Кад не може Заједница српских општина, онда може Унија албанских!

Може ли се преко малих албанских општина до велике албанске државе? Од 1878. године када је Призренска лига зацртала да „Албанци неће допустити да се њихове земље дају Србији, Црној Гори, Грчкој или било којој другој држави“, постоји само тај један принцип. Све су остало нијансе.

0

Само месец дана пошто нас је премијер Албаније Еди Рама уверавао да је идеја о Великој Албанији прошлост, да нема никаквог плана ни намере да суседним државама одузима делове територија зарад Велике Албаније, ето вести о формирању Уније албанских општина у региону у коју су поред Тиране, ушли Приштина, Прешево, Улцињ и Тетово.

Унија је, очигледно сасвим намерно, формирана поводом Дана заставе којим се обележава независност Албаније проглашена на данашњи дан, 28. новембра 1912. године у Валони.

Како је јавио „Топ канал“ из Тиране, повезивање тих пет општина има за циљ сарадњу у области урбанизма, животне средине, културе, инвестиција и иновација. Споразум о сарадњи „главних општина у региону којима руководе Албанци“, потписали су њихови градоначелници.

Професор Факултета политичких наука Слободан Самарџић, као и посланик Милован Дрецун слажу се у оцени да формирање Уније албанских општина у региону значи неодустајање од идеје Велике Албаније, али различито гледају на то шта Србија треба да предузме.

Он, међутим, упозорава да се то у овом случају не може подвести под такозвану функционалну сарадњу суседских општина са једне и друге стране границе, какав је случај када је на пример у питању заједница Алпе Адрија, где су по среди општине суседних држава које имају територијалну повезаност.

Овде је реч о општинама које немају никакву територијалну везу. Услов за међурегионалну сарадњу је територијална веза општина, што овде није случај, па Унија албанских општина ни формално не би могла да има покриће, објашњава професор ФПН. „Евидентно је да је реч о јаком симболичком повезивању јер те градове они доживљавају као најјаче албанске центре у државама чије делове третирају као албанске. И део Македоније и Црне Горе и Србије. О Косову да и не говоримо. Сада је реч и о јужној Србији. Значи просто у оквиру оне мапе Велике Албаније они полако обележавају центре који би требало да буду нуклеуси даљег ширења и обезбеђивања унутрашње интеграције албанског становништва или, ако хоћете, комплетне албанске нације“, закључио је Самарџић. Он подсећа да је реч о старој стратегији која траје од Призренске лиге од 1878. године. Они свој пројекат Велике Албаније граде из дана у дан.

На питање може ли Србија на то да реагује, Самарџић одговара да је данас то могла да учини повлачењем делегације из преговора у Бриселу.

„То је начин на који се реагује на такве ствари ако хоћете свим државама и великим силама да покажете да имате вољу да браните своју земљу. Не треба уопште да гледамо шта раде Албанци јер је то сасвим извесно. Они праве Велику Албанију. Једино релевантно питање је шта ћемо да урадимо, а не шта ћемо да причамо. То су та чворишта где треба показати јаку вољу да хоћете да браните ваш суверенитет и територијални интегритет“, оценио је он. Ни за Дрецуна није спорно да се по најновијем потезу Албаније чини да идеја Велике Албаније за Албанце у целом региону представља пројекат будућности. Он је подсетио да су Албанци неколико година уназад, суочени са отпором међународне заједнице, пројекат Велике Албаније прекрстили назвавши га Унијом албанских држава. „Вероватно ова унија градова треба да буде подсећање на ту унију држава. Шта да очекујемо после овога него да вероватно следи унија албанских региона. Очигледно је да поново покушава да се ревитализује идеја о стварању јединствене етнички чисте албанске државе“, рекао је Дрецун, напоменувши да су сви такви пројекти засновани на једнонационалном принципу дестабилизирајући.

То су, додаје, опасне ствари и зато сматра да „међународна заједница треба јасно да поручи Албанцима да не могу више да се поигравају са судбином региона“.

На питање да ли и Србија треба нешто да предузме, Дрецун каже да не зна да ли званично нешто треба предузети. Познат је, каже, став Србије која се залаже за добросуседску сарадњу, поштовање међународно признатих граница.

По његовој оцени, ово је једна пролазна епизода у тим сталним покушајима да се поново оснажи и врати у живот идеја Велике Албаније.

Мира КАНКАРАШ ТРКЉА, Спутник

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*