Југословенско Краљевско ваздухопловство у априлском рату – Сећање на хероје (9)

1

Дејства и губици Једанаесте самосталне ваздухопловне групе за даљње извиђање

Ова јединица је базирала на аеродрому Велики Радинци код Руме и сачињавале су је 21. и 22. ескадрила. У свом саставу је имала авионе Бристол Бленхајм и неколико лаких бомбардера Хокер Хајнд.

У јутарњим сатима, бригадни генерал Боривоје Мирковић, Командант РВ, издао је наредбу мајору Драгомиру Лазаревићу да поступи по „запечаћеном“ задатку предвиђеном ратним планом „Р-41“. У најкраћем, задатак је предвиђао хитно полетање и бомбардовање немачких аеродрома код Арада и Темишвара. Три авиона су полетела и нису се никада вратила… Наредних дана је група ангажована у задацима подршке другим јединицама оперативног ваздухопловства, првенствено Трећој и Четвртој бригади. У бомбардовању немачких моторизованих јединица код Прешева, изгубљено је такође неколико авиона. Оно што је преостало, уништено је на земљи, а само су два искоришћена за повлачење у Грчку.

Са ове дистанце гледано, ова јединица је била трагична… Што би рек`о наш народ, ни мање јединице (по броју људи и авиона) ни већих губитака (13 људи и готово сви од око 20 авиона колико је група имала у свом саставу)

Погинули припадници Једанаесте самосталне ваздухопловне групе за даљње извиђање

milicevic_zps4a187c13.jpg

Нижи ваздухопловнотехнички чиновник IV класе Обрад Милићевић, пилот

Обрад је рођен 26. септембра 1908. године у селу Лозници код Чачка. Завршио је Подофицирску артиљеријску школу, али је „баталио“ топове и окренуо се „јеропланима“. Прешао је у ваздухопловство и ступио у Пилотску школу у Мостару, коју је са свим разделима обуке (ноћно летење, бомбардовање и гађање) завршио 1938. године и стекао летачко звање-пилот. Рат га је затекао у 11 групи на аеродрому Велики Радинци код Руме.

Погинуо је 6. априла, приликом бомбардовања немачког аеродрома код Арада. Његов Бристол Бленхајм је оборен од стране немачке ПВО тог румунског аеродрома.

glisovic_zps2cfe9151.jpg

Потпоручник Сретен Глишовић, летач-извиђач

Сретен је такође био из околине Чачка. Рођен је у селу Међувршје 18. гебруара 1912. године. Након Гимназије, ступа у Војну академију, а затим бива постављен у ваздухопловство, где 1939. године након завршене обуке стиче летачко звање-извиђач. Летео је у том својству као члан посаде авиона Бристол Бленхајм и Априлски рат га је затекао у Руми.

Погинуо је 6. априла, када је авион у ком је Сретен летео, а којим је управљао његов земљак од горе, Обрад Милићевић, оборен изнад аеродрома у Араду.

radovic_zps19e88213.jpg

Нижи ваздухопловнотехнички чиновник III класе Тодор Радовић, пилот

Тодор је био родом из Острожца код Карловца. Рођен је 25. маја 1905. године. Прво је завршио Подофицирску школу пешадије, да би се након неколико година службе у том роду пријавио на конкурс Пилотске школе у Мостару. Успешно је завршава и постаје пилот на Бристол Бленхајму и бива распоређен у 11. групу на аеродром Велики Радинци.

И он је погинуо 6. априла приликом бомбардовања Арада. Он је успео да изврши задатак и да изручи товар бомби на немачки аеродром, али га је приликом повратка са задатка оборио немачки ас, мајор Арнолд Лигниц.

zelenika_zpsf08a5433.jpg

Поручник Славко Зеленика, пилот

Славко је рођен 27. септембра 1916. године у Приједору. Завршио је Војну академију и летачку обуку за извиђача 1939. године.

Погинуо је 6. априла, након повратка са задатка бомбардовања немачког аеродрома код Арада, када је авион у којем је Славко био заједно са Тодором Радовићем, оборио немачки ваздушни ас Арнолд Лигниц.

milovanovic_zpse7a92143.jpg

Капетан Боривоје Миловановић, пилот

Боривоје је рођен у Београду 2. марта 1910. године. Завршио је Војну академију, а потом прво летачку обуку за извиђача, затим курс за аерофото снимање, да би на крају 1938. године завршио и Пилотску школу у Мостару.

Погинуо је 6. априла када је његов авион нападнут и оборен изнад немачког аеродрома код Темишвара који је Боривоје имао задатак да бомбардује.

kusovac_zps8a06fb1a.jpg

Поручник Михајло Кусовац, летач-извиђач

Михајло је рођен у селу Зачир код Цетиња. Након Војне академије, ступа у ваздухопловство и завршава летачку обуку за извиђача 1938. године у Панчеву.

Погинуо је 6. априла приликом бомбардовања немачког аеродрома у Темишвару. Авион у којем је Михајло био, а којим је управљао Боривоје Миловановић, оборили су немачки ловци из састава ПВО аеродрома.

petrovic_zps0c66c416.jpg

Капетан Живомир Петровић, пилот

Живомир је рођен у селу Пољаница код Качера на Златибору, 28. октобра 1909. године. По завршеној Војној академији ступио је у ваздухопловство где је прошао прво обуку за извиђача, да би потом у Мостару завршио и Пилотску школу и 1938. године промовисан био у летачко звање-пилот. Летео је на авиону Бристол Бленхајм у саставу 11. извиђачке групе.

Погинуо је 8. априла приликом бомбардовања покрета немачких моторизованих јединица на путу Куманово-Прешево. Немци су успели да организују ПА артиљерију и ватра њихових флакова је била погубна за Живомира.

garadasevic_zps1f644891.jpg

Наредник Блажа Гардашевић, летач-радиотелеграфиста

Блажа (или Блажо) је рођен 10. фебруара 1913. године у Ублинама Чевским код Цетиња. Прво је завршио Подофицирску школу и радио је у коњици. Потом је прешао у инжињерију, а касније је ступио у ваздухопловство и завршио радиотелеграфски курс и летачку обуку за то занимање. На аеродрому Велики Радинци код Руме је над њиме спроведена и обука за стрелца на авиону Хокер Хајнд.

Погинуо је приликом повратка са успешно извршеног задатка бомбардовања немачке тенковске колоне код Прешева, када је авион у којем је Блажо био ударио у једно брдо код села Драгинца у Мачванском срезу.

korac_zpsa114f97a.jpg

Поручник Јанићије Кораћ, пилот

Јанићије је рођен 3. новембра 1911. године у селу Висибаба код Ужичке Пожеге. Након Војне академије, ступио је у ваздухопловство, где је 1938. године у Панчеву завршио Пилотску школу. Распоређен је у 11. групу на аеродрому Велики Радинци код Руме.

Трећег дана Априлског рата, успешно је извршио задатак бомбардовања колоне немачких тенкова код Прешева, али је приликом повратка на матични аеродром у Руми, морао да слети на параћински аеродром Давидовац, због магле и лоше видљивости. Када су 10. априла временски услови дозволили да Јанићије полети за Руму, у фази „затрчавања“ летелице због високог снега којим је била прекривена травната писта аеродрома у Параћину, авион се занео, нагнуо на једну страну приликом чега је дошло до лома крила и неконтролисаног окретања авиона, који је на крају експлодирао, а Јанићије који је био у њему је погинуо.

vuckovic_zpsed77b485.jpg

Наредник Душан Вучковић, летач-радиотелеграфиста

Душан је рођен у Београду 10. марта 1912. године. Завршио је Подофицирску ваздухопловну школу, а потом и летачку обуку за радиотелеграфисту.

Погинуо је 10. априла на аеродрому Давидовац код Параћина, када је као члан посаде био у летелици са Јанићијем Кораћем, када је летелица у фази полетања имала удес са трагичним последицама по њих.

dobrovic_zps6d1c1ee9.jpg

Поручник Драгомир Добровић, летач-извиђач

Драгомир је рођен 27. фебруара 1916. године у Новом Топољу код Славонског Брода. По завршетку Војне академије, бива распоређен у ваздухопловство, где 1939. године у Панчеву завршава летачку обуку за извиђача и на тој дужности, на авиону Бристол Бленхајм је дочекао Априлски рат.

Погинуо је 10. априла у Давидовцу крај Параћина као члан посаде са поручником Кораћем, када се њихов Бристол Бленхајм због високог снега на писти, у фази полетања занео, преломио и експлодирао.

pesic_zps46436269.jpg

Поручник Растислав Пешић, пилот

Растислав је био родом из Лесковца. Рођен је 11. октобра 1914. године. Након Војне академије, прво је у Новом Саду завршио извиђачку, да би 1940. године у Панчеву завршио Пилотску школу.

Са аеродрома Велики Радинци код Руме је полетео 8. априла са задатком да бомбардује колону немачких тенкова код Прешева. Када се враћао са успешно обављеног задатка, због временских услова је морао да одступи западно од маршруте како би Руми пришао са југа од Мачве. Али се тада и на Мачву спустила густа магла. Својим Хокер Хајндом је ударио у једно брдо код села Драгинца и на месту остао мртав.

novovic_zpsfbc879e9.jpg

Потпоручник Бранко Нововић, летач-извиђач

Бранко је рођен у Мартинићима код Даниловграда 28. септембра 1914. године.Завршио је Војну академију, а потом, ступивши у ваздухопловство 1938. године и летачку обуку за извиђача.

Приликом бомбардовања немачке моторизоване колоне код Прешева 8. априла, ватра немачких флакова је погодила летелицу у којој се налазио Бранко и усмртила га.

vilovo-spomenik-1

Између села Шајкаш и Вилово у Војводини, на месту где је пало неколико наших летача у Априлском рату, подигнут је споменик у знак сећања на те људе и све ваздухопловце који су дали свој живот за одбрану Краљевине Југославије. Између осталих, на једној од спомен плоча се налазе и имена неколико летача из 11. самосталне ваздухопловне групе из Руме, који су настрадали приликом бомбардовања немачких аеродрома код Арада и Темишвара…

Милан РАКИЋ


Повезане вести:

Југословенско Краљевско ваздухопловство у априлском рату – Сећање на хероје (8)

1 КОМЕНТАР

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*