Kафане, наше прве демократске институције

0

Први београдски бал одржан је у кафани 1827. године, прва позоришна представа одиграна је у гостионици „Kод енглеске краљице“ 1868, прва сијалица упаљена је у кафани „Пролеће“, први телефонски разговор обављен је 1883. године из кафане „Три листа дувана“

Те 1823. године подигнута је кућа у којој се и данас налази кафана „?“, најстарија сачувана кафана у Београду. Одавно је неко лепо приметио да су кафане биле прве демократске институције у Србији. То је било можда и једино место, како у време окупација, тако и под аутократским домаћим владарима, где су могле слободно да се размењују мисли и идеје и да се води дискусија о друштвеним токовима.

Зграду у којој се налази „?“ – име (односно интерпункцијски знак) добила након што се свештенство српске цркве побунило због имена „Kод Саборне цркве“ што је тумачено увредљивим – подигао је по налогу кнеза Милоша, Наум Ичко, син дипломате Петра Ичка, творца Ичковог мира из доба Првог српског устанка.

Историја српских кафана бележи још један интересантан податак (није историјски потврђено) да је у Београду у 16. веку отворена прва европска кафана. Ако се под кафаном мисли на место где се служи кафа, а било је то по освајању Београда од војске Сулејмана Величанственог.

Механе, бирцузи, биртије, гостионице биле су места најважнијих дешавања у Србији која ће преобликовати будућност нашег народа. Илустрације ради: први београдски бал одржан је у кафани 1827. године, прва позоришна представа одиграна је у гостионици „Kод енглеске краљице“ 1868, прва сијалица упаљена је у кафани „Пролеће“, први телефонски разговор обављен је 1883. године из кафане „Три листа дувана“, у кафани је 1896. одржана прва биоскопска представа, а 1908. основана је прва опера…

У кафанама су се и рушиле владе и постављали владари, тамо су се формирале и цепале странке. Светоандрејска скупштина је, рецимо, 1858. године одржана у механи „Велика пивара“. У кафанама су покретане и гашене новине, писани текстови, писане, дописиване и преписиване књиге… Да не подсећамо на „Златну моруну“, кафану где се ковала завера за атентат на Франца Фердинанда 1914. године. А колико је тек то променило Србију, Европу и свет…

 

 

Недељник

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*