два светска рата. Да је као представник нашег војног ваздухопловства диљем Европе учествовао на ваздухопловним „утакмицама“ како су се тада звали аеромитинзи са такмичењима пилота у акробатском, навигационом и борбеном летењу. У земљи је затекао такође огромну репутацију, али је након завршених школа тактике и оператике, крајем 30-их прешао на бомбардерску авијацију на командне положаје. Априлски рат га је затекао на дужности Команданта Првог бомбардерског пука у Бијељини.

Прва два дана пуку нису издавани задаци, а пошто је Фердо наредио скривање летелица и маскирање летелишта, три дана су Немци „зврјали“ над Семберијом, али нису могли да пронађу где је Фердова јединица. Трећег дана, 8. априла, пук добија наредбу да дејствује по непријатељском покрету јединица у Качаничкој клисури. Фердо је повео своје момке и први је и дејствовао по колони тенкова на путу Скопље-Куманово. Остало је нејасно до данас, да ли је Фердо починио грешку и авион увео прениско у објекат дејства, те је ударни талас, односно експлозија бомби које је изручио на немачке тенкове оштетила Градишников авион, те се он срушио, или је то учинила ватра немачких флакова која је оборила још неколико наших авиона, но то је био крај овоземаљског живота за храброг Словенца Ферду, који за разлику од (треба рећи мањине) неких својих земљака, није „подвио реп“, него се ставио на чело својих летача у покушају да пружи отпор непријатељу.

mirovic_zps85e6ff94.jpg

Нижи ваздухопловнотехнички чиновник IV класе Василије Мировић, пилот

Василије је рођен 1. новембра 1907. године у Липову код Колашина. Пилотску школу је завршио у Мостару 1928. године, а школу гађања и ноћног летења 1931., односно 1935. године. За време Априлског рата, обављао је дужност пилота у Првом бомбардерском пуку у Бијељини.

Погинуо је 8. априла приликом бомбардовања колоне немачких тенкова код Куманова. Оборила га је немачка противавионска артиљерија.

djordjevic_zpse4b935bc.jpg

Поднаредник Слободан Ђорђевић, летач-стрелац

Слободан Ђорђевић је рођен 28. августа 1919. године у Крагујевцу. Завршио је Подофицирску ваздухопловну школу за авио механичара у Новом Саду 1939. године. Потом одлази у пилотску школу у Мостар, где завршава обуку за летача-стрелца(бомбардера) 1940. године. Рат га је затекао на тој дужности у Првом пуку у Бијељини.

Погинуо је приликом извршавања задатка бомбардовања непријатељске моторизоване колоне код Куманова. Био је у посади са Василијем Мировићем, када су њихов авион оборили немачки флакови.

jovanovic_zpsf2d9dc0f.jpg

Наредник водник Живан Јовановић, пилот

Живан је рођен у Малој Крсни 14. новембра 1908. године. Завршио је Ваздухопловну школу за авио-механичаре, а потом је отишао у Мостар у Пилотску школу, где се обучавао за пилота транспортних авиона и авиона бомбардера. Пилотско звање је стекао 1936. године. Рат га је затекао као пилота у Првом пуку у Бијељини.

Погинуо је 8. априла бомбардујући непријатељску колону на путу Скопље-Куманово, када је оборен његов Бристол Бленхајм.

stefanovic_zps03fc5b85.jpg

Поручник Ђорђе Стефановић, пилот

Ђорђе је рођен 20. фебруара 1909. године у Суводолу код Смедерева. Након завршене Војне академије ступа у ваздухопловство, где прво завршава обуку за извиђача, да би 1938. године стекао и звање пилота. Као пилота бомбардера, Априлски рат га је затекао на аеродрому код Бијељине.

Погинуо је 8. априла приликом бомбардовања немачке моторизоване колоне на путу Скопљу-Куманово, када је његов авион оборен.

ivancevic_zpsb838ee53.jpg

Капетан I класе Никола Иванчевић, пилот-ловац

Никола је рођен 21. јула 1907. године у Подгорици. Завршио је редом Војну академију 1928. године, Школу за летача-извиђача 1930. године, Пилотску школу 1933. године, школу гађања 1934., ловачку школу и школу ноћног летења 1936. година. Априлски рат га је затекао на дужности командира 204. бомбардерске ескадриле Првог пука у Бијељини.

Другог дана рата, 7. априла Николина ескадрила је добила задатак да нападне немачку моторизовану колону на путу Крива Паланка-Страцин-Куманово. Иванчевић је водио своју јединицу, успешно дејствовао по непријатељу, али је ватра немачких флакова погодила његов Бристол Бленхајм, који је експлодирао још у ваздуху.

jurkovic_zpscaaf002c.jpg

Наредник Стјепан Јурковић, летач-радиотелеграфиста

Стјепан је био родом из Царевца код Карловца. Завршио је Подофицирску ваздухопловну школу за везисте, да би 1940. године завршио и летачку обуку за ово занимање (РТГ). У Априлском рату је био распоређен као летач-РТГ у Првом ваздухопловном пуку у Бијељини.

Погинуо је 7. априла када је Бристол Бленхајм у којем је он био члан посаде, а којим је пилотирао капетан Иванчевић, погођен и оборен изнад Куманова.

kink_zps649352ba.jpg

Поручник Владимир Кинк, летач-извиђач

Владимир је био родом из Рајхенбурга (Брестаница) код Брежица, немачког села у Словенији. Војну академију је завршио 1936. године, а по преласку у ваздухопловство, 1939. године је завршио обуку за извиђача. Рат га је затекао на дужности летача-извиђача у Првом бомбардерском пуку у Бијељини.

Погинуо је 7. априла 1941. године када је Бленхајм у којем се Владимир налазио директно погођен немачким флаковима на небу изнад Куманова.

Погинули припадници Седмог бомбардерског пука Четврте бомбардерске ваздухопловне бригаде

basaric_zpsa414fb45.jpg

Потпуковник Јован Басарић, пилот-ловац

Јован је био Теслин земљак. Рођен је у Смиљану 1897. године. Кадетску школу је завршио у Аустро-Угарској војсци. После слома Аустро-Угарске примљен је у нашу војску, у ваздухопловство, где прво завршава обуку за извиђача. У Новом Саду онда завршава Пилотску школу, да би 1927. успешно привео крају школовање добивши звање пилота-ловца. Априлски рат га је затекао на дужности Команданта Седме ваздухопловне базе Седмог бомбардерског пука. Авиони су били на аеродромима у Прељини и Ужичкој Пожеги, док је Јован руководио радом базе у Мостару.

Погинуо је 6. априла 1941. године, када је италијанска авијација бомбардовала мостарски аеродром.

bosnjak_zps3336d66d.jpg

Капетан I класе Јефта Бошњак, пилот

Јефта је рођен 14. марта 1909. године у селу Поповац у Барањи. Завршио је Војну академију, а потом и Пилотску школу, а затим и школу гађања, бомбардовања и ноћног летења. Рат га је затекао на дужности командира 214. ескадриле бомбардера Савоја Маркети на аеродрому Горобиље код Ужичке Пожеге.

Погинуо је 11. априла 1941. године када је група пилота након издаје команаданта групе Хинка Драгића и суочена са сломом наше државе, решила да се не преда. Полетели су са намером да прелете у СССР. Одмах по полетању, приликом изласка из школског круга, у жељи да „узме“ североисточни курс, Јефта је својим авионом због мале видљивости и магле ударио у планину код села Зарожје између Рогатице и Горажда.

petrovic_zps2c95ddd0.jpg

Капетан I класе Момчило Петровић, пилот-ловац

Момчило је рођен у Прокупљу 30. марта 1908. године. Након завршене Војне академије, ступа у ваздухопловство, где завршава Пилотску школу и све разделе ловачке обуке, да би 1936. године стекао звање ловца. Због мањих здравствених проблема бива пребачен са ловачке на бомбардерску авијацију. Априлски рат га затиче на аеродрому Горобиље на дужности извиђача и пилота на авиону Савоја Маркети.

Након издаје у јединици, група пилота се одважила да прелети за СССР. Момчилова Савоја је одмах након полетања због слабе видљивости и магле ударила у планину недалеко од Рогатице.

strman_zps1554e49c.jpg

Наредник Павле Стрман, летач-радиотелеграфиста

Павле Стрман је рођен 29. децембра 1911. године у села Кострељница крај Литје у Словенији. У Новом Саду је завршио Подофицирску ваздухопловну школу, смер радиотелеграфиста, да би потом завршио и летачку обуку за то занимање, као и обуку за бомбардера-стрелца, у Белој Цркви 1937. године. За време Априлског рата је био на аеродрому у Горобиљу.

Погинуо је 11. априла код села Зарожја у близини Рогатице, као члан посаде једне Савоје, којом је управљао капетан Јефта Бошњак, а која је ударила у брдо због магле, приликом прелета у СССР.

prodanovic_zps77d26732.jpg

Поручник Милан Продановић, пилот

Милан је рођен у Новом Саду 28. фебруара 1911. године. Пилотску школу је завршио у Панчеву 1938. године и одмах је био распоређен У Седми бомбардерски пук у Прељини, где је и дочекао Априлски рат.

Одмах на почетку рата Миланова јединица је добила задатак бомбардовања италијанских положаја код Скадра, где се Милан тог 6. априла нарочито истакао. Два дана касније је успешно извршио задатак и у Качаничкој клисури. На дан 10. априла, Милан је добио наредбу да са својом Савојом прелети за Никшић. Сложени метео услови и претпоставка диверзије на навигационим уређајима, тек након неког времена, поручник Продановић уместо да се нађе у Никшићу, затекао се на дијаметрално супротном делу земаљског шара. Био је изнад Констанце у Румунији. Вероватно изненађен орографијом терена и непознатим летелиштем, превео је летелицу у поредак за слетање, али је пре него што је додирнуо писту аеродрома овог румунског града, крилом ударио у некакав антенски стуб, што је било кобно за Милана и његовог стрелца.

knezevi_zpsf304c930.jpg

Наредник Стеван Кнежевић, летач-стрелац

Стеван је био родом из села Влашкова код Пљеваља, где се родио 1913. године. Завршио је Подофицирску ваздухопловну школу у Новом Саду, а потом у Белој Цркви и обуку за летача стрелца. На тој дужности је и дочекао Априлски рат на аеродрому Прељина код Чачка, авион Савоја Маркети.

За Стевана је био кобан 10. април, када је у посади са пилотом Миланом Продановићем покушао да слети на аеродром у Констанци у Румунији, где су непосредно пре слетања имали удес са трагичним последицама.

mecikukic_zpsc48dc89b.jpg

Наредник Војислав Мећикућић, летач-механичар

Војислав је рођен 24. априла 1915. године у Спужу крај Подгорице. Завршио је Подофицирску ваздухопловну школу у Новом Саду и обуку за механичара. Рат га је затекао на тој дужности у Седмом бомбардерском пуку у Прељини.

Погинуо је приликом прелета дела његове јединице за СССР 11. априла, када су након изласка из круга и заузимања курса ка истоку због магле и слабе видљивости авионом ударили у планину Игман.

vujaklija_zps5c6e1ee7.jpg

Наредник Стеван Вујаклија, пилот

Стеван је рођен у Невесињу 30. октобра 1913. године. После завршетка Подофицирске ваздухопловне и механичарске школе у Новом Саду, 1936. године завршава и Пилотску школу у Мостару и бива промовисан у то летачко звање. Као пилота, Априлски рат га је затекао на аеродрому Прељина код Чачка.

Погинуо је 16. априла 1941. године, приликом прелета са никшићког аеродрома за Грчку. Место погибије никада није утврђено, пошто се зна да је полетео из Никшића, али до Грчке није никада стигао.

Милан РАКИЋ


Повезане вести:

Југословенско Краљевско ваздухопловство у априлском рату – Сећање на хероје (7)

1 КОМЕНТАР

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*