Кафа поскупела због долара. И биће још скупља!

Зашто је популарни напитак драстично поскупео. Тренутно влада паника на светском тржишту јер је тешко обезбедити потребне количине црног зрна

0

БУДИМО се уз њен мирис сваког јутра. Кафа је и потреба и навика. Зато озбиљно погађа све када јој цена расте. Ове године поскупела је за више од 20 одсто, а ситуација на светском тржишту кафе упозорава да би могла да буде још скупља.

Мањи род подигао је тензију међу произвођачима, којима је најважније да обезбеде довољне количине траженог зрна. Додатни ударац дало је и јачање америчког долара према нашем динару. И већа цена кафе на берзама била је неминовна.

Цена сирове кафе почела је да расте у другој половини 2016. године, а највећа ескалација била је у последњем прошлогодишњем кварталу. Тако смо у ову годину ушли са 50 одсто вишом ценом сирове кафе у односу на најнижу цену прошле године.

– Два су разлога за такав скок цене сирове кафе. Први је неравномерна берба у Бразилу, одакле долазе највеће количине наше кафе – наводи Андреј Беле, генерални директор стратешког пословног подручја кафа “Атлантик групе”, власника бренда “Гранд кафа”. – Тачније, недостатак робусте conilon условио је раст њене цене која је од марта порасла за 50 одсто. Истовремено, цене минаса, која надомешта недостатак робусте, повећале су се у истом периоду за 50 одсто. Други разлог је курс америчког долара који је јачао, што је посредно утицало на раст цена кафе.

Управо зато су, тврде у “Гранд кафи”, почетком године повећали произвођачке цене за 10 одсто. Кажу да је то минимум у односу на кретање цена на светској берзи.

– С обзиром на то да је дефицит робусте, осим у Бразилу, забележен и у свим регијама, од Индије, преко Азије, Вијетнама, Индонезије, до Африке, пржионичари недостатак робусте надомешћују набавком арабике, тако да је тренутно “паника” на тржишту да се уопште нађу и обезбеде потребне количине кафе, што само још више подиже тражњу и подстиче даљи раст цена кафе на берзи – наводи Беле.

Према речима Синише Даничића, генералног дирекора компаније “Штраус Адијатик”, власника брендова “Донкафа” и “Ц кафа”, кафа из нове бербе с међународних тржишта у Србију је стигла већ с првим данима ове године, што се директно одразило на цену паковања у нашој земљи.

– Повећање акциза услед усклађивања с растом цена на мало у 2016. и јачање америчке валуте, поред огромних потешкоћа које је узроковао лош род кафе, додатно су отежали пословање свих произођача кафе – каже Даничић. – Све то нас је приморало да после више од две године коригујемо малопродајне цене.

Даничић каже да је највећи скок цена, од чак 60 одсто, забележен код арабике рио минас. То се одразило и на тржиште Србије, јер се управо ова кафа највише пије на нашем тржишту. Према његовим речима, то јасно показује да наши потрошачи пре свега цене квалитет. Додатни проблем за произвођаче кафе је и чињеница да је Бразил једини произвођач рио минас кафе на свету. Поскупљење није мимоишло ни остале арабике, чије су цене порасле од 20 до 35 одсто, а највише робуста.

– Када на цену у преради додате порезе и акцизе, као и ПДВ, уз трговачку маржу, добијате цену на полици – каже Бела. – На другој страни, кафа која уђе на тржиште ван царинског надзора, као и кафа с недекларисаним додацима, због могућности формирања нижих цена, представља директну нелојалну конкуренцију. Да се разумемо, постоје сурогати за кафу који су дозвољени и, ако неко већ нешто додаје у кафу, важно је да то јасно назначи у декларацији. У супротном, потрошаче директно доводи у заблуду да пију чисту кафу за мање пара, што је превара.

Према неким проценама, у Србији се, од укупне потрошње кафе, на сивом тржишту годишње нађе око 20 одсто кафе, што значи да илегално уђе најмање 4.000 тона. Једноставном рачуницом, то представља губитак за државу од бар три до четири милиона евра годишње. Посебан проблем је и квалитет кафе из нелегалних токова, која не пролази никакву контролу.

– Управо због тога “Гранд кафа” се већ годинама залаже за сузбијање сивог тржишта кафе у Србији и увођење акцизних маркица на кафу по угледу на осталу акцизну робу – истиче Бела. – Задовољни смо тиме што су наши разговори уродили плодом, јер је крајем децембра прошле године Скупштина Србије усвојила измене Закона о акцизама којима се уводе акцизне маркице и на кафу, с применом од 1. јануара 2018. године.

Пољопривредна инспекција под контролом држи 321 произвођача кафе у Србији. Током лањских провера, од 126 пржионица кафе, у пет су инспектори открили да користе сурогате.

– Неодговорни произвођачи су тиме потрошаче доводили у заблуду, јер су уместо пржене млевене кафе куповали пржену млевену кафу са сурогатом – кажу у Пољопривредној инспекцији Министарства пољопривреде..

С обзиром на то да никако Србија не успева да отвори Националну лабораторију за испитивање исправности и квалитета хране, какву кафу пију потрошачи у Србији зависи углавном од произвођача. Велики произвођачи имају своје лабораторије и провере квалитета. За мале су такве анализе немогућа мисија.

ПРЕКРШИЛИ ПРОПИСЕ

Присуство сурогата у кафи утврђено је код: СЗТГУР “Бисери” (Орашац, Аранђеловац), “Сандра престиж плус” доо (Аранђеловац), “Марко кафа” д.о.о. (Крагујевац), З.Т.Р. и агенција “Фонтана фруит, АДДС”, (Панчево), “Центар М” (Наково, Кикинда). То су, анализом, утврдили пољопривредни инспектори.

БАЛКАНСКА КОМБИНАЦИЈА

У Бразилу је најзаступљенији такозвани сантос, и то је кафа која се највише користи у Америци и северној Европи – каже Андреј Беле. – Балкан је више оријентисан ка минасу, јер традиционално воли тај укус. И сантос и минас су плод истог стабла и припадају врсти арабика. Оно што је типично за минас је рио укус, укус земље, што га разликује од сантоса.

Маријана СПАСЕНОВ, Вечерње Новости

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*