Какав би обавезни војни рок могао бити уведен?

Какав обавезни војни рок би могао да буде поново уведен и колико би то ојачало одбрамбену моћ земље. У игри концепт кратке и ефикасне обуке, уз мале промене уобичајеног живота регрута

0

Већ за коју годину просечни дан војника на редовном служењу војног рока у Србији могао би овако да изгледа: ујутру у строју, са пушком и шлемом, а увече са породицом уз телевизор или друштвом у кафићу.

Иако је обавеза одласка у касарну још далеко од наших младића, све чешће се у јавности отвара питање враћања обавезе служења војног рока. Ове, још увек неформалне, иницијативе правдају се све јачим безбедносним изазовима, политиком војне неутралности, као и недовољним издвајањима за професионалну војску.

Да ова питања нису без основа, сведочи и намера посебне владине радне групе за промену стратешких докумената Србије, да анализира све предности и мане одмрзавања обавезе служења војног рока у касарнама. Овај тим, који чине стручњаци више министарстава, размотриће све могућности, потребе и капацитете Војске Србије и регрутног састава, а њихов закључак требало би да буде познат половином следеће године.

Наша земља је, први пут у својој историји, добила готово целу генерацију младих који су у живот ступили без икакве војне обуке. Реч је о најмање 200.000 пунолетних младића који су од 2000. године до данас дуг држави одужили служењем у цивилу, односно којима је упис у војну евиденцију била једина обавеза. То је драстично ослабило резервни састав, који у случају оружаног сукоба има обавезу да стане под ратну заставу.

Опште служење војног рока, упркос увреженом мишљењу, није особина само сиромашних држава и армија. Истина је, међутим, да је током последње две деценије овај концепт напуштен у већини европских држава. Обавезни војни рок задржан је у Аустрији, Швајцарској, Грчкој, Финској, Данској, Норвешкој, Украјини и Молдавији. Ови модели међусобно се разликују, а свака држава бира начин попуне оружаних снага према својим потребама.

Заклетва: Ивана Грујић са дедом Томиславом

– Могућност одмрзавања обавезног служења војног рока не треба посматрати као на повратак концепта који је важио у ЈНА – испраћај уз весеље на једногодишњи боравак у касарни, далеко од куће, уз једно или највише два одсуства – незванично наводе у Министарству одбране, уз напомену да ово питање у Србији још увек није на дневном реду.

– Управо супротно, пракса иде у прилог кратког војног рока, ефикасне обуке, уз што мање промене уобичајеног начина живота регрута.

Још у СРЈ урађена је једна од варијанти предлога реформе обавезног служења војног рока, који је предвиђала одлазак у касарну у месту боравка, у трајању од три до шест месеци, зависно од рода војске. У средишту овог концепта била је идеја да би сваки грађанин мушког пола требало да прође макар основну пешадијску обуку. Сложену борбену технику, за коју је обука сложенија и скупља, у овом случају преузели би војници по уговору. Иако је овај нацрт завршио под слојем прашине неке од војних архива, на његовим начелима функционише регрутовање у многим земљама које нису у потпуности прешле на професионални састав.

Нема сумње да би евентуални будући војни рок требало да буде популарно конципиран. Постоји пуно модела, који зависе од потреба, али и средстава на располагању. Младићима стасалим за војску најпривлачнија би била кратка војна обука, организована кроз осмочасовни боравак у касарни, са слободним викендима и одређеном стимулацијом. Она може да буде материјална, али и симболична. Осим голе војне обуке, војници би увежбавали и задатке из домена цивилне заштите, спасавања, евакуација…

На сличан начин служење војске организовано је у Швајцарској, где постоји концепт “народне војске”, уз јак акценат на борби против елементарних непогода и спасилачким мисијама.

Враћање обавезног војног рока у Србији има жестоке противнике, али и страсне заговорнике. Министар одбране Зоран Ђорђевић недавно је изнео податак да би враћање младића у касарне само у првој години коштало државу око 70 милијарди динара. То је износ комплетног годишњег војног буџета државе.

УГРОЖЕНА ПОПУНА ЈЕДИНИЦА

Историчар Бојан Димитријевић, који је као помоћник министра одбране учествовао у припреми преласка са регрутног састава на професионалну војску, данас сматра да је одлука о суспензији обавезног служења војног рока била брзоплета.

– Осећам одређену дозу одговорности за тај прилично брзоплети поступак и мислим да смо на тај начин у ствари извукли једну од полуга нормалног функционисања војске, пре свега поведени идејом да ће интеграција Србије бити нешто бржа у НАТО и друге безбедносне оквире у Европи – каже Димитријевић.

Време је, међутим, показало, додаје, да не постоји адекватан извор попуне мирнодопских јединица. Добровољно служење војног рока и професионализација не омогућавају адекватну попуну јединица које данас имамо.

ТО БИ БИО КОРАК УНАЗАД

Бивши министар одбране Драган Шутановац, за чијег мандата је донета одлука о обустави служења војске, сматра да би идеја о враћању обавезе војног рока била корак уназад и неодговарајућа потребама система одбране и грађана Србије.

– Уместо да у Србији разговарамо о модернизацији војске, о наставку процеса професионализације, о увођењу активне резерве, данас се у Србији разговара о враћању обавезе служења војног рока која се укида у готово свим земљама широм Европе – тврди Шутановац. – Позивам све који су одговорни и све који доносе одлуку да то не чине, јер не само да ће оштетити систем одбране, већ нас доводи у ситуацију у којој смо били деведесетих година или двехиљадитих, када је велики број младих људи одлазио из земље не желећи да служи војни рок.

ШТА МЛАДИ МИСЛЕ О МОГУЋЕМ УВОЂЕЊУ РЕДОВНОГ ВОЈНОГ РОКА

ВОЈСКА НИЈЕ ЗА МАМИНЕ МАЗЕ

ВОЈСКА није за свакога, тврди данашња омладина. И док се њихови очеви са сетом сећају војничких дана, који су од дечака правили мушкарце, млади на могућност увођења редовног војног рока гледају двојако.

Неки верују да би у војсци доста научили, стекли пријатеље за цео живот, ојачали вољу, дисциплину. Сматрају да је служење војног рока дужност сваког Србина.

– Велика је част служити отаџбини, обући иниформу – прича 17-годишњак Андреја М., гимназијалац из Младеновца. – И сам размишљам да упишем Војну академију. Ако је не упишем, сигурно ћу се пријавити на добровољно служење војног рока.

Његово мишљење дели и Алекса Т., београдски средњошколац, коме и отац и деда имају чинове. Жели да иде њиховим стопама и не разуме другове који му говоре да је боље да заврши Електротехнички факултет и оде у бели свет. Каже и да су му поједини другари превише размажени, недисциплиновани, праве мамине мазе. Због таквих би, тврди, волео да се уведе редовно служење војног рока.

Доста је и оних неодлучних, који би војску само „пробали“. Знају да све има своје добре и лоше стране, али у армији не би желели да се дуго задржавају. Колико да „покупе“ коју добру причу за друштво.

– Увођење редовног војног рока је непотребно – говори Никола Р. – Желим да студирам и немам времена да изгубим годину због униформе. Верујем да војска ојачава карактер, али бих волео да имам избор. Могућност да у касарни проведем три месеца, када ми остане један-два испита до дипломе, прихватљива ми је. Годину, никако!

Има и оних који не верују да ће бити већи мушкарци ако пушку окаче о раме. Говоре да су већ сада довољно способни.

– Не желим да ми други говоре шта и кад да радим. Да устајем у цик зоре, чистим тоалете, и стојим на киши на Пасуљанским ливадама. Шта ће ми то? Да се ја питам, у војску никада не бих отишао – искрен је млади Никола, ученик трговачке школе. (С. Б. М.)

AНКЕТА: ДА ЛИ СТЕ ЗА УВОЂЕЊЕ РЕДОВНОГ ВОЈНОГ РОКА?

Милош Ковачевић (49), издавач књига

– Наравно да сам за увођење редовног војног рока. То од дечака направи мушкарца! Мамине мазе постану тамо људи, науче се дисциплини, одговорности, поштовању и обавезама. То је непроцењива школа.

Лука Џомлић (20), студент

– То нема никаког смисла. Довољно сам мушкарац и без одласка у војску. Не кажем, има то и добрих и лоших страна. Ипак, желео бих да одлазак на служење војног рока буде мој избор, а не да, као некада, људи иду “на силу”.

Никола Јанковић (25), студент

– Апсолутно. Ми смо као заједница размажени и недисциплиновани, а војни рок би то “кориговао”. Потичем из војне породице, и сам сам хтео да упишем Војну академију али ме је живот одвео у друге воде.

Иван Стојановић (65), издавач

– Јесам, подржавам то у потпуности. Данашње мајке од синова праве мезимце, не дају да им длака са главе падне. Имам такве случајеве у породици и волео би да сви ти момци од у војску. Да науче шта су ред и дисциплина.

Милош Дољанчевић (20), студент

– Никако нисам за то. То јесте корисно, али за оне који не студирају, за младиће који после школе наставе да раде. Супер ми је то што може на три месеца да се оде у војску, али не бих желео да то буде обавезно.

Раде ДРАГОВИЋ, Вечерње Новости

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*