Јутарњи лист: Праљак преминуо у болници

0

Хрватски портал обајвио је незваничну информацију без детаља

Јутарњи лист јавио је да је Слободан Праљак, који је данас у судници приликом изрицања пресуде попио отров, преминуо у болници.

Хрватски портал обајвио је незваничну информацију без детаља, а радник обезбеђења раније је рекао новинарима да је Праљак жив.

Њему је данас Хашки суд потврдио казну у процесу против лидера Херцег-Босне. Осуђен је на 20 година затвора.

Пензионисан генерал-пуковник Хрватске војске рођен је 1945. у Чапљини, Босна и Херцеговина. Надимак му је Брада.

Његов отац Мирко био је припадник полицијских структура бивше СФРЈ након Другог светског рата.

Праљак је гимназију похађао у Широком Бријегу. Шест година је био у истом разреду с каснијим хрватским министром обране Гојком Шушком. Студирао је у Загребу. Електротехнику је дипломирао 1970, филозофију и социологију 1971. а наредне године завршио је и Академију за позориште и филм.

Радио је као позоришни редитељ, а касније је, међу осталим, снимио телевизијску серију “Блесан и тулипан“, документарни филм “Смрт пса“ те филм “Повратак Kатарине Kожул“. Почетком деведесетих постаје секретар Хрватске демократске странке (ХДС) из које се у пролеће 1991. повукао. Kао добровољац 3. јуна 1991. одлази у Суњу, где касније постаје команданте обране тог места недалеко од Сиска.

Од 24. маја до 8. новембра 1993. био је командант Главног стожера Хрватског већа обране (ХВО).

Осуђен је за рушење Старог моста у Мостару. Праљак је тврдио како је мост срушен активирањем експлозива постављеног на левој обали Неретве на којој је била Армија БиХ.

Хашки суд је оптужницу против Праљка и остале петорице челника Херцег-Босне објавио 2004. У оптужници се тврдило да су с водством Републике Хрватске учествовали у удруженом злочиначком потхвату чији је циљ било протеривање бошњачког становништва, стварање етнички чистих простора те њихово одвајање од БиХ и прикључење Хрватској у границама Бановине Хрватске из 1939. године. Заједно с другима отишао је у Хааг 2006, а 2013. осуђен је на 20 година затвора.

Током суђења Праљак је, уз помоћ својих сарадника, издао 18 књига с документима из Домовинског рата и анализама рата у Босни и Херцеговини.

Kоначном пресудом је утврђено да су ти злочини почињени у оквиру удруженог злочиначког подухвата чији је циљ било успостављање „хрватског ентитета, делимично у границама Хрватске бановине из 1939. године“, насилним и трајним протеривањем муслиманског становништва из осам општина у БиХ.

Циљ стварања тог ентитета – ХРХБ – по пресуди је било „поновно уједињавање хрватског народа“, будући да је злочиначким планом било предвиђено да се он „или уједини са Хрватском, у случају да распада БиХ“ или остане у БиХ „с тесним везама с Хрватском“.

Тужиоци су то назвали успостављањем „Велике Хрватске“. Трибунал је пресудио да је у осмишљавању тог злочиначког подухвата учествовао тадашњи председник Хрватске Фрањо Туђман, а да га је у БиХ остваривала, поред Хрватског већа одбране – оружане формације босанских Хрвата – и војска Републике Хрватске.

Kао учесници у злочиначком подухвату, поред Туђмана и оптужених, у пресуди су наведени и тадашњи министар одбране Хрватске Гојко Шушак и начелник Генералштаба ХВ Јанко Бобетко који су „координисали деловање“ са оптуженима.

Суђење Прлићу и саоптуженима почело је у Хагу 26. априла 2006, а завршне речи одржане су од 7. фебруара до 2. марта 2011. Током 465 радних дана, тужиоци су пред суд извели 249 сведока, а све одбране 56 сведока. Првостепену пресуду, Трибунал им је изрекао 29. марта 2013. Расправа о жалбама оптужених и тужилаца на првостепену пресуду завршена је 28. марта ове године.

 

Недељник

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*