Како банкари убеђују грађане да узму картице

0
Фото Драган Јевремовић

Иако банке нуде клијентима да узму нову „пластику” коју они нису тражили, она има правну важност тек када клијент и банка о томе потпишу уговор

Аутор: Јована Рабреновић

Банке се служе разним средствима да привуку нове клијенте и да наплате што више својих производа, па је тако једно време била учестала њихова пракса да клијентима, иако то нису тражили, нуде и буквално гурају у руке кредитне картице.

А. Т. је „на путу сређивања својих финансија” решила да сама себи укине све банкарске производе који су јој омогућавали задуживање преко могућности. Погасила је неколико кредитних картица које је имала, дозвољени минус и пробала да потребе подмири само из основних примања. Без задуживања.

Њеној матичној банци такво понашање се, међутим, очигледно није допало. Уследили су позиви да дође по картицу. Какву картицу? Па кредитну, одговарали су банкари. Али ја кредитну картицу нисам тражила, одговарала је ова наша читатељка. Банкаре то, међутим, није поколебало. Наставили су да јој нуде „пластику” сваки пут кад би долазила на шалтер. Телефонским позивима на сваких 15 дана инсистирали су да се предомисли.

„Згодно вам је то ако хоћете да купите нешто за кућу: веш машину или фрижидер. Плаћате на рате. Боље је од чекова”, упорно је инсистирала банкарска службеница. „Можете и да је држите код куће да не бисте запали у искушење да новац трошите кад вам нешто заиста није приоритет”, саветовала је. Ништа мање упорна није била ни кад је реч о дозвољеном минусу. „Да се нађе, за недајбоже. Никад не знате кад може да вам затреба”, инсистирала је.

Ова наша читатељка одолела је искушењу. Међутим, има и оних који су се несвесно „упецали” на ову банкарску понуду и тако себи направили трошак који им није требао. Пензионер У. А. је, на позив банке да дође и преузме картицу, то и учинио. Потписао је да је картицу примио и све остале папире, попут уговора између њега и банке. Тек кад је видео колико га поседовање непотребне картице кошта, а то је 200 динара месечно, или 2.400 годишње, „присетио” се да никакву кредитну картицу од банке није тражио. Затим је поднео захтев за њено гашење. Разлог – апсолутно му је био непотребан додатни трошак уз основну дебитну картицу која је подразумевала 250 динара месечно, плус осигурање од 50 динара месечно. Прерачунато, овај наш читалац би, да је задржао обе картице, банци годишње плаћао 6.000 динара само за „држање”, независно од тога да ли се задуживао и плаћао и камату на задужење.

У чему је разлика између ово двоје наших читалаца? У томе што се прва читатељка оглушила о позиве банке и никакав „папир” везан за понуђену картицу није потписала. Јер, картица не може да важи без правног основа, односно без потписивања уговора о томе између банке и клијента. Слична ситуација је и она кад банке телефоном нуде кредите с новим нижим каматама.

Друга је ствар кад неко с банком уговори пакет производа у којем му припадају, у збирном трошку, и дебитна и кредитна картица, а тада клијент треба да обрати пажњу шта такав пакет све садржи.

У Народној банци (НБС) кажу да „имајући у виду да је основ коришћења платних картица уговор, уколико грађанин није закључио оквирни уговор чији је предмет издавање и коришћење платне картице, банка нема основа да наплаћује било какве накнаде, јер не постоји ни основ за коришћење платне картице”. У НБС додају да до сада нису примили ниједну притужбу грађана која би се односила на издавање платне картице које нема основа у закљученом оквирном уговору о пружању платних услуга или захтеву грађана.

– Уколико грађани од банке добију платну картицу, а сматрају да за издавање платне картице нема основа у уговору или захтеву, треба да се, у складу с важећим законским нормама, најпре обрате банци писаним приговором. Уколико грађанин не буде задовољан одговором који банка достави или банка одговор не достави у року од 15 дана од дана пријема приговора (у изузетним околностима постоји могућност продужења овог рока за додатних 15 дана, уз обавезу банке да достави обавештење кориснику), може се притужбом обратити НБС, кажу у НБС.

У Адико банци важе старе картице

Банкарска групација Хипо Алпе Адрија банка променила је име у Адико банка, а у овој банци су нам рекли да све картице издате на име старе банке важе до датума назначеног на картици и да ће се мењати како истиче рок њиховог важења. Ново име банке ни на који начин не утиче на функционисање и пословање банке.

Извор: Политика

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*